Radovi na sanaciji i rekonstrukciji spomenika na Čegru su u toku, očekuje se da do kraja aprila budu završeni i da sve bude spremno za obeležavanje 215 godina od Čegarske bitke. Nadležni su obećali i uređenje prostora oko spomenika, put to Crkve Svete Petke i proširenje puta do kompleksa na Čegru.
Uređenje novog trga kod Beogradske kapije niške Tvrđave otkrilo je tunel koji do sada nije mogao biti viđen. Iz Zavoda za zaštitu spomenika ističu da bi tunel trebalo istražiti, ali je realnije da, zbog bezbednosti građana, prvo bude zatvoren. Potvrđuju i da su zidine Tvrđave “zrele” za rekonstrukciju, projekat postoji, ali je finansiranje skupo. Arheolog i istoričar Miša Rakocija napominje da je tunel mogao služiti kao poterna kapija ili za odvod prljavih voda.
Spomenik Stevanu Sinđeliću na Čegru godinama je u lošem stanju – površine su ispucale, ploče dotrajale, a oštećen je i jedan od topova iz Cerske bitke, pa Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu izdvaja oko 3,4 miliona dinara za sanaciju i restauraciju.
To što je investitor srušio fasadu kuće kod Mosta mladosti u Nišu, gde zida zgradu, iako je uslov bio da je sačuva, nije u redu, kaže direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Dušan Andrejević i dodaje da fasada mora biti vraćena u pređašnje stanje. Pre toga, investitor mora da preda određenu dokumentaciju, sa kojom će se Zavod usaglasiti ili ne. Ostalo je, kaže, posao građevinske inspekcije.
Umesto stare kuće na adresi Mačvanska 13 u Nišu nići će zgrada sa četiri sprata, visine 20 metara, pošto je investitor „South Hill Studio“ dobio građevinsku dozvolu i već srušio veći deo objekta. Iz Zavoda za zaštitu spomenika dali su odobrenje, iako navode da kuća ima arhitektonske i istorijske vrednosti. Investitor kaže da su im lokaciju sami ponudili bivši vlasnici i da će fasada biti sačuvana i restaurirana.
Digitalizaciju ratnih memorijala, odnosno spomenika oslobodilačkih ratova Srbije u Vlasotincu u 3D tehnologiji, kao i izradu Elaborata zaštite stare čaršije ove varoši na jugu Srbije, projekti su koje će, kako najavljuju, u narednom periodu realizovati Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša.
Parcela u Jagodin mali, gde je „Vrh gradnja“ trebalo da zida zgradu, ali gde je otkrivena ranohrišćanska nekropola – bila je povod za raspravu između direktorke firme Danijele Jakšić i predstavnika niške vlasti u Gradskoj kući. Jakšić trvrdi da je novac koji je „Vrh gradnja“ dala za komunalije i dalje u budžetu Grada i da se uveliko troši, dok joj gradonačelnica poručuje da je firma sama ušla u rizik.
Ideja da u blizini spomenika na Čegaru bude podignuta i spomen-kuća u kojoj će svi posetioci na prigodan način čuti sve o podvigu vojvode Sinđelića, stara je bar koliko i dužnost Selomira Markovića, čuvara Čegra. Dok ni jedna od gradskih i republičkih vlasti projekat takvog tipa nije predvidela u svom budžetu, on je po kiši, suncu i snegu nastavio da dočekuje školske ekskurzije, državne predstavnike i diplomate, a svoje besede i dalje drži pod otvorenim nebom.
U aleksinačkom selu Gornji Adrovac je na mestu stradanja ruskog grofa Nikolaja Rajevskog, koji je poginuo u boju sa Turcima 1876. godine, pre 120 godina podignuta crkva Svete Trojice, građanima poznatija kao „Ruska crkva“, a iz Eparhije niške su najavili da će fasada i krov u toku ove godine biti kompletno rekonstruisani, kao i da će urediti portu. Predviđena je i izgradnja kulturno-memorijalnog centra u dvorištu crkve, gde će posetioci moći da se podsete na herojsko stradanje srpskih i ruskih vojnika tokom oslobođenja.
Potpuno nova trasa rimskog vodovoda iz perioda između 3. i 5. veka i koja je bila jedna od glavnih za vodosnabdevanje Konstantinovog Naisusa, a koja je pronađena na gradilištu na Bulevaru Svetog Pantelejmona, sada služi kao kontejner. Iz niškog Zavoda za zaštitu spomenika kažu da se čeka odluka o zaštiti akvadukta.
