Zbog toga što ne mogu nedeljama da otvore prozore i teško dišu od dima koji iz dvorišta stvara proizvođač ajvara, pojedini žitelji Vučja požalili su se udruženju „Tim 42“ koje je kontaktiralo inspekciju. Inspekcija je utvrdila, kažu u Udruženju, da jesu utvređene nezakonitosti u radu i da će biti naložene mere koje proizvođač treba da preuzme.
Javnu nabavku kojom traži da se u ovoj grejnoj sezoni na kotlarnicama u Nišu obave merenja emisije zagađujućih materija u vazduhu raspisala je “Gradska toplana”, a procenjena vrednost ovog posla koji podrazumeva i konsultantske usluge jeste 1,5 milion dinara bez PDV-a. U tenderskoj dokumentaciji piše da se traže 2 merenja na kotlarnicama na gas i jedno merenje na onim toplotnim izvorima koji koriste mazut.
Sadnja lišćarskih i četinarskih sadnica, kao i autohtonih sorti voća, najavljena je u delu Knjaževačke i Nišavske ulice, kao i priobalju Nišave, a u okviru projekta pošumljavanja Niša za koju je Ministarstvo zaštite životne sredine odobrilo milion dinara, a još 250.000 dinara daje Grad Niš. Rok za realizaciju projekta, za koji kažu da treba da doprinese zaštiti zagađenog niškog vazduha, je 1. decembar.
Leskovac i dalje nema državnu stanicu za merenje kvaliteta vazduha, ali prema brojnim drugim koje u gradu mere zagađenje ovo jeste jedan od gradova sa najzagađenijim vazduhom, a tim problemom se već dugo bavi organizacija „Tim 42“, koja je predstavila i analizu „Šta diše Leskovac“. Podsećaju da je leskovačka Skupština još početkom 2022. godine usvojila Kratkoročni akcioni plan za zaštitu vazduha, ali da je malo toga urađeno da se vazduh koji građani dišu unapredi.
Zvanična ocena kvaliteta vazduha u Nišu i Pirotu za 2022. godinu je ista – bio je prekomerno zagađen. Najveći grad na jugu je sada već tradicionalno na toj „crnoj listi“, šestu godinu zaredom, a u Pirotu su u prvoj godini merenja suspendovanih čestica podaci već pokazali da je zvanično grad sa najzagađenijim vazduhom na jugu. Iz Eko Straže navode da je Pirot jedan od srpskih gradova koji je zagađeniji od Pekinga, a napominju i da prema novim podacima u Srbiji čak 18.000 ljudi godišnje umire od aerozagađenja, te da je to „tekuća humanitarna katastrofa koja je apsolutno marginalizovana od strane institucija“.
Najveća kotlarnica na ugalj i ogrevno drvo u Nišu nije ugašena do početka grejne sezone, a izvesno je da neće biti ni do 1. decembra, novog roka koji su nadležni dali. Do kraja meseca treba da potpišu ugovor sa firmama iz Vršca koje su dale najpovoljniju cenu za izgradnju toplovodnog priključka na niškom Univerzitetu, koje su birali tri meseca, a ostaće im svega mesec dana za taj posao. Nadležni zato sada kažu da iz pravno-formalnih razloga probijaju rokove, ali da će završiti posao „u toku grejne sezone“.
Iako su nadležni najavili da će novu grejnu sezonu od oktobra Nišlije dočekati bez crnog dima u centru grada, odnosno da će do tada kotlarnica na ugalj i ogrevno drvo na niškom Univerzitetu biti ugašena, rok da pređe na gas je 1. decembar. U toku je javna nabavka za radove na konverziji energenata, ali su iz KLER-a produžili rok za prijave, pa za sada nije poznato da li će i u novom roku uspeti da završe posao i ugase najvećeg zagađivača vazduha u Nišu.
Projektom “Umetnička Kolonije Thrive” Nišlijka Vesela Tanasković želi da naukom, aktiviznom i umetnošću podigne svest o štetnim posledicama zagađenog vazduha na zdravlje. Umetnici koji će učestvovati u koloniji, svojim delima će pokušati da podstaknu pozitivne promene. Izložbe će biti otvorene u Nišu i ostalim većim gradovima Srbije od oktobra do maja, kada je zagađenost najveća.
Sa željom da ukažu na važnost kvaliteta vazduha i životne sredine Mladi ambasadori iz Niša, zajedno sa svojim kolegama iz Novog Pazara i uz pomoć radnika Mediane, posadili su cveće u obliku pluća u Parku Svetog Save.
