Među 11 manjih opština kojima su počele da stižu masovne tužbe zbog eksproprijacije zemljišta prilikom gradnje lokalnih i atarskih puteva našla se i Opština Vlasotince koja je, po rečima predsednika Bratislava Petrovića, uspela da pronađe dokumentaciju gde su tadašnji vlasnici ustupali svoju privatnu imovinu za presecanje puteva.
Manjim opštinama na jugu počele su da stižu tužbe jer veliki broj lokalnih i atarskih puteva izgrađenih i pre 50 i više godina, prema podacima iz Republičkog geodetskog zavoda, nije u granicama svojih katastarskih, već zahvataju i privatne delove parcela. Masovne tužbe ugrožavaju normalno funkcionisanje tih opština, zbog čega su na sastanku u Svrljigu predstavnici 11 lokalnih samouprava formirali zajedničku komisiju koja će se obratiti Zavodu, Vladi i predsedniku Srbije.
Veliki broj masovnih potencijalnih tužbi građana za eksproprijaciju zemljišta prilikom gradnje puteva u dimitrovgradskoj opštini, a koji su rađeni i pre više od 50 godina, mogao bi da blokira lokalnu samoupravu, kaže predsednik Opštine Vladica Dimitrov. Do sada je stiglo 12 tužbi, a Dimitrov kaže da može da ih bude i do 1.000, s obzirom na sličnu situaciju u nekim drugim opštinama, ali i na osnovu broja potpisanih blanko punomoćja advokatima koji su to pokrenuli.
Prošlo je više od dve godine od kako su bivši obućari nekadašnje vranjske “Koštane” poslednji put okupljanjem na ulici zatražili svoje neisplaćene zarade, a nakon skoro 20 godina borbe njihove tužbe sada su stigle i na adresu Ustavnog suda, što je poslednji pravni mehanizam kojim bi mogli da naplate svoje zarade, potvrdio je za „Južne vesti“ predsednik Inicijativnog odbora sindikata Slađan Ristić.
Iz koalicije “Niš, moj grad” kažu da su pokrenuli tužbe pred Višim sudom u Nišu protiv Skupštine Grada zbog imenovanja predsednika i članova nadzornih odbora devet javnih preduzeća. Odborničkim inicijativama traže rebalans gradskog budžeta zbog poskupljenja hrane, grejanja, gradskog prevoza i energenata, kao i izveštaj o radu Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i Direkcije za izgradnju.
Zbog manje isplaćenog regresa od polovine 2017. do decembra 2020. godine, pedesetak radnika Javno-komunalnog preduzeća Hammeum u Prokuplju tužilo je firmu. Zaposleni su u tom periodu ostali uskraćeni za oko 200 do 300 dinara mesečno, što je u proseku 5.000 do 8.000 dinara ukupno, ali će zato advokati koji ih zastupaju naplatiti sa sudskim troškovima od 20.000 do 30.000, gde se sudski proces oduži i preko 50.000 dinara.
Nakon brojnih radnika koji su zbog nezakonitih ugovora i mobinga bivše direktorke Mire Ninošević tužili leskovački Muzej i dobili te sudske sporove vredne 3 miliona dinara, protiv bivše direktorke privatne tužbe podnela su i dvojica radnika koji su je optužili da je menjala njihove ugovore, smanjila im platu i pomerila ih sa radnih mesta za koja su stručni. Pošto je priznala krivicu, leskovačko Osnovno javno tužilaštvo naložilo je Ninošević da u humanitarne svrhe uplati 50.000 dinara.
Pred Osnovnim sudom u Nišu trenutno je na desetine postupaka protiv Zavoda za urgentnu medicinu koje su podneli radnici zbog neisplaćenog prekovremenog rada. Da će ih biti više, kao i da Zavodu preti milionska blokada na štetu građana, smatraju uzbunjivači iz Hitne pomoći, koji za ovakvo stanje krive rukovodstvo. Ipak, direktor Slavoljub Živadinović kaže da su tužbama zasuti i drugi zavodi u Srbiji.
Da se leskovački Muzej godinama unazad susreće sa velikim brojem tužbi zaposlenih već je poznato, a zbog izgubljenih sporova ta ustanova mora da plati skoro 3 miliona dinara. Zaposleni koji su imali sudske sporove sada tvrde i da su na ročištima učestvovale advokatske kancelarije angažovane od bivše direktorke Mire Ninošević, a koje su od Muzeja dobijale velike svote novca i sve to bez sprovedenog tendera.
Da je Pozorište “Bora Stanković” više od dva meseca nakon njegove smrti tužilo donedavnog člana svog ansambla i urednika portala “Info Vranjske” Sašu Stojkovića, a na ime otpremnine koju je preminuli Stojković dobio prilikom otkaza u teatru 2018. godine, saopštavaju iz portala u kojem je do nedavno bio glavni i odgovorni urednik.
