Skoro mesec dana od izjave većnice za kulturu Adriane Anastasov da će Grad morati da kupi nove kamene ploče koje su otpale sa niške Tvrđave zato što su ih “savesni” građani odneli, ispod zidina su i dalje pali blokovi. Iz Zavoda za zaštitu spomenika kažu da su kocke na broju i da postoji mogućnost da se nadomesti ukoliko neka zafali kada se krene sa rekonstrukcijom.
Kompletna stolarija na zgradi Gradske uprave u Prokuplju koja je pod zaštitom države i Zavoda za zaštitu spomenika biće zamenjena u narednom periodu, a čitav projekat rekonstrukcije je oko 56 miliona dinara, od kojih će nadležno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obezbediti 26 miliona, dok će Grad Prokuplje iz svojih sredstava izdvojiti 30 miliona dinara.
Kamene ploče sa zidina Tvrđave su počele da se urušavaju na nekoliko mesta, a iz Zavoda za zaštitu spomenika navode da su obavestili čelnike grada o tom problemu i ističu da je on nastao zbog rastinja koje godinama nije čišćeno. Dok građani kažu da je sramota što jedan od simbola Niša propada, stručnjaci upozoravaju i na opasnost jer blokovi mogu da padnu i na ulicu.
Kako bi se omogućio bolji i lakši prilaz kulturno-istorijskim spomenicima koji se nalaze na brdu Hisar iznad Prokuplja, kao i pristup ostacima srednjovekovne tvrđave, u toku je kompletna sanacija i asfaltiranje puta od zgrade Doma kulture u podnožju do parkinga Savićevac na vrhu Hisara. Dužina puta je oko 1.000 metara, a vrednost radova koje finansira Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je 14,1 milion dinara.
Srednjovekovno utvrđenje Kurvingrad, odnosno Koprijan koje se nalazi u selu Malošište u opštini Doljevac u narednom periodu će biti obnovljeno, jer je Zavod za zaštitu spomenika raspisao tender za radove na konzervaciji, sanaciji i restauraciji ovog nepokretnog kulturnog dobra od velikog značaja. Ovaj potez je, kako navode iz te ustanove, prvi korak ka turističkoj prezentaciji i očuvanju istorije.
Potpuno nova trasa rimskog vodovoda, koja datira iz perioda između 3. i 5. veka i bila je jedna od glavnih za vodosnabdevanje Konstantinovog grada Naisusa, pronađena je na dva gradilišta u Nišu, kaže arheolog Aleksandar Aleksić. Izgradnja stanova biće nastavljena, ali tako da ne ugrozi značajno arheološko nasleđe, a ova otkrića unaprediće stručna i naučna saznanja o životu antičkog Niša.
Umesto izgradnje stanova na Bulevaru Svetog Pantelejmona u Nišu na dve lokacije u toku su arheološka istraživanja gradilišta na kojima su pronađeni arheološki ostaci, potvrđuje direktorka Zavoda za zaštitu spomenika. Trebalo bi da istraživanja traju oko mesec dana, nakon čega će biti poznato kako će izgradnja biti nastavljena.
Spomenik heroinama iz Drugog svetskog rata sestrama Rajki i Zdenki kod Čaira osvanuo je išaran plavom bojom. Ovaj čin je izazvao brojne reakcije Nišlija koji na društvenim mrežama navode da je to posledica primitivizma i neznanja u društvu.
Šef gradilišta koje se nalazi nekoliko desetina metara od onog na kome su prošle nedelje već pronađeni ostaci vizantijskog objekta, prijavio je da su pronašli nešto za šta se sumnja da su arheološki ostaci. U Zavodu za zaštitu spomenika kažu da njihov arheolog ispituje da li je i ovde reč o arheološkim ostacima ili ne.
Radovi na gradilištu u Nišu obustavljeni su u delu parcele gde su pronađeni arheološki ostaci, za koje se pretpostavlja da su zidovi nekog vizantijskog objekta, kaže direktorka Zavoda za zaštitu spomenika Ljiljana Berić. Investitor treba da plati arheološka istraživanja, kaže Berićeva, a počeće kada dobiju dozvolu Ministarstva kulture.
