Naučno-popularna serija sa istorijskom tematikom iz koje će ljudi mnogo naučiti – tako scenarista Dejan Stojiljković opisuje seriju Istorija Niša koja će se od sledeće nedelje prikazivati na RTS-u. Reditelj Stefan Krasić ističe da su u dokumentarnoj seriji pokušali da dočaraju atmosferu Niša iz različitih perioda, pa on u nekim epizodama podseća na Rim, a u nekim liči na Istanbul.
Vlasotinački rokenrol bend „Fluid underground“ snimio je na Jastrepcu spot za novi singl “Potopiće se obale”, a kažu da je reč o optimističnoj pesmi koja govori o nepotrebnom strahovanju.
Posebnu aromu niškom roštilju daju dim, čađ i smog iz aerozagađenja i baš to ga, kažu Niški gerilci uvrštava na sam vrh roštilj-liste. Najbolje bi bilo, savetuju oni, da je zagađenje više od 400, kao što je bilo pre neki dan.
U danima kada je vazduh u Nišu bio najzagađeniji i centar grada se od smoga nije video zasedala je Radna grupa koja je odnedavno počela da se bavi aerozagađenjem, ali je i dalje nepoznato koje konretne mere će predložiti.
Potpuno suprotne stavove o nekoliko ključnih pitanja o kosovskom problemu imali su novinari u emisiji „Kosinus“ – dok novinarka lista Danas Snežana Čongradin smatra da je jedini prihvatljiv kompromis ove vlasti u Srbiji priznanje kosovske nezavisnosti, urednik u listu Politika Bojan Bilbija ističe da je sporazum najbolje rešenje, ali da za to u Prištini nema dobre volje.
Udruženje „Radinost“ iz Aleksinca više od decenije radi na očuvanju starih zanata. Njihove plemenita misija je čuvanje tradicionalnih umeća poput šivenja, vezenja, heklanja i pletenja, a uz rad članovi umeju da zapevaju i poneku narodnu pesmu.
Akademski folklorni ansambl “Oro” u Nišu postoji već 60 godina, a na koncertu kojim su proslavili veliki jubilej zaigrali su i veterani koji su prve korake napravili upravo u ovom ansamblu. Među njima je i 80-godišnji Ninoslav Stefanović kome je folklor značio veliko drugarstvo, putovanja i nezaboravna druženja.
Nakon 17-dnevne potrage, kako kažu u Višem javnom tužilaštvu u Nišu, uhapšen je osuđivani pedofil Ninoslav Jovanović, poznatiji kao “Malčanski berberin”.
Da se ne može očekivati da mladi govore kao stare Nišlije, ali da staroniški treba da bude očuvan kao naša nematerijalna kulturna baština, saglasili su se u novogodišnjoj emisiji “15+15 minuta” glumac i dobitnik nagrade “11. januar” Miodrag Riki Nedović i dobitnik UNS-ove nagrade za satiru Dragoslav Petković – Petko Nišavac.
Koliko je jug Srbije bogat muzičkim umetnicima, možda najbolje pokazuju rokenrol bendovi. O niškoj rok sceni dugo i naširoko se govori, a u Vlasotincu već dve decenije radi i stvara „Fluid underground“. Priča o ovom bendu je priča o razvoju, učenju, ali i drugarstvu.
Svi znaju za nju, salata je koja se najčešće naručuje u kafanama i restoranima u ovom delu Balkana, a kao što postoje razne teorije o nastanku naroda od koga vodi njen naziv, tako se u različitim delovima regije priprema na isti, ali ipak različit način. Reč je, naravno, o šopskoj salati, koja je 2014. godine izabrana za najpopularnije jelo u Evropskoj uniji.
Na najvišoj tački u Vlasotincu, gde se nekada nalazilo groblje, izgrađen je spomenik posvećen palim borcima u Drugom svetskom ratu. Spomen-park delo je srpskog arhitekte Bogdana Bogdanovića, a gradili su ga klesari iz vlasotinačkog i pirotskog kraja. Deo je turističke ponude ovog kraja i jedno od omiljenih mesta za druženje mladih.
Posle, kako je sam rekao, 1.000 dana, lider Narodne stranke Vuk Jeremić gostovao je na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, na RTS-u, a to gostovanje su danas komentarisali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić. Jeremić za „Južne vesti“ kaže da je tamo govorio o svim aferama koje se kriju i da je premijerka poslata na „Pink“ da odvuče pažnju kada su videli rejting njegovog gostovanja.
Odevni predmeti nastali od materijala koji se tkaju u Centru za stare i umentničke zanate u Beloj Palanci našli su se na pistama najvećeg modnog događaja u Srbiji, a njihov dizajner Slobodan Mitrović krenuo je i u izradu leptir-mašni sa etno motivima, za koje kaže, da su jedinstvene u Srbiji. Sledeći poduhvat mladog Belopalančanina su kravate sa motivima njegovog kraja.
Vekovna tradicija duvačkog orkestra, bio on vojni, đački ili gradski, prekinuta je pre nekoliko godina u Dimitrovgradu odlaskom u penziju profesora isturenog odeljenja muzičke škole iz Pirota. Kako bi ponovo oformili kvalitetan duvački orkestar, grupa entuzijasta pokrenula je Festival duvačkih orkestara Caribrod koji se već 3 godina održava i ima internacionalni karakter.
Mladić s juga otišao je u Beograd na studije i postao huligan, tukao se, mrzeo, napadao manjine, rušio gej paradu, a sve to, kaže, da bi se uklopio i dodvorio vođama navijača koje sada definiše kao uspešne biznismene. Kada mu je najbolji prijatelj priznao da pripada manjini koju progoni, ovaj južnjak promenio je život, pa je postao aktivista za ljudska prava.
Iako tragovi naselja datiraju iz vremena pre nove ere, u zvaničnim spisima ime Dimitrovgrada prvi put se pominje u 15. veku u osmanlijskim dokumentima pod imenom Tekvin binari. Od tada je promenio više naziva, Spribrod, Carski brod, Zarinbrod, da bi se za vreme Turaka ustalio naziv Caribrod, ali nije ustanovljeno kada je i zvanično dobio taj naziv. Tako se i zvao do 1950. kad je promenio ime u Dimitrovgrad, po bugarskom revolucionaru Georgi Dimitrovu koji je bio optužen za paljenje Rajhstaga, da bi se ove godine pokrenula inicijativa da mu se vrati naziv Caribrod.
Autogrami ličnosti poput Angele Merkel, Bila Gejtsa, Andree Bočelija, Sebastijana Kurca i drugih poznatih sportista, javnih ličnosti, glumaca i političkih lidera iz Srbije i sveta deo su kolekcije mladog Vlasotinčaninina Jovana Stankovića. U svojoj kolekciji ima preko 500 autograma, a ljubav prema ovom hobiju podstakla ga je da osnuje prvo Srpsko filografsko društvo.
To što je štrajk poštara rešavao ministar policije, a tražila se i reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pokazuje da u Srbiji institucije ne funkcionišu, a ni resorna ministarstva – jedan je od zaključaka učesnika debate Južnih vesti. Ukoliko tužilaštva ne reaguju na primere korupcije koju iznose uzbunjivači, građanima će ostati jedino bunt, dodaju sindikalisti.
Ima li radnik u Srbiji bilo kakva prava, koliko njegova prava poštuju poslodavci, kako prolaze štrajkači i uzbunjivači u javnim preduzećima, a kako funkcionišu sindikati kod stranih investitora, teme su o kojima će se govoriti u večerašnjoj emisji “60 minuta” koja počinje u 18 sati.