„Volim da igram u Nišu, dobra je atmosfera, jedan od razloga što reprezentacija igra ovde je publika“, kaže košarkaški reprezentativac i novi igrač CSKA iz Moskve Dejan Davidovac u emisiji „15 minuta“. Očekuje tešku utakmicu sa Letonijom, o Belgiji još ne razmišljaju, a o saradnji sa selektorom Svetislavom Karijem Pešićem ima samo reči hvale.
Koliko građani teško dolaze do informacija, usluga i svega što je u nadležnosti javnih institucija koje finansiraju, tema je sedme epizode Robin Hud serijala.
Iako je zaista doživela medijski poraz 90-tih godina, bilo je u tom periodu i moderno govoriti da balkanska muzika ne valja, kaže kontrabasista sastava „Barcelona Gipsy balKan Orchestra“ Ivan Kovačević. U emisiji “15 minuta” rekao je da je pogrešio kada je pobegao od domaće muzike u Barselonu.
Međunarodni sastav „Barcelona Gipsy balKan Orchestra“ obeležava deset godina postojanja, a na spisku gradova u kojima nastupaju je i Niš. Kontrabasista benda Ivan Kovačević kaže da ga za taj grad vezuje „Nišvil“, ali i niška publika, koja sluša njihove koncerte i u drugim državama. Ideja im je da ruše granice i koriste muziku kao sredstvo komunikacije, a osim poznatih pesama, sada imaju i nekoliko novih, autorskih.
Prošlogodišnji spot niškog sastava Stereo banana za singl „Krindž“, koji govori o prekomernom korišćenju tuđica, osvojio je nagradu za najbolji spot na festivalu kratkog muzičkog filma “Muzzik Video Awards”.
Poznanstvo sa najvećim srpskim pesnikinjama i pesnicima Radmilu Bakri, rođenu Leskovčanku, podstaklo je da komponuje muziku na stihove Desanke Maksimović, Miroslava Mike Antića, Stevana Raičkovića i drugih. Nišlije su imale prilike da prvi put čuju ovu umetnicu kako muzikom dočarava neke od najlepših pesama na festivalu Constantinus, a osim što ih rado izvodi u Srbiji, čuva ih od zaborava i pred publikom u Francuskoj i mnogim drugim državama.
Komponovanjem muzike za stihove najpoznatijih srpskih pesnika, obradom i interpretiranjem narodnih pesama sa ovih prostora umetnica Radmila Bakri čuva vrednosti zemlje u kojoj je rođena i prenosi ih u Pariz, gde živi decenijama, ali i širom sveta. U radu je, kako kaže u emisiji „15 minuta“, pokreće ljubav o kojoj i najviše peva, a to je mogla da čuje i prvi put publika u Nišu na otvaranju festivala klasične muzike Constantinus.
Ukoliko želimo da budemo član Evropske unije (EU), onda bi sa njom trebalo da usaglasimo spoljnu politiku, rekao je za FoNet Radomir Lazović iz “Ne davimo Beograd” i upozorio da bi bilo štetno i loše da Srbija skrene sa zacrtanog evropskog puta.
Ratno stanje 90-ih uticalo je na živote mnogih ljudi i svih dolazećih generacija. Sukobi su ostavili trag i na umetnike, među njima i na grupu Kerber koja tih godina prolazila kroz najteži period u karijeri. Gale, pevač čuvene pesme “Ratne igre” rekao je da se muzikom nije bavio da bi imao granice i da su članovi benda svaki nemir doživljavali emotivno.
Grupa Kerber jedna je od retkih koja je do danas ostala u gradu kom je i nastala, a da pritom zabeleže istorijski uspeh na rok sceni. Frontmen benda Gale koji je kad kad sa bine uzvikivao “voli vas Kerber iz Niša” kaže da to nije zbog lokal patriotizma, već iz bunta i da je Kerber jugoslovenski bend za sve ljude koji vole rokenrol.
Uz Ratne igre, Na raskršću, Hajde da se volimo i mnoge druge hitove, Mezimac niške publike, grupa Kerber obeležiće svoj 40-godišnji jubilej 11. juna na Letnjoj pozornici. To je bio povod da se sa frontmenom grupe Galetom, prisetimo njihovih početaka, najznačajnijih i najtežih situacija u karijeri benda koji se upisao u jugoslovnesku istoriju rokenrola.
Kako bi doprinela očuvanju pisane reči u vreme interenet tekstova i sažetih prikaza, Ksenija Nikolić rešila je da pokrene književni časopis u virtuelnom svetu. Tako je nastao Bookhub, stranica koju su ljubitelji knjiga na mrežama brzo pronašli, a naročito je obradovala lokal patriote jer jedan deo prikazuje nišku kniževnu scenu.
Ukoliko spisak za prodavnicu nije kraći u odnosu na godinu pre, novčanik bi morao da bude deblji – jer je u Srbiji tokom 2021. poskupelo sve što jedna prosečna porodica svakodnevno koristi. Peta epizoda „Robin Hud“ serijala analizira kako se sa novim cenama i starim platama snalaze građani Srbije i regiona.
Pre skoro godinu dana nastala je ideja da niško naselje Durlan na potezu od vrtića do škole „Miroslav Antić“ dobije uređen međublokovski prostor i prvi park u ovom delu grada. Sada već imaju i idejna rešenja koja su uradili studenti. Koji su dalji koraci u emisiji „15 minuta“ govorila je jedna od aktistkinja „Zelenog zida“ Marija Peternel.
Šetnjom od Jelašnice, preko Niške Banje do Radikine Bare, Koritnika i nazad, izviđači iz cele Srbije i građani koji su im se pridružili, ovog vikenda ukazali su na problem zagađenja životne sredine. Oni su u pauzama sakupljali smeće, a organizovani su i ekološki kvizovi za učesnike.
Koliko je rat u Ukrajini uticao na rezultate izbora u Srbiji, da li je je moguć proevropski blok dok se formira proruski i da li je sastanak Đilasa i Vučića “izdaja opozicije” u emisiji Kvaka 23 govorio je zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović.
Iako im Ustav garantuje da glasaju tajno, slepi u Srbiji ovo pravo ne mogu da iskoriste. Oni koji ipak odluče da izađu na birališta moraju ili da povedu asistenta ili umesto njih zaokružuje komisija. Da bi trebalo štampati listiće na Brajevom pismu ili primenti neki drugi model pozitivne prakse, naveli su iz Kancelarije Poverenika, dok iz Republičke izborne komisije nema odgovora o rešavanju tog problema.
Kako su na jednom izbornom mestu u Nišu dobili zahtev za glasanje kod kuće, van zakonskog termina od osobe koja je preminula, šta je posao i koji su motivi kontrolora da se prijave za ovaj zadatak, u emisiji „15 minuta“ govorio je kontrolor Dušan Aleksić.
Novinari u Srbiji, koji izveštavaju o temema koje ne idu u korist vlasti kažu da se ne osećaju bezbedno. Prete njima, njihovim porodicama, direktno ili preko mreža – ali broj onih koji zbog toga budu kažnjeni je na nivou statističke greške. O položaju novinara u region govori četvrta epizoda Robin Hud serijala.
To što je Srbija glasala za izbacivanje Rusije iz Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava profesor Pravnog fakulteta u penziji Boris Begović vidi kao opredeljivanje srpske političke elite, koja se svodi na jednog čoveka, više ka Zapadu nego što je to do sada bio slučaj. U emisiji Kvaka 23 je rekao da postoji određeni pritisak Evropske unije da Srbija uskladi spoljnu politiku sa njihovom, jer je u procesu integracija.