Pesma Budim te niškog benda Majdan je jedna od 24 kompozicije koje su u konkurenciji za predstavnika Srbije na Pesmi Evrovizije. Članovi ovog sastava, koji postoji tek manje od dve godine, uveliko se pripremaju za polufinale Beovizije, a 28. februara pokušaće da dođu do finala.
Četvrti put na istoj deonici, ovog puta na zatvorenoj pruzi Niš – Zaječar kod Matejevca, iz šina je ispao voz koji prevozi 3 cisterne sa amonijakom. Tokom dana su ih radnici vratili na prugu i one su nastavile put, ali je zasad nepoznato gde su odvežene. U toku su pripreme za početak rekonstrukcije pruge.
Sporazum sa narodom je most između energije građana koji nedeljama protestuju i političke ideje šta dalje, kaže predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić. Ne slaže se da je taj dokument skup opštih mesta, već navodi da je Narodna stranka tražila da u Sporazum uđu 3 konkretne stvari – nedodirljivi specijalni tužilac za korupciju, zakon o poreklu imovine i neophodna lustracija.
Pisac Marko Vidojković tvrdi da bi razgraničenje kao rešenje kosovskog problema bio civilizacijski korak unazad, a da zvanični Beograd i Priština ne mogu da se dogovore jer su partneri u kriminalu i zanima ih samo plen. Vidojkovićev kolega “po peru” Muharem Bazdulj kaže da je ideja razgraničenja neprimenjiva u praksi.
Filmoljupci će ovo nedelje u bioskopima Cineplexx i Vilin grad moći da pogledaju epsku avanturu o ljubavi i nadi „Atila: Borbeni Anđeo“, na kojem su radili Džejms Kameron i Robert Rodrigez. Pored toga, prikazivaće se i romantični filmovi „Berlin, volim te“ i „Kako uhvatiti neženju?“, ali i horor-komedija „Srećan dan smrti 2“.
Nekada najbrojnije selo u belopalanačkom kraju Babin Kal sada ima tek 20 stanovnika, mahom starijih od 70 godina, koji kažu da žive izolovano. U selo bez prodavnice ni autobusi ne dolaze, iako jesu na regionalnom putu za Svrljig, a meštani se najviše žale na to što su im lekari daleko. Redovne posete lekara Doma zdravlja zavise od vremenskih uslova.
Tokom Drugog svetskog rata jevrejska zajednica je u Nišu gotovo nestala, a u logoru na Crvenom Krstu, koji je nazvan Memorijalnim kompleksom „12. februar“, u sećanje na prvi organizovani proboj nacističkog logora, poginulo je i više hiljada Srba i drugih nacija. Na 77. godišnjicu ovog događaja u logoru je otvorena izložba „Lica logora“, a posetio ga je i 94-godišnji logoraš.
Na desetine rupa i kratera u jednoj od prometnijih ulica, koja se nalazi na samo 1,5 km od centra Niša, posle pisanja „Južnih vesti“ konačno je zakrpljeno. Šumadijska ulica sada je prohodnija vozačima, bezbednija za pešake, ali je i dalje „željna“ kompletne rekonstrukcije i novog asfalta.
Sa kapuljačom na glavi i šipkom u rukama, muškarac je kod niškog parka Čair razbijao retrovizore parkiranih automobila. Očevici tvrde da je bilo više udaraca, međutim, u policiji navode da im nikakav vandalizam nije prijavljen, pa nisu ni mogli da reaguju.
Nemile scene koje mogu da se dese na utakmicama Kupa Radivoja Koraća pokvare utisak, ali organizatori čine sve da sve protekne u najboljem redu, kaže Dušan Projović, potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije. Gostujući u emisiji „15 minuta“ Projović je najavio Kup Koraća koji će od 14. do 17. februara biti 15. put održan u Nišu, ali i pričao zašto se dešava da klubovi nižih liga igraju utakmice i to u Nišu dok traje ova košarkaška manifestacija.
Profesor Univerziteta u Gracu Flojiran Biber bio je gost ovonedeljne emisije „Kvaka 23“ u kojoj je ocenio da su građanski protesti koji se nedeljama održavaju širom Srbije „početak oslobađanja ljudi“.
Dok bivši gradonačelnik Niša Zoran Perišić nezadovoljne građane koji nedeljama protestuju naziva „šakom jada“, akademik Dušan Teodorović se ne slaže sa njim i ističe da je govoreći na protestu u Nišu video časne, ponosne i hrabre ljude.
Iz straha se ne može stvarati demokratsko društvo, kaže režiserka Tanja Mandić Rigonat koja potpisuje i režiju „Putujućeg pozorišta Šopalović“ niškog teatra, a u širenju paranoje i proizvodnji neprijatelja prednjače mediji. Propagandom u Srbiji bi i Gebels bio zadovoljan, dodaje Mandić Rigonat, a to što neko građane deli na patriote i izdajnike je uvredljivo.
Rupe poput kratera zbog kojih vozači često oštećuju automobile i voze “slalom” – slika su i prilika niških ulica, ali i lokalnih puteva ka selima. Ovih dana popunjavaju se rupe na putevima do nekoliko sela, ali grebanim asfaltom. I dok meštani negoduju i tvrde da ovo ne rešava problem, iz Direkcije kažu da je ovo samo privremeno rešenje dok ne počnu da rade asfaltne baze.
To što ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da među profesorima univerziteta koji su podržali proteste protiv vlasti „nema ozbiljnih imena“, profesorka niškog Filozofskog fakulteta Tatjana Paunović u emisiji „15 minuta“ ocenjuje kao paušalnu ocenu i tipičan stav svih ministara ove Vlade prema ljudima koji se bave bilo kojim poslom u Srbiji.
Ugao Šumadijske i Ulice Ivana Milutinovića, na svega 1,5 km od centra Niša i mesto odakle počinje magistralni put koji grad spaja sa Medoševcem, Popovcem i drugim selima, zbog kratera je gotovo neprohodan. Iz Direkcije za izgradnju kažu da su počeli da popunjavaju rupe, a na proleće se očekuje i kompletna rekonstrukcija.
Jedan od učesnika „Ibarskog marša“ i odbornik Lokalnog fronta iz Kraljeva Vladan Slavković kaže da protesti u Srbiji odgovaraju i vlasti i opoziciji, jer vlast skida pritisak sa sebe, a opozicija bi da povrati popularnost. Dan posle pada Aleksandra Vučića, rekao je Slavković u emisiji 15 minuta, Srbiju čeka paklen posao izgradnje države.
Ukoliko bi bio raspisan referendum, kako kaže u emisiji FoNeta “Kosinus” bivši fudbaler Dušan Savić, to bi značilo prebacivanje odgovornosti na narod. Direktor “Štark” arene Goran Grbović dodaje da nema kompromisa za Kosovo.
Ono što građani Srbije doživljavaju danas, kako je rekao legenda sportskog novinarstva Milojko Pantić u emisiji Južnih vesti “15 minuta”, posledica onoga što je propušteno devedesetih kada je pao komunizam. Pantić dodaje da ne sumnja da će protesti dovesti do smene režima Aleksandra Vučića, ali da je nužno da se nakon toga u potpunosti promeni sistem.
Drugog petka zaredom u Vranju se na skupu “1 od 5 miliona” okupilo, prema slobodnoj proceni posmatrača, skoro duplo više građana nego prošlog petka.