Niška Banovina disala u ritmu „Zostera“

Prvi dan leta u Nišu obeležio je koncert mostarskog benda Zoster u dvorištu Banovine, koji je sinoć pred brojnom publikom isporučio više od muzike – večernju dozu energije, zajedništva i tekstova koji pogađaju “pravo u stomak”. Uz dobro poznate hitove koje niška publika već zna napamet, koncert je potvrdio da je Zoster bend koji se ne sluša, nego doživljava. 

Pola sata pre početka koncerta, dvorište Banovine bilo je ispunjeno, a ushićenje i uzbuđenje osećali su se u vazduhu. Publika je bila spremna da u istom trenu u glas zapeva iščekivanu prvu pesmu Zostera. 

Čekali su do 21:50 kada se prvo bend popeo na binu, a odmah za njima i frontmen Mario Knezović u prepoznatljivom bade mantilu, koji je od početka hipnotisao svojim pokretima i energijom ispred mikrofona.

Publici nije bilo potrebno mnogo da uđe u ritam, dovoljan je bio prvi rif pesme Mozak na pašnjak, kada je nastalo oduševljenje.

Čak ni to što je najnovija pesma Ne okreći se tata objavljena pre nekoliko nedelja, nije značilo da je nepoznata niškoj publici, već je pevala uglas sve reči sa bendom.

Čulo se nešto novo, sveže, što je publika prihvatila kao da je oduvek bilo tu. 

Frontmen nije držao nikakve monologe ni ulepšavanja – samo muzika, jaka i direktna. I publika je pratila bez daha, pevala, skakala, i prkosila gužvi i umoru.

Sve u svoje vreme, Policija, Kuda idu svi ti ljudi, Banana stejt, Utopija, Ko je jamio, Čovek zvani činjenica, mešali su repertoar starim i novim pesmama, dok je u Banovini bilo toliko živo, da se nije osećala ni jedna sekunda dosade. 

To se videlo u pogledima ljudi, njihovim pokretima tela, aplauzima i uzvicima, naročito kada su usledile pesme Vreme će doći, Tadija, Čovek želi da je ptica, Imači kada, Izbeglica, Volio sam te, Najgori.

Potvrdili su da Banovina nije bila samo mesto za svirku – bila je mesto susreta, zajedništva i povratka energiji žive muzike. Zoster je niškoj publici pokazao da nisu “najgori”, kako kažu u pesmi poslednjeg, istoimenog albuma, već su opravdali očekivanja da su jedan od najboljih i najkreativnijih regionalnih alternativnih bendova. 

I niški koncert tradicionalno završen je pesmom Američki film, a Mario se publici zahvalio na tome što su svojim ponašanjem, pevanjem i oduševljenjem učinili da se osećaju “kao pravi rok bend”.

Nekoliko poziva na bis bilo je dovoljno da se vrate na binu i odsviraju još tri pesme – Gavrilo, Bezbolnim palicama i Budi svoj.

Čitavih sat i po vreme bili su svoji – i članovi benda i publika ispred njih. Bend je obećao Nišlijama da neće morati dugo da čekaju do sledećeg susreta, a niška publika pokazala da ume da prepozna iskrenost i zna da uzvrati.