Noćna smena iznad Stare ciglane – građani se žale na buku sa gradilišta posle ponoći

Dok aktivisti čekaju urbanistički plan koji bi trebalo da odredi sudbinu zelenila iznad Stare ciglane i potvrdi da li će Palilulska šuma opstati, građani koji žive u neposrednoj blizini navode da se radovi na gradilištu nastavljaju i duboko u noć. Prema rečima stanara, buka mašina čuje se i u pola dva ujutru, a radovi prestaju tek nakon intervencije policije.

Borba za očuvanje jedne od retkih preostalih zelenih oaza na Paliluli dobila je novu, noćnu dimenziju. Problem je, kako tvrde žitelji ovog kraja, nastao kada su izvođači radova počeli samoinicijativno da produžavaju radno vreme, ne obazirući se na kućni red i zonu stanovanja.

Problem je nastao kad su izvođači krenuli da produžavaju radno vreme, pa usred noći pale svetla i mašine i rade punom parom. Buka je nesnosna – priča jedna Nišlijka koja živi u blizini gradilišta.

Ona objašnjava da zbog prirode posla često ne primeti odmah početak buke, ali da je prošle nedelje situacija eskalirala do mere da je morala da zatraži pomoć nadležnih.

U noći između utorka i srede sam prvi put zvala policiju. Nakon desetak minuta, buka je nestala. Noćas se isto dešavalo. U pola dva sam izašla u dvorište, čuju se mašine i povici sa gradilišta – svedoči ova stanarka.

Ovakvo postupanje dodatno je uznemirilo građane koji su već u strahu da će, bez preciznog urbanističkog plana, prostor iznad Stare ciglane biti trajno betoniran. 

Iako aktivisti insistiraju na tome da Prostorni plan mora zaštititi Palilulsku šumu, stanje na terenu i noćne aktivnosti mašina ukazuju, kako navode građani, na to da se sa radovima žuri, često i uz kršenje zakona o javnom redu i miru.

Podsetimo, slučaj prostora iznad Stare ciglane na Paliluli, koji je prošao put od usvajanja spornog plana do njegovog poništenja, dobio je novi epilog u vidu odbijanja predloga Prostornog plana da se na tom mestu formira gradska šuma. 

Dok gradske vlasti kroz budući Urbanistički plan nude smanjenje kvadrata za gradnju kao kompromis, aktivisti i opozicija poručuju da neće odustati od zahteva da se svih 3,5 hektara trajno sačuva kao javno zelenilo.