Dok voda zbog kvarova teče niškim ulicama, česme na jugu Srbije i dalje suve

Iako je leto na izmaku, restrikcije vode u selima oko Niša i opštinama na jugu Srbije ne jenjavaju. Dok se meštani bore za kap vode za osnovne potrebe, u samom Nišu slika je potpuno drugačija – zbog havarija na zastareloj vodovodnoj mreži, voda danima otiče ulicama. Sistemska nebriga dovodi do rasipanja resursa tamo gde ih ima i do potpunog kolapsa tamo gde ih nema.

U niškoj Ulici Petra Konjovića, kako svedoče stanari, voda curi danima, a kvar je više puta prijavljivan JKP Naissus.

Niko ne dolazi već duže vreme. Sramota je da neko ko uredno plaća nema vodu, a da mi plaćamo i to što voda curi – kaže jedan od stanara.

Iz niškog Vodovoda odgovaraju da je ekipa obišla lokaciju i utvrdila „stanje pojačanog curenja vode“. 

Navode da je kvar stavljen na listu prioriteta i da će biti popravljen „u optimalnom vremenskom roku“, ali ne i kada. 

Slična situacija je i u Ulici Vladislava Ribnikara, gde kvar na istom mestu postoji već dva meseca, a voda je, prema rečima građana, počela da potkopava asfalt.

Građani prijavljuju da već duže vreme sa gradillišta na kraju Dušanove ulice direktno u šaht otiče velika količina vode, duži period.

Voda otiče iz creva velikog poprečnog preseka direktno u šaht kanalizacije gotovo na uglu ulica Cara Dušana i Bulevara Zorana Đinđića. Ukoliko se radi o gubicima iz vodovodnog gradskog sistema, verujem da u doba nestašice vode i velike suše takvi gubici mogu biti veoma značajni.

Dok se voda “rasipa” po gradskim ulicama, niška naselja i sela su prva na udaru restrikcija. Stanovnici Vinika i Podvinika kažu da su uvek prvi na listi za isključenja.

Razumemo da je potrošnja veća, ali zašto se uvek nama smanjuje da bi ostali delovi grada imali? U Vodovodu su nam odgovorili da ne pada sneg i zato nema vode – žale se stanovnici.

Problem je sistemski i dugogodišnji, posebno u selima opštine Pantelej koja imaju sopstvene vodozahvate. Bivši predsednik te opštine Slaviša Dinić kaže da se godinama ne radi ništa na prevenciji.

Većina pantelejskih sela ima svoje vodozahvate i restrikcije. Jasenovik je poprilično ugrožen, imao je svoju bušotinu koja je još u moje vreme rađena, ali ništa po tom pitanju nije desilo. Kapacitet je znatno manji, nema novih bušotina. Matejevac i Knez Selo imaju vodu jer su priključeni na gradski vodovod, ali i tu ima problema oko kvarova. Po moravskim selima se po nekoliko meseci ne interveniše, gubitak sa oko 50% je veliki gubitak, a niko ne razmišlja o rekonstrukciji. Katastrofa – ocenjuje Dinić.

Problemi sa vodosnabdevanjem u devet sela opštine Pantelej traju godinama, a lokalna vlast nedavno je tražila i firmu koja bi održavala seoske vodovode, dok obećavaju da će sledeće godine mapirati sve seoske vodovode i početi sa planiranjem traženje novih izvorišta.

Meštani Gornje Stražave kod Prokuplja, pokušali su problem sa nedostatkom vode da reše samoinicijativno, bez znanja i dozvole Gradskog vodovoda, te su se priključili sami na sistem gradskog vodovoda, koristeći hidrantske priključke iz ulica Arsenija Čarnojevića i Milena Jovanovića.

Radnici su pokušali da isključe nelegalne potrošače, ali su ih meštani fizički sprečili u tome.

Iako su ulice Milena Jovanovića i Arsenija Čarnojevića u Prokuplju pre nekoliko meseci, a nakon probijenog roka od skoro godinu dana konačno završene i puštene u saobraćaj posle potpune rekonstrukcije, građani se i dalje suočavaju sa gotovo svakodnevnim kvarovima na vodovodnoj mreži.

Novi radovi i prekidi vodosnabdevanja ponovo će pogoditi ove, ali i druge delove grada. Ipak, prokupačku vlast to nije omelo da donese odluku cena vode poskupi.

Vanredna stanja, prazna obećanja i borba za opstanak

Dok Nišlije i Prokupčani muku muče sa kvarovima i restrikcijama u gradskim i prigradskim naseljima, samo nekoliko desetina kilometara dalje, situacija je alarmantna.

U Opštini Medveđa, kako tvrde meštani, restrikcije traju mesecima, ali ne pogađaju sve jednako.

Problem je taj što voda u centru Medveđe ima, dok sporedne ulice i naselja nemaju. Postoje dani kada vodu puste na 15 minuta, a ima dana kada je nisu ni puštali. Predsednik Opštine živi u centru i naravno da vode tamo ima. Ima dosta male dece, ljudi ne mogu da se okupaju, mašine za veš su pune – navodi jedan od stanovnika.

Kritično i u Zaplanju, gde je Opština Gadžin Han još krajem juna proglasila vanrednu situaciju jer su izvorišta za sva 34 sela na biološkom minimumu.

Meštani sela Miljkovac kažu da mesecima nemaju dovoljno vode ni za osnovne potrebe, a da obećanje predsednika Opštine da će poslati bager za ispitivanje novog izvorišta, dato pre dva meseca, nije ispunjeno.

Ogorčeni su što se, uprkos vanrednom stanju, novac troši na manifestacije, a da bazen u Gornjem Dušniku radi. 

Višegodišnje nerešavanje problema stiglo na naplatu početkom jula i u Svrljigu.

Da problem nije samo ljudski, već pogađa i stočni fond, pokazuje situacija sa Suve planine. Stočari su, zbog presušenih pojila, bili prinuđeni da krave i konje vode kilometrima do reke i tom prilikom blokirali put između Babušnice i Bele Palanke u znak protesta.

Meštani sela oko Pirota kažu da je situacija bolja nego u drugim mestima na jugu zbog položaja Nišave, međutim, problem je loše povezana vodovodna mreža, zbog kojih u selima poput Staničenja pola sela ima vode, dok druga polovina ne.

Pirotski vodovod preuzeo je brigu o seoskom vodovodu pre 5 godina i tada su morali da reše problem. Vodu čas imamo, čas ne, nekada na 15 minuta nekada na 2 sata imamo vodu. Asfaltiraju puteve, što nam svakako treba, ali moraju da odrede prioritete, napravite da svi u selu imamo vodu, pa tek onda putevi i igrališta. U gornjem delu kuće konstantne nemaju vodu. Urgirao sam kod predsednika Opštine, zvao sam beogradski Vodovod, nudio sam rešenja, ali i dalje bez pomaka. Kod nas nisu problem prazna izvorišta, dok u ostalim pirotskim selima negde jeste, negde nije – kaže meštanin.

Tako se i na kraju leta nastavlja stara priča – dok nadležni apeluju na štednju, voda koja bi mogla da „napoji žedna sela“ otiče zbog kvarova koje niko ne rešava prioritetno.