U Više od 140 zemalja sveta danas se obeležava Svetski dan zaštite životne sredine, a ove godine je posvećen obnovi ekosistema. Kako bi obeležili ovaj dan i očistili javne površine u selima Jablaničkog okruga, nadležni iz Odeljenja za zaštitu životne sredine u Leskovcu, u saradnji sa JKP “Komunalac” danas uređuju sela Karađorđevac i Petrovac.
Poništenje građevinske dozvole i zabranu radova na gradnji mini-hidroelektrane u koritu Musuljske reke, podno planine Besne kobile, traže aktivisti i meštani bosilegradskog sela okupljeni u grupi „Eko Krajište“. Prvi protest zakazali su za sredu, 19. maja, na mestu izgradnje mašinske zgrade za MHE „Orniče“.
Autobusi u Beogradu, Novom Sadu, ali i Nišu biće ulepšani slikama prirode Srbije u okviru akcije “Zdrava priroda za zdrav život” koju u Srbiji sprovodi Delegacija Evropske unije. Kampanja bi trebalo građanima prikaže neverovatne pejzaže Srbije i da istakne značaj zaštite biodiverziteta i očuvanja prirode u skladu se EU programom “Natura 2000”.
Ministarstvo zaštite životne sredine je ove godine izdvojilo 400 miliona dinara za čistiji vazduh u Srbiji i raspisalo tri konkursa, a Grad Niš će prema preliminarnim rezultatima dobiti oko 15 miliona za dva projekta – pošumljavanje i smanjenje zagađenja iz individualnih izvora, ali neće dobiti ni dinar za obnovu starih kotlarnica.
Od obećanja predsednika Vučića da će se doneti zakon koji će zabraniti izgradnju mini-hidroelektrana u zaštićenim područjima prošlo je godinu i po dana, a sada je isto obećanje ponovila i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović koja kaže da će uskoro biti doneta 4 zakona u oblasti rudarstva i energetike, među kojima je i Zakon o obnovljivim izvorima energije.
Već dva dana u Nišu merenja konstantno pokazuju prekomerno zagađenje vazduha, najveće ove grejne sezone, ali se tim povodom ništa ne preduzima. I građani na društvenim mrežama pozivaju nadležne da nešto tim povodom učine, a ekološka organizacija RERI traži od donosioca odluka da preduzmu hitne mere za suzbijanje zagađenja vazduha, u skladu s obavezama iz Zelene agende za Zapadni Balkan na koju su se obavezali krajem prošle godine.
Završena je javna rasprava o Planu kvaliteta vazduha u Nišu, ali još nije objavljeno da li je bilo predloga građana i primedbi. Profesorka Fakulteta zaštite na radu Amelija Đorđević kaže da je najvažniji dokument koji bi trebalo da doprinese poboljšanju kvaliteta vazduha u Nišu napisan kao izveštaj, a da rezultati u njemu nisu potpuno reprezentativni i adekvatni. Kao bitan nedostatak izdvaja to što nema preciznih rokova za realizaciju planiranih mera i konstatuje i da je pristup problemu i odnos prema Nišu, najblaže rečeno, neprimeren i neprihvatljiv.
Sađenje novih i održavanje postojećih dvoreda, novi parkovi i površine pod travom i drvećem, kao i ozelenjavanje međublokovskog prostora – deo su „Programa očuvanja i unapređenja zelenila u funkciji zaštite životne sredine na javnim površinama na teritoriji Grada Niša“ koji je usvojen na Gradskom veću, a njegova vrednost je 10 miliona dinara. Da je Niš u problemu za zelenilom govori i podatak da trenutno jednom Nišliji pripada čak 10 puta manje zelenih površina od propisanog.
Zbog toga što su bez odobrenja Skupštine grada investitoru mini-hidroelektrane u Toplom Dolu omogućili pravo prolaza za nove trase podzemnih kablova i podzemnog cevovoda na Rakitskoj reci, kako smatraju u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), i na taj način prekršili zakon, protiv načelnika Gradske uprave i gradonačelnika Pirota podneli su krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja.
20 miliona dinara je odvojeno u budžetu, a kako kaže većnica Sonja Milojković, biće potrebno još para kako bi do sledeće grejne sezone 7 kotlarnica koje su ingerenciji Grada i prešlo sa uglja i mazuta na sistem daljinskog grejanja koji kao energent koristi manje štetni gas. To je, prema rečima većnice, plan gradskog rukovodstva kako bi sledeće zime zagađenost makar malo bila manja, a apeluju i na republičke institucije da modernizuju svoja ložišta.
