Istraživanje stavova Nišlija: Beograd „usisava“ naš novac, u javnom sektoru visok nivo korupcije

Više od 80% Nišlija smatra da država nedovoljno ulaže u jug Srbije, a 76% da Niš ne dobija dovoljno novca srazmerno doprinosu, pokazuje istraživanje Plum Mark agencije za istraživanje tržišta. Tek 1-2% građana veruje da korupcija nema nikakav uticaj na trošenje javnih finansija, a oblasti u koje je u Nišu potrebno više ulagati su, prema mišljenju ispitanika, školstvo, putevi i vrtići.

Prema rezultatima istraživanja agencije i istraživača i direktora Nikole Jovanovića, u Nišu je rasprostranjeno mišljenje da raspodela budžetskog novca favorizuje Beograd i zapostavlja jug zemlje. Čak 89% ispitanika smatra da država ne ulaže dovoljno u jug Srbije.

Kada je reč o tome da li grad Niš dobija onoliko sredstava iz republičkog budžeta koliko mu pripada srazmerno doprinosu, vlada jedinstveno mišljenje – oko 76% ispitanika veruje da Niš ne dobija dovoljno sredstava. Drugim rečima, tri četvrtine građana oseća da Niš finansijski nije adekvatno zastupljen u državnom budžetu – navedeno je u istraživanju.

Većina ispitanika, kako je istaknuto, veruje da postoji regionalna nejednakost gde centralna Srbija, u kojoj je i Niš, često bude zakinuta u odnosu na druge, gde se verovatno misli na Beograd ili Vojvodinu.

Građani Niša iskazuju snažne regionalne interese i nezadovoljstvo: postoji uverenje da je finansijska centralizacija izražena, da Beograd ‘usisa’ najveći deo sredstava, dok Niš i okolina dobijaju ispod onoga što zaslužuju. Ovakvi stavovi su važan signal donosiocima odluka – ukoliko se zanemare, mogu produbiti osećaj nepravde i uticati na poverenje građana u institucije – piše u istraživanju.

Rasprostranjeno je i uverenje da Niš više para daje državi nego što mu se vraća kroz ulaganja i transfere.

Osećaj finansijske uskraćenosti Niša je, dakle, vrlo snažan. Vredi napomenuti da, objektivno, Niš kao veliki grad zaista kroz PDV, akcize i druge centralne poreze u budžet Srbije unese mnogo novca, dok nazad dobije samo manji deo kroz transferne fondove, što može opravdavati ovaj stav – navedeno je u istraživanju.

Oko 65% ispitanika smatra i da bogati i oni koji više zarađuju treba i da uplaćuju najviše para u budžet, po višoj stopi poreza.

Građani kažu treba više ulagati u školstvo, puteve i vrtiće

Više od polovine, tačnije 59% građana smatra da je školstvo oblast u Nišu kojoj treba više novca iz gradskog budžeta, dok 43% građana veruje da je više novca potrebno za puteve, a 35% – da je više para potrebno vrtićima.

Građani su isticali i da je više novca potrebno izdvajati za socijalne usluge i kulturu.

Više od 70% ispitanika smatra da se prioriteti trošenja budžeta ne poklapaju sa stvarnim potrebama građana, ni na republičkom, ni na lokalnom nivou.

Preko dve trećine građana (približno 67% za državu i približno 71% za Niš) smatra da prioriteti u budžetu nisu usklađeni sa potrebama ljudi. Oko 22-24% veruje da su delimično usklađeni, dok tek vrlo mali procenat ima pozitivno mišljenje: samo oko 5% ispitanika misli da se novac uglavnom ili potpuno troši na prave prioritete građana. Ovakav konsenzus sugeriše široko rasprostranjeno nezadovoljstvo javnosti u pogledu budžetskih politika – ljudi osećaju da se novac troši na stvari koje ne donose direktnu korist građanima ili ne rešavaju najvažnije probleme – istaknuto je u istraživanju.

U očima javnosti korupcija znatno utiče na trošenje javnog novca

Čak 82% Nišlija koje su učestvovale u ispitivanju smatra da korupcija mnogo utiče na trošenje državnog budžeta, a 77% njih to misli za gradski budžet. Tek 1-2% građana misli da korupcija nema nikakav uticaj na način trošenja budžeta.

Upitani konkretnije: ‘Koliko korupcija utiče na trošenje budžeta?’, građani su svoje odgovore uglavnom zaokružili na najviše vrednosti. Za republički nivo, više od 82% ispitanika smatra da korupcija mnogo ili veoma mnogo utiče na raspolaganje državnim novcem. Gotovo identično, oko 77-78% deli takvo mišljenje i za gradski budžet. Više od polovine svih građana odabralo je čak najjaču ocenu, ‘veoma mnogo’, dok gotovo niko (1-2%) ne veruje da korupcija nema nikakav uticaj – navedeno je u istraživanju.

To je, kako je dalje istaknuto, jasan pokazatelj da građani percipiraju visok nivo korupcije u javnom sektoru koji direktno utiče na trošenje budžetskog novca.

Drugim rečima, postoji gotovo jednoglasno mišljenje da značajan deo novca ne odlazi tamo gde bi trebalo upravo zbog koruptivnih radnji – bilo da su to provizije, namešteni tenderi, nepotizam ili drugi oblici zloupotrebe – piše u istraživanju.

Alarmantni su i stavovi o tome koliko često dolazi do nenamenskog trošenja budžeta, tj. do zloupotrebe sredstava.

Oko 70% građana veruje da se takve pojave događaju često ili vrlo često u trošenju i republičkog i gradskog budžeta. Konkretno, za republički budžet 41% je reklo ‘vrlo često’, a 29% ‘često’, dok je za Niš 36% ‘vrlo često’ i 34% ‘često’. Gotovo niko ne misli da se budžet troši namenski – samo oko 4–5% kaže da se to dešava retko ili nikada. Preostalih desetak procenata nisu imali stav (‘ne znam’) – navode u istraživanju.

To pokazuje da postoji duboko nepoverenje građana u integritet upravljanja javnim novcem – građani uglavnom veruju da se on troši mimo planiranih namena i u očima javnosti nenamensko trošenje je praktično norma, a ne izuzetak.

Takvi stavovi su verovatno oblikovani učestalim medijskim izveštajima o korupciji, aferama sa javnim nabavkama, trošenju novca na luksuz i slično, zaključuju u istraživanju.