Begom kroz žice na putu slobode - Dan proboja nacističkog logora na Crvenom krstu
Prošle su 82 godine od kako se grupa od 147 logoraša zatočenih u koncetracionom nacističkom logoru na Crvenom krstu osmelila da krene ka putu slobode. U tome je uspelo njih 105, dok je 42 svoj život ostavilo na bodljikavim logorskim žicama. Ovaj dan, osim što nosi sećanja na stradanja i hrabrost, predstavlja i najveći propust nacista za vreme okupacije, kao i prvi uspešan beg u okupiranoj Evropi.
Koncentracioni logor u Nišu nemačka vojska formirala je u septembru 1941. godine. Skoro pola godine kasnije, hladne februarske noći, zatvorenici iz sobe broj 12 kao da su iskoristili nepažnju nacista koji su u noći proboja proslavljali rođendan svog komandanta, što je u svojim memoarima naveo niški logoraš Dragutin Jocić.
82. godišnjica bekstva iz logora; foto: JV
Iako se ne zna da li je zbog toga došlo do propusta straže i vojnika, istoričar Aleksandar Dinčić tvrdio je da je povod bio sasvim jasan - doznali su da će 80 logoraša iz sobe broj 12 biti streljano u znak odmazde ukoliko dođe do bilo kakvog incidenta.
Iako nisu pročitana imena svih zarobljenika iz pomenute sobe, logoraši su se, predvođeni i Brankom Bjegovićem, usaglasili da krenu u bekstvo kako bi se spasili.
Na žice do slobode; foto: JV
Prilikom proboja koji se dogodio tokom noćne šetnje 12. februara, poginuo je nemački stražar. Dinčić u svojim istraživanjima napominje da ima više verzija tog događaja, kao i da je manja grupa koja je, kako se pretpostavlja, savladala stražara, otvorila vrata i ostalim zarobljenicima koji su počeli da beže.
Na njih je ubrzo otvorena jaka vatra i tada je u uzbunjenoj masi pala istorijska komanda: "Na žice!".
Nemačka vojska sa tavana je otvorila rafale na pobunjenike, pa su tako mnoga tela ostala na žicama.
Herojski podvig logoraša u Nišu; Foto: JV/Vanja Keser
Ipak, i pored velikog broja stradalih, a uzimajući u obzir da je preko sto begunaca preživelo, taj podvig smatra se prvim uspešnim bekstvom iz nekog nacističkog logora u tada porobljenoj Evropi.
Po proboju je smenjena kompletna nemačka straža, kao i komandant logora Robert Hamer, ali to je za preostale logoraše značilo još više muka, tlačenja i masovnih ubistava na Bubnju.
Od formiranja nacističkog logora 1941. godine, pa sve do septembra 1944. godine, kroz "Crveni krst" prošlo je oko 30.000 ljudi i izbrisana je skoro čitava niška jevrejska zajednica, a ovaj dan obeležava se u znak sećanja na žrtve i one čija je želja za životom i slobodom nadmašila moćnijeg okupatora.
Komentari
Poslednji komentari
Voja
08:19 // 13. 2. 2024.
Nisu razmišljali bagra komunistička kada su bežali za odmazdu koja je usledila 100 tinak pobeglo a oko 900 sutradan streljano!
Ivan
15:33 // 12. 2. 2024.
I dalje se frljamo s pojmovi i istoriju.Fasizam je bio u Italiji,Spaniji,Hrvatskoj,u Nemackoj nacizam.Inace nacisti i ruski komunisti su saradjivali i imali dogovor o podeli Evrope.Poljaci tvrde su su komunisti bili gori.Inace po zavrsetku rata general Franko je nastavio vladavinu pa price o pobedi nad fasizmom ne piju vodu.Toliko.
PeraMikaZika
15:18 // 12. 2. 2024.
Smrt fašizmu, sloboda narodu!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.