Javno slušanje na temu “Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa” biće održano u ponedeljak, 13. septembra, u velikoj sali Skupštine Grada Niša od 11 sati. Prema pisanju RTS-a, uvažen je zahtev Evrope i struke da se izvršna i zakonodavna vlast povuku iz tela koja će birati sudije, a menja se i način izbora javnih tužioca.
Brojni prigovori i svi odbijeni nakon izbora za članove mesnih zajednica na jugu Srbije, najmanjih organizacionih jedinica lokalne samouprave za koje se ipak bije velika politička bitka. I dok interesovanje stranaka raste, izlaznost građana opada i brojna su svedočenja da su bili pod pritiskom da glasaju za kandidate koji su članovi vladajuće Srpske napredne stranke, čiji su se visoki funkcioneri, kao Andrej Vučić u Novom Sadu, pojavljivali na glasanju.
Vanredno stanje u Srbiji uvedeno je 15. marta, ali bez zasedanja Narodne Skupštine, kako Ustav nalaže. Zbog toga je Toplički centar za demokratiju iz Prokuplja krivične prijave podeno protiv Aleksandra Vučića, Ane Brnabić i Maje Gojković, a zbog zapostavljanja i neaktivnosti parlamenta u vanrednom stanju oglasio se i OEBS.
Osim u Dimitrovgradu i Prokuplju, suđenje putem “Skajpa” u vreme vanrednog stanja nije bilo praksa sudova na jugu Srbije. Profesor Ustavnog prava Tanasije Marinković, ali i drugi pravnici kritikuju ove odluke, tvrdeći da su neustavne jer krše prava na pravično suđenje i pravo na javnu raspravu. Traže od Ustavnog suda da se izjasni.
Zabrana kretanja u Srbiji ili policijski čas produžen je vikendom i traje više od 24 časa, a stariji od 65 i dalje ne mogu van svojih domova. I blaže mere koje su do sada bile na snazi, kako kaže redovni profesor Ustavnog prava Tanasije Marinković, bile su neustavne. Advokatska komora Srbije smatra da je samo uvođenje vanrednog stanja bilo potpuno neustavno.
Izmene odredaba Ustava Srbije o pravosuđu ne interesuju posebno građane, koji se uskomešaju tek kad se pomene promena preambule o Kosovu, tvrdi predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić, dodajući da od pravosuđa zavisi da li će Srbijom vladati “zakoni ili pojedinci, sloboda ili samovolja, javni interes ili karteli”.
Kako se demokratske snage i civilno društvo mogu suprostaviti zloupotrebama Ustava i sistematskom kršenju demokratije i osnovnih sloboda, kako kažu organizatori, jedna je od tema skupa koji će se održati večeras u Nišu od 19 sati.
U državi, kakva je Srbija, u kojoj su medijske slobode i novinari sve ugroženiji, predlaže se inkvizitorska krivična norma zbog koje bi pripadnici „sedme sile“ mogli da budu kažnjeni i sa tri godine zatvora.
Posle mišljenja Venecijanske komisije o ustavnim amandmanima u oblasti pravosuđa, programska direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović navodi da struka i eksperti iz nevladinog sektora treba da zajedno poprave tekst amandmana. Dodala je u emisiji „Kvaka 23“ i da se „spinovima sve negativno pretvara u pozitivno“, da je „suština vladanja laž i strah“.
U Nemačkoj, kako kaže predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije Radovan Lazić, ministri pravde slušaju svoje pomoćnike koji su sudije ili tužioci, dok se u Srbiji predloženim izmenama Ustava koje se tiču pravosuđa, prema njegovim rečima, i “ovo malo samostalnosti što tužilaštvo ima, još više pokušava oslabiti”. Predložene ideje izmene pravosuđa struka vidi kao „zastareli sovjetski model“.
Predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić navodi da aktuelni ustavni amandmani vode politizaciji pravosuđa i smanjenju nezavisnosti. Ako vrhovnog javnog tužioca i ostale tužioce bude birala Skupština Srbije prostom većinom, Ilić upozorava da oni neće moći da uspešno sprovode istrage protiv političke garniture koja ih je postavila. Dodaje i da nijedna vlast ne želi nezavisne institucije.
Predložene izmene Ustava u delu pravosuđa ujedinile su struku u stavu da amandmani treba da se povuku, jer su “nepopravljivi”, pojašnjava u emisiji „Kvaka 23“ sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić. Istakao je da “ako ovo zaista postane naš ustavni okvir”, sudije mogu na duži rok da “zatvore radnju”.
Neophodno je da se iznova pristupi izmenama Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, i to je stav čitave stručne javnosti, kazala je u emisiji nedeljnika Vreme predsednica društva sudija Srbije Dragana Boljević. Ona je dodala da se predloženim izmenama pojačava politički uticaj na srpsko pravosuđe.
Predložene izmene Ustava Srbije u oblasti pravosuđa korak su unazad u odnosu na postojeće stanje, ocenjuju brojne organizacije civilnog društva, kao i mediji. Amandmani neće doprineti nezavisnosti sudstva, kako ocenjuju, a Vlada i političke stranke imaće veći uticaj na rad sudija i tužilaca.
Najspornije u predloženim amandmanima na Ustav Srbije u oblasti pravosuđa jesu broj članova koje vlast bira u Visoki savet sudstva, čulo se na javnoj raspravi u Nišu. Dok član Visokog saveta sudstva iz Niša Aleksandar Pantić tvrdi da nova rešenja ne vode većoj nezavisnosti pravosuđa, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović ih hvali.