U procesu koji se po tužbi Južnih vesti vodi pred Privrednim sudom u Beogradu sudija je doneo rešenje o privremenom uklanjanju sadržaja sa portala koji nosi isto ime i ima skoro identičan dizajn i logo kao „Južne vesti“. Ovo je jedan od više sudskih postupaka koje su Južne vesti pokrenule protiv vlasnika i odgovornih lica.
Nakon konferencije za medije koju je Narodna stranka održala u Vranjskoj Banji povodom, kako je rečeno, koruptivnog dela beogradske kompanije “Milenijum tim” koje se desilo tokom prodaje banjskog jezgra, iz ove kompanije kažu da u potpunosti demantuju neistine koje ta stranka iz dana u dan iznosi o njihovom poslovanju. Zbog neistina koje je Narodna stranka plasirala o njihovom poslovanju su, kažu, pokrenuli sudske procese protiv njenih vodećih ljudi, a novac od odštete će donirati u dobrotvorne svrhe.
Koji su pravni, finansijski i etički aspekti fenomena masovnih tužbi, kako sprečiti negativne posledice i kakva je odgovornost organa javne vlasti, zainteresovani građani mogu saznati na onlajn skupu koji organizuje Koalicija Pravosudna baza jug.
Zbog tekstova koje su objavili na svojim portalima, a koji su u stvari izveštaji sa konferencija za štampu Narodne stranke, beogradska kompanija Milenijum tim, koja je široj javnosti postala poznata nakon rušenja u Savamali, tužila je leskovačku agenciju Jugpress i vranjski portal Info Vranjske i njihove glavne urednike i potražuje ukupno 300.000 evra na ime povrede ugleda te kompanije.
Petoro zaposlenih u Turističkoj organizaciji Niš tužilo je ovu ustanovu jer, kako kažu, smatraju da su novom sistematizacijom oštećeni. Sa višom i visokom stručnom spremom prebačeni su na niža radna mesta, a samim tim im je smanjena i plata. Žale se i na mobing i šikaniranje, a direktorka TON-a i resorna većnica za turizam ne odgovaraju na pitanja novinara.
Iako je nakon što je javno govorio o tome da je jedan Nišlija preminuo čekajući ekipu Hitne pomoći lekar Miodrag Branković dobio upozorenje o otkazu, on nije otpušten, ali će naredna tri meseca primati po 20 % manju platu. Disciplinsku prijavu nije zvanično dobio zbog uzbunjivanja javnosti, već jer navodno nije nosio masku i došao u zgradu bez poziva, a iz Zavoda za urgentnu medicinu obrazlažu da su mu umanjili kaznu, jer nije zarazio koronom kolege nenošenjem maske i da pacijenti nisu ispaštali što je u zgradu ušao pre kraja radnog vremena. Branković i dalje tvrdi da nije kriv i sprema tužbu.
Za nešto više od 11 godina, samo pred Osnovnim sudom u Leskovcu podneto je čak 77 tužbi radnika protiv Narodnog muzeja u tom gradu. Trenutno su u postupku 4 slučaja u kojima se zaposleni spore sa tom kulturnom institucijom na čijem je čelu od 2016. godine Mira Ninošević. O tužbama i stanju u kolektivu ona nije želela da govori za Južne vesti, a novinarima je poručila da pišu o nagradama, projektima i lepim stvarima u kojima učestvuje leskovački Narodni muzej.
Nakon 4 godine koliko je Advokatska kancelarija „Aleksić“ iz Niša pripremala tužbe protiv NATO kažu da je prva spremna i da će je sutra podneti Višem sudu u Beogradu, a zajedno sa italijanskim advokatom pokušaće da dokažu da je osiromašeni uranijum uticao na teške oblike kancera kod oficira, vojnika i policajaca. Nude i mirno rešenje spora sa NATO, a kompromis je da plate odštetu od minimum 100.000 evra po klijentu.
Još aktuelni direktor Kliničkog centra Zoran Radovanović tužbom protiv ustanove na čijem je čelu dao je, kažu zaposleni, primer, a oni ga ovog puta slede – kako potvrđuju u Osnovnom sudu 4 tužbe radnika protiv KC-a podignute su od početka avgusta, a kako Južne vesti saznaju od advokata, u procesu je podizanje brojnih drugih zbog neisplaćenih dnevnica.
Od početka godine rešena su 102 predmeta u kojima su građani sa teritorije Prokuplja tužili Grad zbog ujeda pasa. Najveći broj tužbi je iz samog Prokuplja, dok su pojedine tužbe stigle i iz seoskih sredina, za šta je iz gradske kase na ime odštete isplaćeno preko 4,6 miliona dinara. U prošloj godini zbog ujeda napuštenih pasa Grad je isplatio iz budžeta oštećenima oko 5,8 miliona dinara.
