Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:59, 29. 5. 2018.

| BalkanPres

U makedonskom medijskom sektoru, žene se i dalje bore za jednakost

Autor:Iskra ManojloskaIzvor:Nova TV
Novinarstvo
Foto: PXsphere

Žene u svetu, čak i u Makedoniji, suočavaju se sa dugim putem do željene jednakosti. Situacija u medijskoj sferi u Makedoniji to ponovo potvrđuje.

U savremenom društvu, mediji predstavljaju moćno sredstvo koje može uticati na postizanje rodne ravnopravnosti. Međutim, prema onome što se može videti u stvarnosti, mediji ne uzimaju ovu ulogu ozbiljno.

Diplomirala na "rodnim studijama" Marina Trajkova iz Agencije za audio i audiovizuelne medijske usluge, deli interesantne podatke:

U televizijskoj industriji u Makedoniji odnos između muškaraca i žena kontinuirano pokazuje dominaciju muškaraca, bez obzira na to koliko se broj zaposlenih u ovom sektoru povećava. Što se tiče vlasništva, od 62 komercijalna radiodifuzna preduzeća, 17 su u vlasništvu samo pravnih lica, od kojih je 34 muškaraca ako poseduju 100% akcija, a žene u četiri. U pet medija žene poseduju deo vlasništva u rasponu od 0.07% do 66%. Na preostale dve televizije, vlasništvo je kombinacija učešća pravnih lica i muškarca. U menadžmentu, muškarci su 3,5 puta češći od žena - piše u zaključku.

Analize strukture zaposlenih u audio i audiovizuelnom medijskom sektoru na osnovu podataka dobijenih od samih emitera, svake godine ukazuju na postojanje "staklenog plafona", što znači da su žene manje zastupljene na visokom nivou donošenja odluka i vlasništva.

Na uređivačkom nivou, u periodu od 2012. do 2016. godine, muškarci su bili zastupljeniji, ali postoje i izuzeci gde su žene više, u 2014, a 2012. su skoro jednake.

Prema podacima koje iznosi Trajkova, u Makedoniji ima više novinarki od novinara. Najmanja razlika između dva pola je bila 2012. godine, kada je bilo 54 novinarki više od novinara.

U svakoj od analiziranih godina prisustvo muškaraca stručnjaka i sagovornika u vestima je 3 puta veće od prisustva žena kao stručnjaka ili sagovornika o aktuelnim temama. Ovakva pojava može da se objasni i kao rezultat "staklenog plafona" u politici, jer se na većini funkcija i pozicija u zemlji nalaze muškarci - od premijera, većine ministara i poslanika, uglavnom su muškarci, a ista je situacija sa predsednicima političkih partija i direktora. S druge strane, žene su prisutne u svim zanimanjima u javnoj sferi i relevantni su izvori informacija i stručnosti, tako da mali broj žena na odlučujućim pozicijama ne treba smatrati dovoljno dobrim objašnjenjem kako ne bi pokušali da svoje znanje stavite je u fokus. Odsustvo iskustava i stručnosti žena primećuje se čak i u slučajevima kada se bave ženskim pitanjima, kao što su pravo na abortus ili informacije vezane za političare - kaže Trajkova.

Trajkova veruje da je pogrešno neutralizovati društvene i političke pozicije, odnosno da je pogrešno predstavljati funkcije u "muškoj gramatici", poput termina kao što su "ministar" ili "kancelar".

Na ovaj način, umesto afirmacije učešća žena u politici, propuštena je mogućnost da se da vidljivost ženama u javnom diskursu, a posebno onima koje učestvuju u kreiranju politika u društvu - kaže Trajkova.

Sagovornica zaključuje da takvi indikatori zahtevaju promenu u načinu na koji redakcije razmatraju rodna pitanja.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.