U Srbiji petina, a u Severnoj Makedoniji skoro 17 odsto građana živi u siromaštvu, a pred svima je već 10 meseci novi trošak – nabavka maski i dezinfekcija. O tome kako se u novoj situaciji snalaze oni koji žive na ulici ili za život zarađuju na pijačnoj tezgi i sakupljajući sekundarne sirovine, pišu novinari Južnih vesti i televizije 360 stepeni.
U poslednjem druženju u serijalu emisija „Deca zna(ku)ju“ sa mališanima i ekipom iz muzičke grupe Zu Zu Zujalice, zainteresovani mogu da nauče kako da se pozdrave sa drugarima oštećenog sluha i da sa njima razmenjuju učtive izraze.
Ni nove mere, ni nova bolnica, neće zaustaviti epidemiju, jer mere kasne nekoliko meseci, a epidemije se ne zaustavljaju na intenzivnoj nezi, izjavio je u intervjuu FoNetu pulmolog dr Dejan Žujović. Kaže i da su za Krizni štab koji upravlja epidemijskom situacijom birani poslušnici i tvrdi da je jedan od članova štaba “klimanjem glavom” obezbedio funkciju ćerci.
U soliteru na raskrsnici ulica 7. juli i Kralja Stefana Prvovenčanog u Nišu večeras je izbio požar, a ekipe vatrogasaca su na terenu. Za sada nema informacija iz policije o ovom događaju, ni da li ima povređenih.
U momentu najjačeg udara epidemije, posle devet meseci vremena da se zdravstveni i državni sistem za očekivani talas pripreme, članovi Kriznog štaba i ministar zdravlja priznaju javnosti da u kovid bolnicama nema mesta za sve pacijente kojima zdravstveno stanje to zahteva, da je stopa umiranja sada visoka, ali ne i da je zdravstveni sistem ugrožen. Isto tvrde i zvaničnici Severne Makedonije, koja je prema stopi umiranja od kovida među prvih deset u svetu.
U gradu festivala nema “Nišvila” ni “Filmskih susreta”, publika u Nišu ostala je i bez pozorišnih predstava, koncerata klasične muzike i rok svirki. I u Skoplju je ograničena privilegija ljudi da uživaju u pozorištu, filmu, koncertima, operi i baletu – izvođenja su ili zabranjena ili gledaoci sami, zbog opreza od njih odustaju.
Kroz druženje i zabavu u novoj epizodi serijala „Deca zna(ku)ju“ članovi muzičke grupe Zu Zu Zujalice zajedno sa najmlađima pokazaće kako se na znakovnom jeziku pokazuju brojevi i boje.
Dok se svet borio sa pandemijom vlast u Belorusiji poricala je razmere virusa, ali su se ubrzo zemljom sa kovidom širili otpor građana i protesti. O situaciji u ovoj zemlji i sličnostima na koje joj ukazuju ljudi koje upoznaje u Srbiji, u koju dolazi upravo zbog virusa korona, govori grafička dizajnerka koja živi u Minsku Anastasja Krivickaja. Ovde je jer međunarodna ljubav u doba korone može da izgleda i tako da je paru iz Belorusije i Španije jedna od retkih mogućnosti da se sretnu upravo Srbija.
Prava borba protiv organizovanog kriminala morala bi da počne od „odstranjivanja prijateljskih kontakata vrha vlasti i ljudi sa dosijeima“, izjavio je u intervjuu FoNetu novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić, koji je najavu početka rata protiv mafije nazvao „predstavom“ i „nastavkom stare serije, koja će možda ovoga puta imati boljeg reditelja“.
Da opravdanje četvorice optuženih vođa OVK da su se “borili za slobodu” ne može biti legitimno jer je većina zločina počinjena nad civilima, nenaoružanim osobama koje nisu predstavljale vojnu opasnost ili vojnu pretnju, rekao je u intervjuu za FoNet advokat žrtava u procesu pred Specijalizovanim sudom u Hagu, advokat Aleksandar Olenik.
