U makedonskom medijskom sektoru, žene se i dalje bore za jednakost

Žene u svetu, čak i u Makedoniji, suočavaju se sa dugim putem do željene jednakosti. Situacija u medijskoj sferi u Makedoniji to ponovo potvrđuje.

U savremenom društvu, mediji predstavljaju moćno sredstvo koje može uticati na postizanje rodne ravnopravnosti. Međutim, prema onome što se može videti u stvarnosti, mediji ne uzimaju ovu ulogu ozbiljno.

Diplomirala na „rodnim studijama“ Marina Trajkova iz Agencije za audio i audiovizuelne medijske usluge, deli interesantne podatke:

U televizijskoj industriji u Makedoniji odnos između muškaraca i žena kontinuirano pokazuje dominaciju muškaraca, bez obzira na to koliko se broj zaposlenih u ovom sektoru povećava. Što se tiče vlasništva, od 62 komercijalna radiodifuzna preduzeća, 17 su u vlasništvu samo pravnih lica, od kojih je 34 muškaraca ako poseduju 100% akcija, a žene u četiri. U pet medija žene poseduju deo vlasništva u rasponu od 0.07% do 66%. Na preostale dve televizije, vlasništvo je kombinacija učešća pravnih lica i muškarca. U menadžmentu, muškarci su 3,5 puta češći od žena – piše u zaključku.

Analize strukture zaposlenih u audio i audiovizuelnom medijskom sektoru na osnovu podataka dobijenih od samih emitera, svake godine ukazuju na postojanje „staklenog plafona“, što znači da su žene manje zastupljene na visokom nivou donošenja odluka i vlasništva.

Na uređivačkom nivou, u periodu od 2012. do 2016. godine, muškarci su bili zastupljeniji, ali postoje i izuzeci gde su žene više, u 2014, a 2012. su skoro jednake.

Prema podacima koje iznosi Trajkova, u Makedoniji ima više novinarki od novinara. Najmanja razlika između dva pola je bila 2012. godine, kada je bilo 54 novinarki više od novinara.

U svakoj od analiziranih godina prisustvo muškaraca stručnjaka i sagovornika u vestima je 3 puta veće od prisustva žena kao stručnjaka ili sagovornika o aktuelnim temama. Ovakva pojava može da se objasni i kao rezultat „staklenog plafona“ u politici, jer se na većini funkcija i pozicija u zemlji nalaze muškarci – od premijera, većine ministara i poslanika, uglavnom su muškarci, a ista je situacija sa predsednicima političkih partija i direktora. S druge strane, žene su prisutne u svim zanimanjima u javnoj sferi i relevantni su izvori informacija i stručnosti, tako da mali broj žena na odlučujućim pozicijama ne treba smatrati dovoljno dobrim objašnjenjem kako ne bi pokušali da svoje znanje stavite je u fokus. Odsustvo iskustava i stručnosti žena primećuje se čak i u slučajevima kada se bave ženskim pitanjima, kao što su pravo na abortus ili informacije vezane za političare – kaže Trajkova.

Trajkova veruje da je pogrešno neutralizovati društvene i političke pozicije, odnosno da je pogrešno predstavljati funkcije u „muškoj gramatici“, poput termina kao što su „ministar“ ili „kancelar“.

Na ovaj način, umesto afirmacije učešća žena u politici, propuštena je mogućnost da se da vidljivost ženama u javnom diskursu, a posebno onima koje učestvuju u kreiranju politika u društvu – kaže Trajkova.

Sagovornica zaključuje da takvi indikatori zahtevaju promenu u načinu na koji redakcije razmatraju rodna pitanja.