Udruženje „Radinost“ iz Aleksinca više od decenije radi na očuvanju starih zanata. Njihove plemenita misija je čuvanje tradicionalnih umeća poput šivenja, vezenja, heklanja i pletenja, a uz rad članovi umeju da zapevaju i poneku narodnu pesmu.
Poslednjeg dana Božićnog posta, na Badnji dan, po tradiciji – u ranu zoru, brojni pravoslavni vernici poranili su u obližnje šume po badnjak, mlado drvo hrasta koje se na uveče unosi u kuću.
Različite varijante narodnih lirskih pesama, prema mišljenju stručnjaka, najveće su bogatstvo usmene lirike, a u okolini Pirota još se mogu čuti pretežno od žena koje su ih nekada najčešće pevale uoči Đurđevdana i pred Božić. Dok se u poslednje vreme Stara planina najviše pominje u pričama o odbrani reka, ima i onih koji o njoj brinu čuvajući od zaborava narodnu tradiciju.
Iskustvo staro 3 decenije, brižljivo pripreman svaki detalj, osveštena vodica i od 2 do 3 sata, potrebno je da se pripremi slavski kolač bez koga nijedna kuća ne dočekuje krsnu slavu. Predstojeća slava Sveti Nikola je jedna od najmasovnijihm ne samo u Toplici, već i u celoj Srbiji, a Vesna Stajković iz Prokuplja samo je jedna od mnogih domaćica koja ima poseban ritual i vreme koje odvoji da bi kolač izgledao onako kako ga je zamislila.
Iako su roštiljdžije skare raspalile od ranog jutra, jubilarna ”Roštiljijada” svečano je otvorena u večernjim satima uz trubače i vatromet, a muzički deo manifestacije počeo je koncertom Lepe Brene. Cene specijaliteta od mesa slične su kao prošle godine, slažu se i posetioci i roštiljdžije koje će i ove godine praviti najveću pljeskavicu na svetu. Večeras na Bulevaru oslobođenja nastupa Crvena jabuka.
U Vranju će od 9. do 11. avgusta biti održan Međunarodni festival srednjovekovne kulture “Kesar fest”. Ove godine u gradskom parku u Vranju okupiće se viteške družine iz Kraljeva, Stalaća, Beograda, Gračanice, ali i iz Mađarske i prikazati posetiocima svoje srednjevekovno oružje, opremu, kao i umetnost borbe.
Ekipa Lovačkog udruženja „Dr Milenko Hadžić“ proglašena je za najbolju u spremanju tradicionalnog jela svrljiških pastira – belmuža, po kome se naziva manifestacija koja se održava u Svrljigu. Titulu najlepše pastirice ove godine ponela je Nađa Stevanović, a „Belmužijada“ je završena koncertom Halida Bešlića.
Jedan od povoda da se 21. i 22. februara održi festival koji će propagirati vranjsku pesmu koja se nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, je taj što se ove godine navršava 50 godina od smrti čuvene vranjske pesmopojke Stane Karaminge, autorke pesme “Dimitrijo, sine Mitre”.
Kako to običaji i nalažu na Badnji dan, jutros su u blizini Svrljiga muškarci poranili po badnjak – hrastovo ili cerovo drvo za koje se veruje da ima moć, jer mu lišće ne opada cele godine.
U sali Svetosavskog doma u Sabornoj crkvi u Nišu večeras od 20 sati biće održan koncert tradicionalne muzike i predanja “Bela vila” kojim će Snežana Spasić i muzička grupa Naissa obeležiti jubileje rada.
Od 1968. godine, kada je prvi put obukao kostim, Svrljižanin Duško Živanović donosi deci poklone, ali i osmehe, stvarajući večne uspomene uoči novogodišnjih praznika. Gotovo da nema kuće u svrljiškoj opštini koja nema bar jednu fotografiju sa njim, a čike Dule, iako sada penzioner, i ne pomišlja da prekine tradiciju dugu pola veka.
O karakteristikama srpske kulture i tradicije, o tome da li su tradicije prepreka ili podsticaj društvenih promena, o (dis)kontitnuitetu razvoja naše kulture, životu u multikulturalnom društvu i izazovima globalnog društva, govoriće docent Filozofskog fakulteta Jelena Petković. Akademsko predavanje „Kultura Srbije između tradicije i modernizacije“, kako je najavljeno iz EU info kutka, biće održano u Univerzitetskoj biblioteci u sredu 5. decembra u 18 sati.
Obučeni u autentične narodne nošnje koje su prikupljali od svojih baka i deka, desetak tinejdžera iz Svrljiga, često se okupljaju, trudeći se da očuvaju nasleđe ovog kraja. Dok izvode igre i pesme svojstvene ovom kraju, mladi Svrljižani održavaju kult predaka, ali i užvaju u nesvakidašnjoj zabavi.
Na kompilaciji među 12 najboljih ženskih vokala koji kroz muziku oslikavaju tradiciju svojih zemalja, našla se i pesma sa albuma Biljane Krstić – Sedi moma na visoko. Ova pesma nastala je krajem 19. veka, a zahvaljujući pevačici koja je rodom iz Niša čuće je ceo svet.
Da bi sačuvali od zaborava period od oslobođenja Niša od Otomanskog cartva do danas, iz Udruženja „Mladi ambasadori“ pozivaju Nišlije i one koji žive u okolini da iz porodičnih arhiva izvuku fotografije, dokumenta, pisma i pošalju ih njima. Planiraju da od prikupljenog materijala naprave multimedijalni Muzej uspomena.
Čuveni niški muzičari Živojin Isaković Čokalija i Ljubiša Cvetković Robi mogli bi da dobiju spomenik, sličan onom koji su Nišlije digle Sremcu i Kalči, ali kod Palilulske rampe. Ovo je inicijativa Udruženja za očuvanje tradicije i ulepšavanje Palilule „Sokak“ i Udruženje samostalnih privrednika i zanatlija, koji će prikupljati donacije za gradnju spomenika.
Centralni park u Niškoj Banji će se u petak i subotu, 7. i 8. septembra pretvoriti u dom tradicionalnih radinosti, pa će tako biti izloženi proizvodi karakteristični za Srbiju i njenu tradiciju, kažu u Opštini Niška Banja, a održaće se i dva takmičenja – ono za najbržu vezilju i pletilju, kao i “folklorijada”.
Saborom gajdaša balkanskih zemalja biće otvorena tradicionalna „Belmužijada“ koja se ove godine održava 3, 4 i 5. avgusta u Svrljigu. Pored koncerata, izbora za najlepše pastirice i pastire i nadmetanja u raznim sportskim, ali i kulinarskim disciplinama, i ove godine će se brojni takmičari boriti za titulu majstora belmuža, tradicionalnog jela svrljiških pastira.
Da od zaborava ima ko da sačuva zvuke tradicionalnih igara i pesama svrljiškog kraja, dokazuje i 13-godišnja Iva Milenković iz Svrljiga koja na svojoj fruli oživljava već pomalo zaboravljene zvuke koji su nekada odjekivali Svrljiškim planinama iz frula pastira.
Pesme izvika, gajdaške svirke, kao i deo narodnog stvaralaštva, posetioci će moći da čuju u okviru Festivala tradicionalne muzike „Retnik“ koji će se održati 9. i 10. septembra u Leskovačkom kulturnom centru.