Đaci Poljoprivedne škole „Radoš Jovanović Selja“ iz Prokuplja na stručnoj praksi zajedno sa nastavnicima obrađuju školsko poljoprivredno imanje od petnaest hektara. Ovih dana su brali papriku i pripremali kontejnere za zasejavanje zelene salate u plasteniku, a u voćnjaku je održan čas rezidbe šljiva. Gaje i druge vrste voća, zatim kukuruz, detelinu, krompir… Posla ima i preko zime.
Humanitarka Marina Adamović je simbol Niša i već 10 godina u centru grada sakuplja novac za lečenje obolelih u svojoj Banci dobročinstva. Odnedavno prodaje i priveske sa niškim slengom, a njen apel je da se ove godine ne organizuje skup doček na centralnom Trgu, već da građane zabavljaju ulični svirači, a da sav prihod ide u humanitarne svrhe.
U Despotovačkoj ulici u niškoj Opštini Pantelej, od centra grada udaljenoj oko dva kilometra, stanovnici već 40 godina gaze u blatu i isto toliko koriste, kako je zovu, divlju vodovodnu i kanalizacionu mrežu, koju su sami uveli i finansirali. Od prošle godine na vodovodnoj mreži postoji kvar, zbog koga su se, kažu, računi znatno uvećali, pa traže od nadležnih priključenje na leglanu, kako bi kasnije konačno dobili i asfalt.
Male i velike “zujalice” sa ponosom predstavljaju prvu epizodu serijala “Deca zna(ku)ju” u kojoj su postavili misiju da uz prikladnu priču, pesmu i igru mališanima sa oštećenim sluhom i njihovim čujućim drugarima predstave azbuku srpskog znakovnog jezika i nauče ih kako da znakuju svoja imena.
Da se spoljna politika u Srbiji menja kada i predsednik, što nije slučaj u SAD, te da je primetila da se populizam primio i u Americi i da se tamo, kao i u Srbiji na afere reaguje sa “Pa šta?”, upoređivala je u intervjuu „Fonetu“ upravnica Centra za američke studije Filozofskog fakulteta u Beogradu i istoričarka Radina Vučetić. Kaže i da novu normalnost u svetu određuju korona, populizam, ali i ekonomska kriza, koju najavljuje kao posledicu virusa.
Da li su ekstremni desničari nova politička snaga umesto Srpske radikalne stranke, kakva je njihova uloga i zašto su ponovo aktivni neke su od tema o kojima je u emisiji Kvaka 23 sa Danicom Vučenić govorio istoričar i bivši diplomata Milan St. Protić.
Nekada davno kafana, potom oficirska menza, u Prvom svetskom ratu centar diplomatije, u skorije vreme mesto okupljanja omladine, pa zapuštena zgrada i, konačno, mesto održavanja različitih važnih događaja – zgrada Oficirskog doma na nišavskom keju menjala je svoju namenu kroz vekove, a osamdesetih godina stavljena je pod zaštitu države.
Pre epidemije mladi u Nišu su izlazili od 23 sata, a sada se u to vreme lokali zatvaraju. Ovakva situacija, kažu Nišlije, nije promenila gužvu u kafićima i pivnicama. Tokom izlaska na virus, kažu, pomisle, ali se ne boje.
Srpskoj javnosti još su poznatiji lobisti iz američkih filmova nego iz srpske stvarnosti. Ko u Srbiji može da lobira i za koga, zašto je značajan Zakon o lobiranju, kako uticati na donosioce odluka i da li su opravdane kritike da je lobiranje u Srbiji legalizovana korupcija – pojašnjava u emisiji „15 minuta“ predsednik Skupštine Društva lobista Srbije Radivoj Kocić.
Zašto su nezavisni mediji važni za sve i da građani podrže njihov rad, neka su od pitanja o kojima je govorilo devetoro predstavnika medija i udruženja, između ostalog i onih koji su uspešno realizovali kampanje sakupljanja pomoći.