Kako su nekada izgledala druženja u niškom kafiću “Time” uz dobru muziku i zanimljive razgovore, Nišlije će imati prilike da vide ili da se podsete na žurki posvećenoj ovom kultnom mestu koja će biti organizovana večeras od 22 sata u klubu “Hole”.
Originalne grafike velikog španskog umetnika i jednog od osnivača likovnog pravca kubizam Pabla Pikasa biće izložene od 15. aprila do 12. maja u Leskovačkom kulturnom centru.
Kako se recituju pesme Balaševića i peva poezija Laze Kostića i drugih srpskih klasika, kao i savremenih pesnika, pokazaće na glumačko muzičkoj večeri Goran Sultanović u utorak 23. februara u Domu Vojske u Nišu.
Kada bi oni koji prolaze glavnim šetalištem u Niškoj Banji pročitali natpise na izlogu nekadašnjeg „Putnika“, verovatno im ne bi bilo jasno gde tačno mogao da se zaslade sladoledom i kolačima.
„U očajničkoj potrazi za boljim životom, migranti su se susreli sa diskriminacijom, netolerancijom i nepoštovanjem, a veliki broj njih je izgubio živote. Da li smo zaboravili šta je poverenje, tolerancija i ljubav?“ – poruka je pesme Marka Markovića i benda “New Age”.
Dvostruki svetski prvak u šahu Anatolij Karpov će u nedelju 31. januara u Merošini otvoriti park sa velikom šahovskom tablom i igrati šahovsku simultanku.
Biblioteka „Desanka Maksimović“ u Vlasotincu za samo jedan dan postala je bogatija za 201 novog člana što je rekord ove ustanove, a u tom danu izdato je 450 knjiga.
Na sajtu Spomenici kulture u Srbiji, koji je delo udruženih vodećih domaćih kulturnih i istraživačkih institucija, stoji da se niški spomen-park Bubanj nalazi u Beogradu.
Da zagrljaj ima „lekovita“ svojstva, pruža osećaj sigurnosti i smanjuje negativna osećanja na Internacionalni dan zagrljaja 21. januar uveriće se na stotine prolaznika koje će u centru Niša zagrliti đaci Gimnazije „Svetozar Marković“.
Velika nacionalna loža Srbije otvoriila je nedavno po prvi put vrata svog hrama u Nišu novinarima, a članovi ove masonske lože tvrde da oni nisu tajno društvo, već „društvo sa tajnama“.
Zbog neobičnog ritma pesma “Niška Banja” je poslednjih godina na repertoaru brojnih horova širom Amerike, Britanije, Novog Zelanda, kao i Meksika i Španije. Može se čuti i u holivudskom filmu “Boychoir” u kome glumi Dastin Hofman.
Pravilo “Ko nema nadimak, nije iz Niša” važilo je nekada u ovom gradu, a to se može primeniti i na niški rukomet koji je iznedrio Tutu, Muškog, Belog, Pikija, Cobija, Šminkera, Kuzeta, Džerija, Bimbu, Kobca, Slavujce i druge.
Posle kulinarskog istraživanja i donacija ljudi iz celog sveta, Vranjanka Gordana Ristić i Beograđanka Marija Janković kreirale su kuvar sa starinskim receptima iz južne Srbije, koji se može kupiti u Americi, evropskim zemljama, a odnedavno i u Srbiji.
Sa svoje 102 godine Ilija Čolović iz Jelašnice možda nije najstariji građanin Srbije, ali jeste najstariji rudar u Srbiji. Radeći ceo život po rudnicima, oni su ga i doveli iz rodnog Knina na jug Srbije, gde živi od 1946. godine.
Nakon 16 godina raznošenja pisama, razglednica, paketa i računa po selima na Radan planini, 56-godišnji poštar iz Prokuplja Slavoljub Sretković radi sa istim elanom kao i prvog dana jer zna da je nekim usamljenim meštanima zabačenih sela jedini prijatelj.
I protesti stanara i zatrpana bazilika i migranti. Dolazak “Wizz Aira”-a, Nišvil i Filmski sureti, Radnički i OK Niš, vrućina, hladnoća, siromaštvo, pomračenje sunca – sve je to tokom 2015. godine “prošlo” kroz objektiv fotografa “Južnih vesti” Vanje Kesera.
Kad čujete da je neko zamrteo ili je ub`knut, hvata ga skomina od klblk, skoro sigurno je da su to reči Vlasotinačnina koje, kako kažu stručnjaci, ali i oni sami, imaju specifičan govor koji oslikava njihov duh i veselu narav.
Početkom tridesetih godina prošlog veka Svrljig je imao Aero-klub „Naša krila“ koji je, uz niz drugih aktivnosti, organizovao i prvi aero-miting u ovom kraju na aerodromu Grudobran kod sela Merdželata 1936. godine.
Krećući se iz centra Vranja u pravcu Palestine, ne možete zaobići “Lepu Brenu” i “Braću Bajić”. Ovo nije početak lošeg vica, niti deo scenarija filma. Palestina je zvanični naziv naselja, dok su se imena ovih estradnih ličnosti kao nazivi zgrada ovde odomaćila.
Kao mesto boema i Vinskog bala, u kome skoro svaka kuća ima vinograd, sa klimom pogodnom za uzgajanje vinove loze i nekada najuspešnijom Vinarskom zadrugom u Jugoslaviji, Vlasotince se može smatrati varošicom u kojoj postoji “kult vina“.