Saobraćajna nesreća u Donjem Međurovu u kojoj je poginulo petoro ljudi kolektivna je krivica društva, a rampa bi sprečila tragediju, naveo je saobraćajni stručnjak Vladimir Popović u skraćenoj debati „Južnih vesti“, u kojoj su predstavnici Grada i Železnice odbili učešće, a predsednik Saveta građana Međurova Žarko Rajković se nije pojavio u studiju.
Piroćanac Danilo Penić, odlučio je da nasleđu svog zavičaja doprinese tako što će ispitati bakteriološka svojstva najpoznatijeg brenda ovih krajeva i time učini korak dalje u pozicioniranju peglane kobasice kao najpoznatijeg delikatesa sa prostora pirotskog okruga.
Selo Strojkovce, pokraj Leskovca prvo je mesto koje je nabavilo čarkove za proizvodnju gajtana, čime je 1884. započeo pravljenje tekstila u oslobođenoj Srbiji. Danas je, u vodenici, smešten muzej koji čuva uspomene na vremena kada je Leskovac bio važan u izvozu tekstila
Iako izbore priželjkuje, lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić smatra da u okolnostima koje su „patološke do nivoa ludosti“ oni nemaju smisla. Zato uzima u obzir bojkot kao opciju, ispičao je u emisija „Kvaka 23“ agencije „Fonet“, ali smatra da je potrebno dobro ga pripremiti i osmisliti.
Stadion beogradske Crvene zvezde na kom se ove sezone igrala i Liga šamiona nosi ime prve “Zvezdine zvezde” Rajka Mitića, legendardnog fudbalera i trenera koji je rođen u selu Dol, na par kilometara od Bele Palanke. Pored najvećeg srpskog stadiona, ime jednog od najboljih fudbalera u istoriji Jugoslavije nosi i mnogo manji objekat – stadion u Beloj Palanci, kao i fudbalski klub, čime su Belopalančani pokazali da ne zaboravljaju svoje legende.
Kako su ulične demonstracije izgledale devedesetih, a kakve su danas, koje zahteve upućuju građani i šta može da se uradi na ulici, u emisiji „Zumiranje“ nedeljnika „Vreme“ govorili su lider Nove stranke Zoran Živković i novinar Cvijetin Milivojević.
Nastao kao ideja nekoliko pripadnika MUP-a, aleksinački Džiju-džicu klub NIF pozicionirao se kao najtrofejniji sa juga Srbije u ovom sportu, a okuplja na desetine mladih ljudi koji beleže velike uspehe u Srbiji, na Balkanu, ali i širom Evrope.
Od 1968. godine, kada je prvi put obukao kostim, Svrljižanin Duško Živanović donosi deci poklone, ali i osmehe, stvarajući večne uspomene uoči novogodišnjih praznika. Gotovo da nema kuće u svrljiškoj opštini koja nema bar jednu fotografiju sa njim, a čike Dule, iako sada penzioner, i ne pomišlja da prekine tradiciju dugu pola veka.
U odnosu na pre 40 i više godina rokenrol je izgubio oštricu, ali i dalje ima odličnih bendova koji sviraju ovu muziku, smatra jedan od frontmena „Električnog orgazma“ Srđan Gojković Gile. Ipak, ovaj muzičar smatra prirodnom pojavom to što rokenrol više nije na vrhuncu, ali bi ga i dalje puštao 24 sata dnevno.
Jedan od najstarijih aktivnih fudbalskih klubova na jugu Srbije Ozren iz Sokobanje nedavno je obeležio 106. rođendan, ali nije imao mnogo razloga za slavlje pošto je, zbog finansijskih problema, morao da umesto u četvrtom rangu ove sezone zaigra u rangu niže. Klub, kom je najveći uspeh bilo igranje u Srpskoj ligi, čeka bolje dane igrajući sa mladim igračima iz Sokobanje.