Prošlo je skoro pet godina otkako je spomenik caru Konstantinu u Nišu ostao bez pojedinih obeležja i više od godinu dana otkako je nestala ploča sa pijedestala. Građani su pokušali da skrenu pažnju nadležnih tako što su okačili natpis “spomenik neznanom junaku”, koji je kasnije uklonjen. Gradska većnica za kulturu kaže da je spomenik autorsko delo i da bez saglasnosti autora ne sme ništa da se dira, ali da Zavod za zaštitu spomenika nije našao autora, dok iz Zavoda poručuju da nisu nadležni.
Iako su iz Opštine Medijana najavili rekonstrukciju Donine česme 2023. godine, a nakon jednog neispunjenog obećanja da će značajni spomenik biti obnovljen na proleće ove godine, sa revitalizacijom se ipak krenulo ranije. Radovi su u toku, ali krajnji rok nije poznat.
Do 26. oktobra oni koji imaju visoku stručnu spremu iz arhitekture, primenjene umetnosti ili likovne akademije mogu poslati predloge na konkurs za idejno rešenje spomenika nenasilju koji će biti u parku Svetog Save u Nišu. Za najbolje rešenje biće dodeljena novčana nagrada od 50.000 dinara.
5 meseci od kako su kocke sa niške Tvrđave počele da se urušavaju zbog rastinja, i isto toliko od najave iz Grada da će JKP “Mediana” čistiti korov, posao do danas nije odrađen, a nova stabla uveliko rastu na bedemima. Dok građani osuđuju nereagovanje nadležnih, iz Grada ćute i ne odgovaraju na pitanja kada će problem konačno biti rešen.
Nakon što je više od četiri godine bila direktorka niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Ljiljana Berić je smenjena sa te pozicije, odlučila je Vlada Srbije. Za novog v. d. direktora imenovan je profesor istorije Dušan Andrejević.
Radovi na nekadašnjem Somborskom bulevaru u delu gde je nedavno pronađen drugi deo rimskog vodovoda iz antičkog Naisusa su obustavljeni, kažu iz Zavoda za zaštitu spomenika i ističu da građevinske mašine nisu nanele trajno oštećenje. Pokrenuli su pregovore oko zaštitnih arheoloških istraživanja, a postoji mogućnost da značajno otkriće bude prezentovano u trotoaru van kolovoza.
Drugi deo rimskog vodovoda iz antičkog Naisusa, koji je pronađen pre više od jedne godine na gradilištima na Panteleju, nalazi se u delu nastavka izgradnje nekada Somborskog, a sada Bulevara Svetog Pantelejmona. Arheolozi su na terenu, ali i mašine koje ni nakon otkrivanja nisu prestale sa radom. Dok od Zavoda za zaštitu spomenika još nema odgovora koje mere su preduzeli, građani ukazuju na uništavanje lokaliteta od velikog značaja.
Nadležni u Gradu, odgovorni za nišku Tvrđavu, kažu da još ne znaju ko je nalepio keramičke pločice iza Beogradske kapije, ali članica Veća zadužena za kulturu Adriana Anastasov potvrđuje da su ti radovi obavljeni bez saglasnosti i znanja Grada Niša i Zavoda za zaštitu spomenika. Istakla je da su preko fotografija saznali da su tu pločice i da nadležni nisu mogli da ih vide ranije, dok nije u potpunosti otvorena kapija.
Ostatke ranohrišćanskih grobnica pronašli su niški arheolozi na gradilištu u naselju Jagodin mala, gde su u toku pripremni radovi na izgradnji zgrade u blizini “Benetona”. Nova otkrića su još jedan dokaz da se ovaj deo grada razvija na glavnoj gradskoj nekropoli niškog Naisusa, mestu rođenja cara Konstantina.
Nakon rušenja Cvetne pijace otvoren je pogled ka Beogradskoj kapiji, a iza nje ceo prostor izgleda kao magacin, dok su u stražarnici keramičke pločice. Ko je dozvolio da se na zidinama iz 18. veka postavi drugi materijal, kada se to desilo, kao i koja će biti namena kažu da ne znaju ni iz Grada, ni iz Zavoda za zaštitu spomenika.
