„Mi imamo samo reči. I divno smo se snašli u toj nemaštini“ – na današnji dan u Nišu je rođen „Princ poezije“

Jedan od najistaknutijih srpskih pesnika druge polovine 20. veka Branko Miljković rođen je na današnji dan, 29. januara 1934. godine u Nišu gde je živeo do 1953. godine. Napisao je 5 knjiga pesama, a prva je bila 1956. godine Uzalud je budim. U njegovom rodnom Nišu, u centru grada, u spomen-sobi o kojoj brine Narodni muzej, čuvaju se njegove lične stvari koje je porodica poklonila 1971. godine uz poruku „Drage Nišlije, Branko nije stigao da vam se vrati, ali se vratilo njegovo delo i radna soba. Čuvajte i jedno i drugo, jer je od danas to vaše“.

„Oni koji imaju svet
Neka misle šta će s njim
Mi imamo samo reči
I divno smo se snašli u toj nemaštini
Utešno je biti zemlja
Ponosno je biti kamen
Premudro je biti vatra
Pobožno je biti ništa…“

Zamorena pesma je jedna od brojnih Brankovih pesama koje i danas lako pronalaze put do čitalaca i poštovalaca „Princa poezije“. Posle knjige pesama Uzalud je budim, 1959. godine izdao je zbirku sa Blažom Šćepanovićem Smrću protiv smrti, potom Poreklo nade (1960), Vatra i ništa (1960) i Krv koja svetli (1961).

Rođen je u Nišu, gde je pohađao Osnovnu školu „Vožd Karađorđe“ i potom Gimnaziju „Stevan Sremac“, a ovaj grad čuva sećanje na velikog pesnika kroz spomen-sobu koja se nalazi u centru grada, u Ulici Aleksandra Nenadovića 2a.

Književna zaoštavtina Branka Miljkovića se od 1971. godine nalazi u Narodnom muzeju u Nišu. Njegovi roditelji su na desetogodišnjicu njegove smrti Nišu i Narodnom muzeju poklonili njegovu celokupnu zaostavštinu, njegovu ličnu biblioteku i nešto ličnih predmeta – kaže Jelena Bogdanović, kustoskinja Narodnog muzeja.

Porodica je uz ovo blago, dostavila i napomenu:

Drage Nišlije, Branko nije stigao da vam se vrati, ali se vratilo njegovo delo i radna soba. Čuvajte i jedno i drugo, jer je od danas to vaše. Majka Marija, otac Gligorije, brat Dragiša Miljković – piše u napomeni.

Posetioci mogu videti lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa.

Na fotografijama se vidi i iz dečačkih dana, ali i kasnijih godina, sačuvane su i njegove naočare za sunce, odeća, pisaća ašina, gramofon, radio-aparat, školski globus, sat, pribor za pisanje i drugi predmeti koji mogu približiti poštovaocima kako je živeo u tadašnjoj Jugoslaviji.

Iza stakala su i Oktobarska nagrada koju je dobio 1960. godine za zbirku pesama Vatra i ništa kao njen najmlađi laureat, pozivnica od Josipa i Jovanke Broz povodom svečanog prijema, u čast kralja Avganistana Mohamada Zahira.

Mogu se videti rukopisi, ne samo pesama, već iz njegovog najranijeg stvaralaštva, iz gimnazijskih dana, prevodi, književni eseji i lična dokumentacija. Izložen je i deo lične biblioteke, kao i deo njegove prepiske. To je ono što izaziva veliku pažnju i dan-danas, posle toliko godina, kod čitalaca – dodaje kustoskinja Narodnog muzeja.

Posebno mesto zauzimaju rukopisi njegovih pesama, ali i epitaf „Ubi me prejaka reč“.

Autor ove postavke je Jovan Mladenović koji je dosta radio na promovisanju književnog dela Branka Miljkovića.

Interesovanje za Branka Miljkovića ne jenjava. Iz generaracije u generaciju ima nove čitaoce i sve one koji se interesuju za njegovu poeziju i ono što je uradio – dodala je Jelena Bogdanović.

Samo četiri dana posle smrti, 16. februara 1961. godine primljen je u članstvo ugledne Zajednice evropskih pisaca sa sedištem u Rimu, o čemu ga je u pismu obavestio Đankarlo Vigoreli, italijanski pisac i generalni sekretar Zajednice i to pismo nalazi se u spomen-sobi.

U jesen 1960. godine, zbog nesporazuma sa pojedinim pesnicima i prijateljima, otišao je u Zagreb da radi kao urednik kulture u Radio Zagrebu.

Nedugo zatim, 12. februara 1961. godine, njegovo telo je pronađeno kako kleči obešeno o drvo na periferiji Zagreba.

Ulaz u spomen-sobu Branka Miljkovića, koja je u prostoru gde je i spomen-soba Stevana Sremca, jeste slobodan.