Žika Promaja u emisiji Južnih vesti: „U svakom selu imam poverenike, bez njih ne bi bilo ni priča“

Pre tri decenije, niškim etrom prostrujala je prva epizoda emisije koja će promeniti lokalnu televizijsku scenu i svom autoru doneti nadimak po kojem ga danas prepoznaje ceo jug Srbije. Dragan Stojanović, poznatiji kao Žika Promaja, postao je sinonim za autentične priče o običnom čoveku i lokalnim herojima.

Iako je Promaja počela sa emitovanjem 1995. godine, a Žika Stojanović objašnjava u emisiji Južnih vesti da ideja za Promaju nije nastala u studiju, već u najranijem detinjstvu, slušajući starije ljude iz svog kraja. 

Ta fascinacija autentičnim pričama postala je njegov profesionalni moto.

Ideja o Promaji nastala je iz srednjoškolskih dana, iz najranijeg detinjstva čak. Mi kao klinci iz kraja sa Bubnja, voleli smo te starije, matorije ljude da slušamo, njihove anegdote, njihovi doživljaji. Mi smo voleli da slušamo priče o njima, nama je to bilo zanimljivo i divili smo se tim usko-lokalnim likovima, uvažavali i poštovali i slušali priče. Te sitnice i ti likovi o kojima smo govorili su nekako bili moj moto kada sam krenuo da radim, želeo sam sve te ljude da ovekovečim, sve to što je meni bilo zanimljivo da prenesem na širu javnost – kaže Žika.

Radeći sa ljudima van glavnih tokova, Žika je, kako kaže, naučio najvažnije životne lekcije koje su ga oblikovale kao čoveka i novinara. Njegova filozofija se svodi na jednostavne, ali duboke istine.

Nesvesno u početku, kasnije svesno, birao sam teme i učio mnogo od tih ljudi, kako novac nije presudan za to da li si srećan. Naučio da je sloboda individualna stvar, da moram da budem mnogo bolji čovek iz dana u dan i to je jako važno za sve nas u vremenima u kojima živimo, ovako nestabilnim i kriznim – kaže Stojanović.

Njegova neizmerna ljubav prema Nišu i jugu Srbije ne znači da ne vidi  probleme, ali bira da se fokusira na vrline. Posebno ističe svoju želju da ljude ispoštuje dok su živi, suprotstavljajući se lokalnoj mani da se zasluge priznaju tek posthumno.

Žika Promaja je izgradio jedinstvenu mrežu saradnika – svoje „poverenike“ – koji mu javljaju o neobičnim pričama i likovima, čime je obezbedio nepresušan izvor materijala za svoju emisiju.

Ja imam svoje poverenike u svakom selu u okolini Niša, u svakom naselju svoje drugare, prijatelje. I bez tih prijatelja ne bi bilo ni priča. Sandra Stanković mi kaže imam Ramadana, legendu, Toške mi kaže hajmo u Pukovac da slikamo popa koji je preorao igralište. Imam spisak svih emisija, u Svrljigu uhvatili jazavca i vode ga ulicom kao Salvador Dali – navodi Žika.

Iako kaže da nije siguran da li bi Promaja stekla status koji i danas ima na jugu Srbije da je u bilo kom drugom gradu radio tu emisiju, ipak spoj lokalne autentičnosti, humora i blage ekscentričnosti razlozi su zbog čega je Dragan Stojanović postao nezaobilazna figura u medijskom životu juga Srbije.