Veliki narodni zbor protiv izgradnje mini-hidroelektrana na Staroj planini, na kome se očekuje, kako kažu organizatori, preko 5.000 ljudi iz cele Srbije, održaće se danas od 17 sati na Trgu oslobođenja u Pirotu.
Oko stotinu meštana sela Temska, ali i aktivista Inicijative „Odbranimo reke Stare planine“, „naoružani“ motikama, lopatama i krampovima vratili su Rudinjsku reku u svoje prirodno korito nakon što je investitor već otpočeo njeno izmeštanje zbog gradnje mini-hidrocentrale. Za razliku od dosadašnjih protesta, ovo je prvi put da na ovakav način nastavljaju svoju borbu za očuvanje reka Stare planine.
Posle najnovijih dešavanja u vezi sa izgradnjom mini-hidroelektrana na Staroj planini, gradonačelnik Pirota Vladan Vasić pozvao je predstavnike Inicijative Odbranimo reke Stare planine na razgovor u svom kabinetu. I dok predstavnici Inicijative kažu da preko godinu i po dana gradonačelnik ne želi da ih primi, Vasić kaže za „Južne vesti“ da to nije istina.
Gradnja mini-hidroelektrana na Staroj planini je zločin nad prirodom i ljudima, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta u emisiji “15 minuta”, a firme koje ih grade su “pogrebna preduzeća” za staroplaninske reke. Iza svega stoji kriminal, dodaje Jovanović, oličen u povezanosti države, politike, ministarstava, državnih institucija, investitora i banaka.
Još jedan u nizu protesta protiv izgradnje mini-hidroelektrana na Staroj planini i drugim zaštićenim područjima, ovog vikenda održao se u pirotskom selu Temska, a okupio je preko 500 aktivista, ljubitelja prirode i meštana sela. Cilj je da se meštani upoznaju sa ovim problemom, a kako najavljuje Aleksandar Jovanović Ćuta, jedan od predvodnika borbe za očuvanje reka Stare planine, centalni protest će se održati 1. septembra u Pirotu.
Nemaju ljudi u Srbiji svest o štetnosti plastičnih kesa, niti naviku da ih štede, kaže predsednik Udrženja građana “Mehanizam mladih” iz Niša Mladen Stanković, pa često u njih smeštaju i po jednu namirnicu koju pazare. Prvi korak ka promeni napravili su pojedini supermarketi, koji odnedavno naplaćuju svaku plastičnu kesu, ali to je i dalje daleko od zemalja Evropske unije, koje su u obavezi da se sistemski bore protiv kesa.
Građani koji imaju aparate na struju koji ne rade ili im više ne trebaju, mogu da ih se otarase, a da ne ugroze životnu sredinu. Za ovo će, kako kažu iz „Jugoimpeks E-reciklaže“ koja je zadužena da u Nišu uklanja električni otpad, dobiti i vaučere koje mogu da iskoriste za kupovinu.
U okviru pregovaračkog poglavlja 27 za pristup Srbije EU, koje se tiče zaštite životne sredine, u Nišu se radi strateška karta buke posle čega će se znati koje su konkretne mere zaštite stanovnika od jakih zvukova. Dok su u Beču već i kamioni koji odvoze smeće posebno izolovani kako ne bi bili prebučni, sekretaka Sekretarijata za životnu sredinu Ivana Krstić kaže da će se u Nišu pratiti izvori i nivoi buke u narednih 14 meseci u svim gradskim opštinama.
Dok se ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan protivi izgradnji malih hidrocentrala na zaštićenim područjima, kako kaže Aleksandar Jovanović iz Saveza mesnih zajednica na Staroj planini, Ministarstvo građevine “štanca” dozvole za masovnu izgradnju hidrocentrala u zaštićenim područjima. Zahvalnicu Ministarstvu ekologije je vratio, jer kako kaže, posao nije završen.