Gradilište u Nišu na kome su prema prvim procenama arheologa pronađeni delovi vizantijskog objekta nije zatvoreno, a šef gradilišta Radomir Milošević kaže da nema ni potrebe, jer su ostaci van objekta. Takođe tvrdi da će dozvoliti arheološka istraživanja i da je investitor arheolozima ponudio pomoć.
Zidovi vizantijskog objekta pronađeni su na Bulevaru Svetog Pantelejmona u Nišu, gde je u toku izgradnja stambeno-poslovnog objekta, kažu u Zavodu za zaštitu spomenika. Međutim, radovi još nisu obustavljeni, jer šef gradilišta nije dozvolio arheologu da fotografiše i napravi dokaze o tome, te iz Zavoda očekuju reakciju Građevinske inspekcije.
Zbog svojih spomeničkih i kulturoloških vrednosti, zgrada dekanata Filozofskog fakulteta je pod zaštitom, kažu u Zavodu za zaštitu spomenika u Nišu, a to znači da bez saglasnosti ulaz nije smeo da bude zazidan. Zato će Građevinskoj inspekciji prijaviti zatvaranje ulaza i tražiće da se sve vrati u prvobitno stanje. Dekanica Natalija Jovanović pak kaže da su saglasnost dobili od Uprave za planiranje i izgradnju, ali u tom dokumentu nisu naveli da će zatvoriti vrata, niti da planiraju rušenje stepeništa.
Na dan kada se obeležava 210 godina od bitke na Čegru u Prvom srpskom ustanku, bista Stevanu Sinđeliću u niškom naselju Donja Vrežina, čuvenog po tome što je u bici podigao u vazduh šanac pun Turaka, i dalje je zapuštena i neugledna.
Promocija knjige „Narodno graditeljsko nasleđe na prostoru opština Bujanovac i Preševo“ koju će pratiti i izložba slika i crteža, kao i projekcija filma „Nasleđe južne Srbije“, održaće se u sredu, 27. marta u Oficirskom domu u Nišu.
Ministarstvo kulture i informisanja odlučuje da li će Ljiljana Berić, jedina kandidatkinja za direktorku niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, ubuduće voditi ovu ustanovu. Kako su naveli iz Zavoda, Upravni odbor ustanove je jedino Berićevu predložio za ovu funkciju.
Vizantijska bazilika sa grobnicama u niškom naselju Jagodin-mala, koja datira iz 5. veka i koja je tada bila kultno versko mesto, iako ima status kulturnog dobra od izuzetnog značaja, nije zaštićena i poštovana jer pojedini građani u nju godinama unazad bacaju đubre. U Zavodu za zaštitu spomenika Niš kažu da su ukazali na problem gradskom Sekretarijatu za kulturu, ali tamo nismo dobili odgovore šta će oni preduzeti.
Oni koji bi želeli da čuju više o najznačajnijim nepokretnim kulturnim dobrima Niša, kao i to ko upravlja njima, ko štiti spomenike i arheološka nalazišta moći će to da urade uz direktni razgovor sa radnicima Zavoda za zaštitu spomenika, u utorak 20. februara.
Za razliku od one na Čegru i u Ćele-kuli, bista slavnog srpskog vojskovođe Stevana Sinđelića u naselju Donja Vrežina, čuvenog po tome što je u bici kod Niša pucao u burad punu baruta da bi pobio što više Turaka, zapuštena je i neugledna. Čitalac koji je Južnim vestima ukazao na ovaj problem kaže da je bista već neko vreme u ovakvom stanju.
Kopitareva ulica u kojoj građani uskoro neće gaziti samo kocku, već i granitne ploče, nije pod zaštitom države kao i pojedine ulice u ovom delu Niša. Iako je 1991. godine, tadašnji izvršni savet Skupštine Opštine Niš, proglasio pojedine ulice u centru grada za zaštićenu kulturno-istorijsku celinu, Kazandžijsko sokače nije među njima.
