Planinari i ljubitelji prirode pohodili niška polja kosovskih božura – vodio ih 91-godišnji Žika Miljković

Kosovski božur, cvet koji je na listi zaštićenih vrsta i deo srpske istorije i kulture, raste na poljima brda Planinica kraj Niša, a za njim su ovog vikenda tragali ljubitelji prirode na planinarskoj akciji „Pohod u božure“. Oko 150 učesnika, među kojima je najmlađi imao tek godinu i po dana, a najstariji 91 godinu, šetalo je kroz prirodu i fotografisalo se sa ovim cvetom, koji je zabranjeno brati.

U nedelju, 3. maja, kolona planinara, kao i onih koji to nisu, ali vole prirodu, krenula je iz Knez Sela na šetnju dugu oko 4 kilometara do izletišta Gradac. Kako staza nije zahtevna, bilo je starijih, kao i dosta dece.

Akciju već 25 godina organizuje Živojin Miljković iz niškog Planinarskog društva „Suva planina“, koji je napunio 91 godinu i kaže da je sve krenulo sa željom da se sve generacije zaljube u prirodu.

Ovde sam dolazio kao zaljubljenik u prirodu i voleo da snimam i fotografišem. Onda sam rekao ovde ću da dovodim planinare, i to i starije i srednje, a naročito decu. Jer kad deca uživaju u prirodi, zavole prirodu, uvek će da dolaze i da planinare. Planinarenje je život, zdrav život. Ko se kreće, naročito u planini, dugo će i živeti. Treba duboko disati kada ste na planini, zbog vazduha koji je čistiji i daje vam energiju. A kretanje takođe daje energiju. Ovaj vetar koji duva i on vam daje energiju. Životnu energiju – ističe Živojin.

Tako je deka Žika, kako ga svi planinari zovu, zajedno sa svim učesnicima šetao uz brdo Planinica na visinu od 674 metra visine, a potom i do izletišta Gradac.

A tokom šetnje svi su okom tražili crvene cvetove. I kad se pronađu, svi ih posmatraju, fotografišu i snimaju, ali branja božura nema pošto je ovaj cvet u riziku da nestane.

Ovo je jedinstvena prilika da vidite ovaj cvet. I uz to da uživate u prirodi, pogledu na Niš i naravno u lepom druženju – kaže planinarka Nedeljka Višić.

I dok su se prošle godine polja crvenila, ovog puta božuri nisu u punom cvetu i malo njih je procvetalo zbog nešto hladnijeg vremena. Zato je pohod za njima bio još veći i pogled na cvet dragoceniji.

Skoro svi učesnici kažu – vratiće se i sledeće godine. I veruju da će i tada naići na crvena polja ovog divljeg cveta.