Zato što se protiv volje građana i struke kreće u izgradnju malih hidroelektrana na Staroj planini, jedan od najglasnijih boraca za očuvanje prirode u ovom kraju Aleksandar Jovanović odbio je da u ime Saveza mesnih zajednica primi zahvalnicu Ministarstva ekologije, jer kaže da njima ne trebaju pohvale, već reke.
Iako je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan prilikom posete Pirotu izjavio da se protivi izgradnji mini-hidroelektrana, Upravni sud ne misli tako. Presudom Upravnog suda u Beogradu krajem aprila poništeno je rešenje ministarstva kojim se sprečava izgradnja hidroelektrane “Pakleštica” na reci Visočici na Staroj planini.
Ekonomičnost, ali i zaštita životne sredine, glavni su razlozi što se iz meseca u mesec u zapadnoj Evropi povećava broj onih koji kupuju električna kola, poput “tesle”. Iako ih zasad nema u velikom broja na ulicama Srbije, ali i regiona, kako kaže saradnik Fakulteta strojstva i brodogradnje iz Zagreba Borna Doračić i tu će se vremenom, sa padom cene stanje popraviti.
Problem meštana sela Temska samo je jedna priča o gradnji hidrocentrala i hidroelektrana u okolini Pirota i narušavanju netaknute prirode u ovom delu južne Srbije, a da bi tome trebalo da se stane na put, baš u Pirotu, potvrdio je i ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan. Ipak, on nije precizirao na koji način će se država izboriti sa ovim problemom.
Iako se mnogi građani sa periferije Niša žale da uveče ponekad ne vide grad od smoga, prema ocenama na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine niški vazduh okarakterisan je kao “prihvatljiv”, dok u Institutu za javno zdravlje kažu da ne pokrivaju merenjima čitav grad, pa i ne mogu da ocene kvalitet vazduha u svim delovima Niša.
Kakav je kvalitet vode, zemljišta i vazduha, ubuduće će na savremenim aparatima meriti studenti i profesori Visoke tehničke škole u Nišu, u učionici koja je do skoro bila ruinirana, a sada je pretvorena u Laboratoriju za zaštitu životne sredine.
Kako bi se mladi uključili u sistem donošenja odluka o životnoj sredini u Nišu, đaci 13 srednjih škola naučili su nešto više o ovoj oblasti, a u planu je da za ekološki problem koji izdvoje kao najvažniji predlože rešenje i pokrenu inicijativu.
Promo tekstUčenike nižih razreda osnovnih škola “Ratko Vukićević” i “Učitelj Tasa”, glumačka ekipa, na čelu sa Bodom Ninkovićem, kroz zabavnu predstavu podsetila je na značaj zaštite okoline, ali i naučila novim stvarima vezanim za reciklažu i razvrstavanje otpada. Organizatori su bili fabrika za reciklažu “Jugoplastik” iz Merošine, kao i jedan od najvećih nacionalni operatera u Srbiji “Sekopak”.
Privrednici iz države Merilend, koji se bave zaštitom životne sredine, upoznali su se u Nišu sa projektima prerade otpadnih voda i regionalnom deponijom “Keleš” kao mogućim šansama za investiranje u jug Srbije. Iako nije bilo konkretnog dogovora, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan očekuje da politička saradnja da praktične rezultate.
Iako je vazduh u Srbiji među najzagađenijim u Evropi, Nišlije, delom zbog ekonomske situacije, delom zbog navike i slabe alternative, biraju najjeftiniji ogrev koji je, kaže gradski energetski menadžer Branko Andrejević, i najštetniji za životnu sredinu i zdravlje. U Evropskoj uniji je, kako kažu stručnjaci, situacija daleko bolja, a uvodi se i standard koji neće dozvoliti da se prodaju uređaji za grejanje koji prekomerno zagađuju vazduh.
Građani će u subotu 26. avgusta od 12 sati, preko puta pijace “Krive livade” u Nišu, na platou pored Parka Svetog Save, moći da dobiju besplatno platneni ceger, u zamenu za 10 najlon kesa. Akciju organizuje Komisija za turizam i zaštitu životne sredine iz Opštine Medijana.
