Istraživanje: Publika N1 više zna o opštim stopama, a RTS-a o poreskim olakšicama, mlađe Nišlije neinformisane

Dok mlađe generacije u Nišu imaju skoro duplo slabije poznavanje poreskih stopa u odnosu na starije sugrađane, formalno obrazovanje nema gotovo nikakav uticaj na budžetsku pismenost, već služi isključivo kao generator dubokog nezadovoljstva prema načinu trošenja javnog novca, pokazuje istraživanje agencije Plum Mark. Podaci otkrivaju i oštru medijsku polarizaciju, gde publika javnog servisa i nezavisnih medija živi u potpuno drugačijim fiskalnim realnostima, dok istovremeno većina građana precenjuje značaj kazni i taksi u odnosu na porez na sopstvene zarade.

Rezultati istraživanja Plum Mark agencije demantuju pretpostavku da mlađe i obrazovanije generacije bolje razumeju sistem u kojem žive i rade, jer spitanici mlađi od 30 godina pokazali su nizak nivo znanja, a tek svaki četvrti zna da povlašćena stopa poreza na hleb iznosi 10%, što je drastično lošiji učinak u odnosu na sugrađane starije od 50 godina. 

Sa druge strane, ni diploma fakulteta u Nišu ne garantuje bolje poznavanje poreske prakse, ali značajno pojačava uverenje o sistemskoj zloupotrebi sredstava. Čak 57% fakultetski obrazovanih građana uvereno je da korupcija u potpunosti diktira trošenje državnog novca, što je znatno radikalniji stav u odnosu na ispitanike sa srednjom stručnom spremom.

Izvor informisanja u Nišu takođe igra ključnu ulogu u tome kako građani doživljavaju transparentnost rada vlasti. Gledaoci televizije N1 daju najnižu prosečnu ocenu transparentnosti budžeta od svega 1,7, dok je publika RTS-a tek neznatno blaža u svojim ocenama sa prosekom od 2,2. 

Ove dve medijske grupe pokazuju znanje o potpuno različitim segmentima poreza. Dok su pratioci nezavisnih medija precizniji u poznavanju akciza na gorivo, gledaoci javnog servisa pokazuju veću informisanost o nižim stopama poreza na osnovne životne namirnice. 

Ispitanici su i precenili finansijski značaj saobraćajnih kazni i komunalnih taksi, dok potpuno zanemaruju podatak da se budžet Grada Niša dominantno finansira upravo iz njihovih zarada. 

Mlađi manje informisani, obrazovanje ne presuđuje

Kada je reč o poreskom opterećenju goriva, situacija je još alarmantnija. Samo 30% ispitanika je pravilno procenilo da preko 100 dinara od 198 dinara (cene litre dizela) ide državi kroz poreze (akcize i PDV). Većina (59%) je potcenila iznos poreza, dok je 11% verovalo da je u litru goriva manje od 50 dinara poreza.

Ovo ukazuje na značajno potcenjivanje udela poreza u ceni goriva i nedostatak svesti o tome koliki deo cene čine akcize i PDV.

Analiza medijskih navika donosi zanimljive uvide. Gledaoci RTS-a nešto su češće znali za sniženu stopu PDV-a na hleb i mleko (45% tačnih odgovora), dok su gledaoci N1 bili mnogo uspešniji u poznavanju standardne stope PDV-a (72% tačnih za suhomesnate proizvode).

Takođe, N1 publika se bolje pokazala i kod pitanja o akcizama na gorivo. Autori istraživanja sugerišu da javni servis možda kroz edukativne programe ističe neke informacije, poput nižeg PDV-a na hranu, dok nezavisni mediji više izveštavaju o opštim fiskalnim temama i poreskim opterećenjima.

Građani Niša precenjuju ulogu lokalnih komunalnih taksi i kazni, a potcenjuju udeo sistemskih poreza poput poreza na zarade. Zvanični podaci pokazuju da najveći deo prihoda budžeta Grada Niša dolazi od poreza na dohodak građana (zarade) – 6,56 milijardi dinara u prvih 9 meseci 2025. godine.

Porez na imovinu je drugi značajan izvor (1,9 milijardi), dok su transferi sa republičkog nivoa doprineli sa oko 991 milion dinara. Nasuprot tome, prihodi od lokalnih taksi i naknada su pojedinačno mali, čineći vrlo skroman udeo u ukupnom budžetu od preko 19 milijardi dinara.

Autori istraživanja iz Plum Mark agencije zaključuju da građani percepciju značaja izvora formiraju ne na osnovu realnih učešća u budžetu, već prema tome koliko se o nekim nametima govori u javnosti ili koliko ih lično osećaju.

Kada je reč o prioritetima trošenja gradskog budžeta, 59% građana izdvaja školstvo kao oblast kojoj treba više sredstava, ispred puteva (43%) i vrtića (35%). To pokazuje da se više od 70% ispitanika smatra da se prioriteti trošenja ne poklapaju sa stvarnim potrebama građana, i na republičkom i lokalnom nivou. To dodatno produbljuje nepoverenje i osećaj da su prioriteti vlasti otuđeni od potreba građana.

Istraživanje potvrđuje da 82% ispitanika smatra da korupcija mnogo utiče na trošenje državnog budžeta, a 77% misli isto i za gradski. Ovaj visok nivo percepcije korupcije, zajedno sa osećajem regionalne neravnopravnosti, 86% veruje da država nedovoljno ulaže u jug Srbije, a 76% da Niš ne dobija srazmerno doprinosu, stvara konsenzus u nepoverenju prema institucijama.

Grupa koja se informiše van televizije pokazuje blago viši stepen slaganja sa tvrdnjama o dominaciji Beograda i nedovoljnom razvoju Niša skoro 90% njih, naspram 75–80% u TV grupi.

Podsetimo, istraživanje agencije Plum Mark ukazalo je na snažan osećaj regionalne nepravde i uverenje Nišlija da Beograd disproporcionalno profitira od državnog novca.

Takođe je istaknuto da većina građana podržava progresivno oporezivanje kako bi bogatiji doprinosili više, ali i da vlada duboko nepoverenje u transparentnost trošenja zajedničkih sredstava, uz ocenu da su javne investicije često politički predstavljene kao „pokloni“ vlasti, a ne kao rezultat novca samih građana.

Potreba za edukacijom i transparentnošću

Zaključni nalazi istraživanja nedvosmisleno ukazuju na to da građani Niša poseduju fragmentarno i često pogrešno znanje o poreskom sistemu i budžetima. Ova neinformisanost, u kombinaciji sa snažnom percepcijom netransparentnosti i korupcije, stvara začarani krug nepoverenja.

Iz Plum Mark agencije naglašavaju da je od ključne važnosti da se građanima na jednostavan i dostupan način objašnjava kako funkcioniše sistem javnih finansija, ističući poruku da su građani stvarni finansijeri javnog sektora, a ne političari.

Unapređenje budžetske pismenosti, veća transparentnost rada vlasti i uključivanje građana u procese planiranja budžeta ključni su koraci ka izgradnji odgovornijeg društva i smanjenju osećaja nepravde u Nišu i na jugu Srbije.