Ukoliko napad na opozicionara Borka Stefanovića postane pravilo i ukoliko Aleksandar Vučić počne da bije sve po ulici, prirodno je da će Demokratska stranka Srbije ići ka Savezu za Srbiju i ukrupnjavanju opozicije, kaže predsednik ove stranke Miloš Jovanović, koja zbog najavljenog prisustva glumice Mirjane Karanović nije učestvovala na subotnjim protestima opozicije.
U Srbiji se redom ukidaju institucije, a jača se kult ličnosti Aleksandra Vučića, navodi novinar „Vremena“ Andrej Ivanji, pa sve naziva antidemokratskom formom vladavine. Opozicija treba da vrati mandate u Skupštini Srbije, dodaje Ivanji, uz ocenu da vladajuća garnitura SNS projektuje agresiju u društvu.
Predlog zakona o budžetu za 2019. godinu izazvao je buru u Parlamentu, a poslanici opozicije su nakon četiri dana zasedanja rešili da svoje nezadovoljstvo izraze protestom u holu parlamenta, a da svoje mišljenje iznose na konferencijama za novinare kada su, kažu, sprečeni da to rade u Skupštini. O „mukama“ u Parlamentu u emisiji Zumiranje nedeljnika Vreme govorili su narodni poslanici Gordana Čomić i Đorđe Vukadinović.
Niš se oduvek pozicionirao kao grad elektronike, a kako kaže Nikola Božinović, sada treba da postane grad IT-a. Niš, Beograd i Srbija treba da uz SAD i Indiju, postanu centri velikog Nutanixa, firme kojoj je Božinović prodao svoj Frame za skoro 200 miliona dolara. U IT-u postoji manjak ljudi, navodi Božinović, a obrazovanje mora da prati tehnološke svetske tokove.
Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić „zamislio“ razgraničenje sa Kosovom i šta to u praksi znači, složili su se novinari Milan Ćulibrk i Ratko Dmitrović, niko ne zna, a prognoziraju da trenutno sporazum nije moguć i da će zamrznuti konfilkt potrajati bar još nekoliko godina.
Povodom 100 godina od ujedinjenja južnoslovenskih naroda i 75 godina od drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu, u jubilarnoj izdanju emisije “Zumiranje” nedeljnika Vreme na pitanje “Šta je nama Jugoslavija” odgovarali su novinar Danasa i Nedeljnika Zoran Panović i kolumnista Vremena Teofil Pančić.
Obučeni u autentične narodne nošnje koje su prikupljali od svojih baka i deka, desetak tinejdžera iz Svrljiga, često se okupljaju, trudeći se da očuvaju nasleđe ovog kraja. Dok izvode igre i pesme svojstvene ovom kraju, mladi Svrljižani održavaju kult predaka, ali i užvaju u nesvakidašnjoj zabavi.
Bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević govorio je u „Fonetovoj“ emisiji „Kvaka 23“ o ratnim zločinima i stavovima prema njima. On se osvrnuo i na nedavni intervju premijerke Ane Brnabić za „Dojče vele“, rekavši da stav premijerke „na nas baca ljagu“, te da nas “takvi stavovi vraćaju unazad”.
Izbacivanje predstave u kojoj glumi Sergej Trifunović sa festivala pozorišnih predstava u Aleksincu kao “čist fašizam” vidi Branislav Grubački iz pokreta Novi optimizam. U emisiji „Zumiranje“ nedeljenika „Vreme“ on je istakao i da bi svi glumci trebalo da bojkotuju festival, jer bi se time stavila tačka na proganjanje Trifunovića.
Slatko od bundeve, takozvani rečelj ili recelj bilo je nekada obavezna poslastica u svakom domaćinstvu u vlasotinačkom kraju. I dok danas na stolovima preovlađuju kupovni slatkiši, mnogi se i dalje sećaju mirisa bakine kuhinje dok sa velikim umećem kuva ovo jelo od bundeve i slatkog vina, kao i neizvesnosti i radosti kada baka kaže da je poslastica spremna.