Jermenski kulturni centar u Nišu – izložba slika profesora Pecarskog povezala sudbine dva naroda

Otvaranjem Jermenskog kulturnog centra u Ulici Kosovske devojke 28 i izložbom 13 dela niškog slikara i profesora matematike Branislava Pecarskog, jermenska zajednica u Nišu dobila je prostor za očuvanje tradicije i jačanje veza sa srpskim narodom. Inicijator Jakov Kevorkijan istakao je da je rad simbolično započet motivima planine Ararat, koja spaja istoriju stradanja oba naroda, dok će prostor u budućnosti služiti za radionice, predavanja i okupljanje dijaspore iz celog regiona. Izložba, koja je privukla veliki broj nekadašnjih učenika poznatog profesora, biće otvorena za posetioce do kraja meseca.

Ideja o osnivanju centra proistekla je iz potrebe da jermenska zajednica, koja živi u Nišu, Aleksincu, Sokobanji i Knjaževcu, dobije svoje mesto, ali i da se Nišlijama predstave duboke istorijske sličnosti.

Želimo da sa jedne strane obogatimo kulturni život u Nišu, a sa druge da učvrstimo veze između jermenskog i srpskog naroda. Naši narodi već imaju duge istorijske veze, a ovaj centar treba da bude manifestacija tih zajedničkih spona. Kultura je, kako u Srbiji tako i kod Jermena, duboko utkana u našu istoriju – objašnjava Jakov Kevorkijan.

Izložba profesora Pecarskog izazvala je veliko interesovanje, pre svega zbog dubokog traga koji je ovaj umetnik ostavio kao pedagog. Kevorkijan objašnjava da je upravo on bio najbolji izbor za početak rada centra zbog poštovanja koje uživa u gradu.

Veoma mi je drago što ljudi, kada razgovaramo na izložbi, kažu da poznaju rad profesora Pecarskog. Generacije đaka su prošle kroz njegove ruke i među njegovim bivšim studentima vlada veliko poštovanje prema njemu i njegovom radu – kaže Kevorkijan.

Poseban fokus na izložbi je slika planina Ararat i Masis, koja za jermenski narod predstavlja simbol nade, ali i neprebola, u čemu Kevorkijan vidi direktnu paralelu sa srpskim narodom.

To je simbol jermenskog naroda. Ararat je uvek bio naš simbol, a danas je to možda i više nego ranije, jer se nalazi na samo nekoliko kilometara od granice današnje Jermenije, ali na teritoriji Turske, pa Jermeni tamo ne mogu da odu. To je simbol našeg stradanja, što je veoma slično sudbini Srba koji takođe imaju svete teritorije koje su im blizu, ali su im nedostupne – ističe on.

Centar je već uspostavio saradnju sa udruženjem „Čarobna nota“ kroz muzičke radionice za decu, a planirana su i predavanja o zdravlju i istoriji. Kevorkijan podseća i na duhovne veze koje datiraju još od Svetog Save.

Sveti Sava je u Carigradu imao kontakte sa Jermenima koji su mu pomogli u širenju hrišćanstva među Srbima. Imamo i slične običaje, poput proslave Nove godine 13. januara ili paganskog običaja paljenja vatre 14. februara, koji mi zovemo Jarentarač. Svako ko želi da dođe, da se druži i doda nešto pozitivno, uvek je dobrodošao – poručuje Kevorkijan.

Osim lokalnih umetnika, centar planira da ugosti i stvaraoce iz inostranstva, kao i da postane regionalno čvorište koje će sarađivati sa jermenskim zajednicama u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.

Podsetimo, ovo je bila druga izložba profesora Pecarskog. Dugo očekivani susret publike sa delima koja su nastajala decenijama, obavijen “velom iščekivanja”, pokazao je oktobra prošle godine da se strast i talenat ne mogu sakriti, bez obzira na životni poziv.