Individualne kotlarnice i ložišta u javnim ustanovama i preduzećima, domaćinstva koja koriste drvo i ugalj različitog porekla i kvaliteta, kao i gradska deponija najveći su zagađivači vazduha u Nišu – konstatuje Institutut za javno zdravlje u Planu kvaliteta vazduha koji je konačno objavljen. Ozelenjavanje je jedna od mera koja bi doprinela zdravijem vazduhu, jer trenutno jednom Nišliji pripada čak 10 puta manje zelenila od propisanog. Institut je dao predlog mera koje je potrebno preduzeti, a građani do 22. decembra mogu da daju sugestije i primedbe na ovaj dokument.
Vazduh koji je prema merenjima do skoro ocenjenivan kao zagađen, sada je prihvatljiv, jer su promenjene gornje granice za količinu štetnih čestica koje mogu biti u vazduhu, bez najave i objašnjenja, napominju iz ekološke organizacije RERI i Beogradske otvorene škole. Ova promena desila se u mesecima kada je zagađenje vazduha rekordno u Nišu i drugim gradovima u Srbiji.
Nije ispunjeno obećanje da će Niš do leta imati Plan kvaliteta vazduha, jedan od najvažnijih dokumenata u borbi protiv zagađenja, a prema javno dostupnim podacima istekao je i rok od 6 meseci koliko je prema tenderu Institut za javno zdravlje imao da ga izradi. Profesorka Fakulteta zaštite na radu smatra da su nadležni postavili kratak rok da se ozbiljno i kvalitetno napravi plan zaštite na koji se čeka nekoliko godina.
Kako nije moguće da se daju adekvatne mere protiv zagađenja, jer nema preciznih podatke o tome šta je uzrok, te da je neophodno da se boljim monitoringom utvrdi koji su izvori zagađenja u svakom delu grada, objašnjava profesorka Amelija Đorđević. Zato je predlog profesora niškog Fakulteta zaštite na radu i PMF-a da se postavi do 14 mernih mesta kvaliteta vazduha u Nišu, koji bi uz pomoć matematičkih modela u realnom vremenu pokazali koliko je zagađujućih čestica i mogli da predvide koliko će ih biti i narednog dana.
Javna rasprava o izgradnji mini-hidroelektrane „Besko“ na koju je građane pozvao i vlasotinački Građanski front, odložena je do daljeg, jer, kako objašnjavaju u Opštini – previše ljudi se prijavilo za njeno održavanje, te nije moguće ispoštovati sve mere prevencije.
Na području sliva reke Vlasine je do sada izgrađeno više od 10 mini-hidroelektrana, a da se prestane sa gradnjom ovih energetskih objekata na rekama zalažu se u neformalnoj grupi Bitka za Vlasinu. Okupljenim građanima podršku pružaju i iz vlasotinačkog Građanskog fronta koji poziva sugrađane da dođu u sredu, 23. septembra u 11 sati u sali Skupštine na javnu raspravu o potencijalnoj gradnji još jedne mini-hidroelektrane.
Bivša kasarna „Filip Kljajić“ koja se adaptira za novu nišku palatu pravde biće u sistemu daljinskog grejanja, kaže direktor Gradske toplane Niš Predrag Milačić, a to je najveći objekat koji su u skorije vreme priključili. Takođe ističe da je ovo prva godina od nekoliko njih pre da će Toplana više kvadrata priključiti, nego što je isključila sa sistema.
Dve od 32 lokacije u Srbiji koje su kontaminirane opasnim otpadom nalaze se u Nišu – Elektronska i Mašinska industrija. Posle nekoliko decenija bi, sudeći po rešenju Gradskog veća u Nišu, ovaj problem mogao da počne da se rešava, jer je naložena izrada elaborata koji će, piše, biti osnova za sanaciju.
Zbog berača koji sakupljaju borovnicu grabuljama koje se za to ne koriste i kada još nije zrela, kao i onih koji uništavaju floru i faunu Vlasine, inspektori i čuvarska služba PIO „Vlasina“ najavljuju vanredne kontrole na ovoj teritoriji.
Aktivisti i planinari iz Surdulice i Niša, njih 40, rešili su da Svetski dan zaštite životne sredine obeleže akcijom čišćenja priobalja Vlasinskog jezera. Organizatori kažu da je očišćen deo od brane do ulazne građevine, a bilo je i onih koji su čamcima čistili adu i zaliv.
