Javnu nabavku kojom traži da se u ovoj grejnoj sezoni na kotlarnicama u Nišu obave merenja emisije zagađujućih materija u vazduhu raspisala je “Gradska toplana”, a procenjena vrednost ovog posla koji podrazumeva i konsultantske usluge jeste 1,5 milion dinara bez PDV-a. U tenderskoj dokumentaciji piše da se traže 2 merenja na kotlarnicama na gas i jedno merenje na onim toplotnim izvorima koji koriste mazut.
JKP Gradska Toplana ušla je u režim redovnog snabdevanja toplotnom energijom, kažu iz ovog niškog preduzeća. Napominju i da će nekoliko dana u toku ove nedelje Nišlije biti bez grejanja u dnevnim satima kako bi se temperatura uskladila sa vremenskim uslovima.
U većini stanova u Nišu radijatori su topli ili mlaki jer su iz Gradske toplane krenuli sa toplim probama. Građani koji primete probleme u isporuci toplotne energije, mogu to da prijave na dežurne telefone Toplane.
Gašenje kotlarnica koje koriste mazot, rekonstrukcija postojećih i zgradnja novih samo su neki od započetih, ali i budućih projekata koje je gradska Toplana saopštila povodom 50 godina postojanja. Kao najvažniji projekat vredan od 13,3 do 13,5 miliona evra ističu izgradnju toplotne pumpe velikog kapaciteta koja će vodom iz Nišave snabdevati stanovništvo grejanjem.
Ukoliko 1. novembra dođe do poskupljenja gasa, Nišlije će već od 1. januara varijabilni deo računa za grejanje plaćati za oko 10 odsto više, što će biti treće poskupljenje u samo godinu dana.
Za grejnu sezonu, koja bi zvanično trebalo da počne 15. oktobra, niška Gradska toplana je potpuno spremna, uverava direktor Predrag Milačić. Tada bi trebalo da počnu „tople probe“, odnosno grejanje ujutru, dok intenzivniji rad očekuje tek oko 24. oktobra.
Gradsko veće usvojilo je predlog o poskupljenju cene grejanja, pa će tako Nišlije od oktobra varijabilni deo računa plaćati 7,11 dinara, umesto dosadašnjih 6,56 dinara po kilovat satu, što je poskupljenje od 8,42%.
Sa spiska rekonstrukcije toplovoda ovog leta niška Gradska toplana već je „skinula“ 4 lokacije gde su radovi završeni – kod Čaira, u Vojvode Tankosića, Bulevaru Nemanjića i u Žarka Đurića, a u toku su u samom centru Niša u Milojka Lešjanina i na Trgu Pavla Stojkovića. Do kraja septembra planirani su radovi na još 5 lokacija, a sve te toplovode saniraju u okviru projekta Nemačke razvojne banke (KfW), čija je vrednost skoro 140 miliona dinara.
Usporen je saobraćaj u Ulici Vojvode Mišića u Nišu, jer se i na toj deonici rekonstruiše toplovod u dužini od 135 metara, od Vatrogasnog doma do raskrsnice sa Vojvode Tankosića, za 17 miliona dinara.
Saobraćaj u Generala Milojka Lešjanina, u samom centru Niša, već danima je otežan pošto je deo kolovoza raskopan, a građani pitaju šta se tu radi i do kada će trajati. Reč je o radovima na toplovodu, dužine 162 metra, a rekonstrukcija koja prema projektu košta 14.962.630 dinara, zvanično može da traje do 27. avgusta.
Umesto dosadašnjih 6,56 dinara po kilovat satu, Nišlije će varijabilni deo računa za grejanje od oktobra plaćati 7,11 dinara, ako Gradsko veće usvoji predlog Nadzornog odbora „Toplane“. To je poskupljenje od 8,42%, a iz tog preduzeća kažu da je razlog porast cena gasa i mazuta.
Iako je pre više od 3 meseca gradonačelnica Dragana Sotirovski najavila da će nadležni početi da rešavaju problem v. d. statusa direktora u skoro svim javnim preduzećima u Nišu, to još nisu započeli, pa većina njih i dalje, skoro dve godine, ima „nerešen“ status. Komisija za izbor direktora jeste formirana, ali se već dve godine nije sastala, a predsednik Radan Ilić kaže da nisu imali šta da rade, jer nijedan konkurs nije raspisan. Vršioci dužnosti direktora uglavnom kažu da im ovakav status ne smeta, jer ih ne ograničava u radu.
Na dan „kontramitinga“ naprednjaka, najmanje 782 radnika niških javnih preduzeća, ustanova i opština nije bilo na svojim radnim mestama iz različitih razloga. Najviše odsutnih bilo je u najvećim niškim preduzećima, Mediani i Vodovodu, a samo dvojica od 14 direktora su tog dana bili na poslu. Među njima nije direktorka „Pčelice“, koja je ranije isticala da ni ona, a ni njeni zaposleni, neće ići na miting, ali je ipak bila u jednom od autobusa. Skoro svi predsednici opština bili su tog 26. maja na odmoru, a trojica i na okupljanju za „put nade“.
Umesto gorionika na mazut koji su do sada korišćeni, leskovačka Toplana kupila je nova dva kombinovana gorionika na mazut i gas, koja su, po rečima v. d. direktora tog preduzeća Tomice Jovanovića, plaćena 50 miliona dinara.
Svake godine po jedno raskopavanje – tako Leskovčani komentarišu trenutno stanje na Bulevaru oslobođenja, gde je za saobraćaj zatvorena jedna traka, potpuno iskopan trotoar, pa osim pešaka negoduju i vlasnici lokalajer su im ispred prodavnica rupe duboke po nekoliko metara. Da je iskopavnje centra bilo neophodno ističu iz Toplane, a razlog tome su zastarale cevi toplovoda koje moraju biti zamenjene.
Još sutra ujutru će radijatori biti topli u stanovima u Nišu koji se greju preko Toplane, saopštili su iz ovog preduzeća, a nakon toga je i zvanično kraj ove grejne sezone.
Od ukupno 8 javnih preduzeća kojima rukovodi Grad Leskovac, samo su JKP Vodovod i Toplana poslovali negativno i sa gubicima u prethodnoj godini, dok su sva preostala preduzeća 2022. godinu završila sa pozitivnim finansijskim bilansom. Takođe, većnici su usvojili i predlog rebalansa budžeta za 2023. godinu, s obzirom na to da su prihodi veći za 439 miliona dinara.
Radijatori u stanovima onih koji koriste daljinsko grejanje u Nišu i dalje su topli, jer grejna sezona još nije završena, a iz Gradske toplane kažu da je trenutna procena da će tako biti do 26. aprila, ali da će pratiti vremensku prognozu i grejati sve dok to bude potrebno.
Jedan od najvećih zagađivača vazduha u Nišu, kotlarnica na ugalj i ogrevno drvo na Univerzitetu, trebalo bi uskoro da bude ugašena i da od sledeće zimske sezone koristi prirodni gas za grejanje, najavljuje direktor KLER-a Dušan Radivojević.
Rekonstrukcija toplovoda kroz deo Ulice vojvode Mišića u Nišu od Vatrogasnog doma do raskrsnice sa Vojvode Tankosića, dužine 135 metara, koštaće više od 17 miliona dinara. Posao su na tenderu Gradske toplane dobile tri firme – beogradski „Synergy tech“, kao i niški „Konfor“ i „Glikom“.