Problem sa kvalitetom vazduha u Leskovcu postoji, ali nadležni uveravaju da je on prve kategorije, merenje zagađujućih materija se ne vrši kontinuirano ili uopšte, a automatske merne stanice i dalje nema – samo su neki od podataka iz osmomesečenog istraživanja “Tima 42” koje je predstavljeno na završnoj konferenciji “Šta diše Leskovac”. U Leskovcu su godinama prekoračene maksimalne dozvoljene vrednosti čađi u vazduhu, a lokalna samouprava nije uradila ništa kako bi se one smanjile.
Gašenje kotlarnice na niškom Univerzitetu, najvećem zagađivaču vazduha u Nišu, koštaće građane skoro 20 miliona dinara, a veći deo tog novca biće obezbeđen iz državnog budžeta. Toliku sumu novca nadležni planiraju i za zamenu individualnih ložišta, kako bi sa čvrstih goriva prešli na gas.
Reciklažna dvorišta u svakoj niškoj opštini ponovo su najavljena, prvo u Opštini Medijana, ali lokacija koja je za to planirana je u blizini Nišave na Bulevaru Nemanjića, a stanari zgrada u Ulici Branka Krsmanovića se tome protive i za sutra najavljuju protest. I Pokret SRCE je reagovao, jer su dobili odgovor da će reciklažni centar za sakupljanje kabastog otpada biti najverovatnije u blizini pešačkog mosta i keja, pa kritikuju nameru gradske vlasti da u „urbanoj sredini formira deponiju“.
Zagađen vazduh, nedovoljno zelenila, loša povezanost linija gradskog prevoza, ali i male šanse za napredak mladih zbog čega oni odlaze, problemi su na koje su se Nišlije žalile volonterima organizacije “Kreni promeni” koji su danas u centru grada prikupljali njihove predloge za promene. Oni su potom spisak problema i zahteva odneli u Gradsku kuću.
Jedan od najvećih zagađivača vazduha u Nišu, kotlarnica na ugalj i ogrevno drvo na Univerzitetu, trebalo bi uskoro da bude ugašena i da od sledeće zimske sezone koristi prirodni gas za grejanje, najavljuje direktor KLER-a Dušan Radivojević.
Zbog toga što su dve kotlarnice krajem prošle i početkom ove godine ispuštale zagađujuće materije u vazduh, Osnovno tužilaštvo podnelo je Privrednom sudu optužni predlog protiv jedne od leskovačkih ustanova. Da se radi o Domu zdravlja Južnim vestima je potvrdio direktor te ustanove Slaviša Božić, koji kaže da su problem napravile ambulante u Vučju i Grdelici.
Gašenje kotlarnica koje koriste ugalj, mazut i lož-ulje za grejanje, jedan je od planova države protiv zagađenja vazduha, a pošumljavanje im je takođe prioritet, posebno u Nišu kao jednom od najzagađenijih, kao i subvencije za prelazak na ekološke načine grejanja. Sve to je rezultat Radne grupe za sistemsko rešavanje pitanja zaštite vazduha, kojim predsedava premijerka Ana Brnabić, koja je rekla da joj je utisak da građani nisu dovoljno obavešteni o tome da država ovaj problem prepoznaje i da intenzivno radi na njemu.
Istorijski nivo zagađenja vazduha, trenutni kvalitet vazduha, kao i društveno-ekonomski razlozi i dominantni narativi koji doprinose lošijem kvalitetu vazduha, obrađeni su u knjizi „Vazduh kao zajedničko dobro“ Predraga Momčilovića, a njena promocija i tribina u Nišu održaće se u ponedeljak, 3. aprila, u 18 sati u prostorijama Zeleno-levog fronta.
Iako zvaničnih merenja zagađenosti vazduha u Leskovcu još nema, prema indikativnim merenjima taj grad je među najzagađenijima u Srbiji, a kako bi ukazali na taj problem, iz Udruženja Tim 42 raspisali su konkurs za najbolju fotografiju vazduha u Leskovcu.
Hitnim donošenjem mera subvencija za priključenje novom gasovodu, iz Pokreta slobodnih građana kažu, da bi već sledeće zime građani Leskovca znatno poboljšali stanje vazduha i dodaju da je Leskovac danima jedan od najzagađenijih u Srbiji.
Iako indikativna i građanska merenja pokazuju da je vazduh u Leskovcu izuzetno zagađen i štetan, građani i dalje nemaju pravovremene informacije zbog toga što se još čeka postavljanje merne stanice. Gosti tribine ”Šta diše Leskovac” za stanje u tom gradu okrivili su lokalnu vlast koja, po njihovim rečima, problem koji se godinama nagomilava ne rešava na pravi način, što direktno utiče na građane koji ne mogu sami da reše problem zagađenosti.
