Dan sećanja: Skoro celu zajednicu Jevreja u Nišu izbrisao je Drugi svetski rat
27. januar izabran je za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, kojih je prema zvaničnim procenama bilo oko 6 miliona, milion i po bilo dece. U periodu stradanja zatvarani su i u niškom logoru “Crveni krst”, ubijani na brdu Bubanj ili premeštani u logor Sajmište gde su gušeni gasom. Kraj Drugog svetskog rata niko od zarobljenih niških Jevreja nije dočekao.
Niški Jevreji su pre Drugog svetskog rata živeli slobodno. Važili su za ugledne građane među kojima su bili i istaknuti lekari, trgovci i umetnici, a sam početak rata dočekalo je oko 400 Jevreja u Nišu.
Kako kaže Jasna Ćirić iz Jevrejske zajednice, na samom početku njima su određenim uredbama uskraćena sva osnovna prava. 
Jevrejima se zabranjivalo upisivanje u školu, izbacivani su sa posla, radnje su im oduzimane, kao i sva imovina, dok ih nisu definitivno odveli u logore. Kuće su pljačkane, naša sinagoga je dolaskom Nemaca pretvorena u konjušnicu i sve crkvene i matične knjige su spaljene – kaže Jasna Ćirić.
Navodi da su Jevreji pod uverenjem da su dobri građani ostali u Nišu, međutim, dolaskom Nemaca počinju njihova hapšenja i smeštanje u logor „Crveni krst“. 
1942. godine nakon proboja logora Nemci su kao odmazdu u periodu između 17. i 19. februara na brdu Bubanj ubili sve niške Jevreje, među njima i Jevreje iz okolnih mesta. Niko od onih koji su hapšeni i dovođeni u logor nije dočekao kraj rata – kaže Ćirić.
Ona objašnjava da su na brdu Bubanj ubijani muškarci, a žene i deca su u logoru Sajmište gušeni gasom, kao i da su oni sporadično ubijani sve do 1943. godine, kada ih više nije bilo.
Kraj rata dočekalo je samo sedmoro njih koji su uspeli da se sakriju ili su bili zarobljenici drugih logora.
Da je veliki broj Jevreja iz drugih krajeva dolazio u Niš potvrđuje i istoričar i kustos Narodnog muzeja Nebojša Ozmić. On kaže da su Jevreji u tom periodu neprestalno gonjeni, te da su tražili sigurno mesto kako bi izbegli streljanje. Dolazili su, kaže, iz Sarajeva, Poljske, Rumunije, skrivajući se od nemačke vlasti.
Niški Jevreji su među prvima bili smešteni u logorsku zgradu u izuzetno nehumanim uslovima. Određeni broj Jevreja se spasao, za neke znamo da su ih spasili Srbi, kao na primer porodica Danon koja je bila skrivana u kući Dragiše Cvetkovića – kaže istoričar.
Većina onih koji nisu uspeli da izbegnu hapšenje, objašnjava, smeštani su u potkrovlju logora, u teškim uslovima i kako je u to vreme bilo jako hladno, deca su umirala od upale pluća, a dolazilo je i do likvidacija.
Niški logor otvoren je septembra 1941. godine i kroz njega je od tada, pa sve do 14. septembra 1944. godine, prošlo oko 30.000 ljudi.
27. januara 1945. godine vojnici Crvene armije uspeli su da oslobode koncentracioni logor Aušvic i taj datum se uzima kao Međunrodni dan sećanja na jevrejske žrtve holokausta. I pored toliko žrtava, kako kažu iz Jevrejske zajednice, ovaj dan se ne obeležava u Nišu, niti Grad na bilo koji način odaje počast stradalim sugrađanima.
Autor:
Autor:
T. Todorović
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
13Pošalji komentar
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Sramota, Bruka ne samo za nas koji živimo u Niš.Ovakvim bezobzirnim i nekulturnim ponašanjem brukamo naše pretke.Slava nastradalim Jevrejima.
Da li neznanje ili ne obrazovanja Niš ne obeležava stradanje Jevreja.Mnogi naši preci su krili Jevreje po podrumima,žrtvovali svoje familije.SLAVA IM
Jevrejskoj zajednici saučešće za sve stradale i da se nikad ne ponovi.
Slava nastradalim Jevrejima.
Na starom groblju počivaju naši preci koji su spasavali Jevreje.Jedan od njih je i moj deda na koga se ponosim.Slava svim stradalim Jevrejima.
@Slava Im, molim Vas kontaktirajte me u vezi Vašeg dede radi
razmene podataka.Hvala.
Saučešće svim Jevrejima za svoje nastradale.Slava im.Komsiju Ozimica smatram za velikog poznav. istorije.ISPRAVKA,postoje još imena-dokazi dobrih Srba
Prvo da obrišemo murale ratnim zločincima, da priznamo da je u Srebrenici bio Genocid, da osudimo ponašanje kvislinške vlasti Milana Nedića prema jevrejima u II svetskom ratu.Onda ćemo biti dostojni proslave i obeležavanja tog dana.
I da se pobrinemo da se u Srbiji ne pojavi neko ko bi sve te zlocine ponovio. Bojim se da takvih vec ima medju ljudima i na vlasti i u opoziciji, i u vojsci, i u crkvi, i u skolama, a posebno u DBu.
@dr Džejkob Zlatar : Opet , ponovo ! Crveni minusi , koliko Vam duša ište ! Nemojte očekivati „pozitivna brojanja“ jer jednostavno je … „narod“ priznaje da su svi zločini odradjeni u njihovo ime !
Ko je činio zlodela – činio je u svoje ime,nikoga ja nisam molio 1993.g. da ubija u moje ime i ne želim da budem, kao takav,OBELEŽEN! Ne želim da me neko proziva i da budem na strani idiota! Nikako!
Više puta izgovorena laž postaje istina, tako da te vremenom ubedili da je bio genocid, inače mislim da ne znaš ni šta znači ta reč.
Jedini narod koji je prihvatio Jevreje bez ikakvih rezervi je – Srpski narod!Rusi , Poljaci, Madjari,Česi, Slovaci…bili su antisemitski nastrojeni /protiv Jevreja/,a Jevreji su bežali iz tih zemalja a ipak su ih se Nemci „dočepali“ i pobili!Pa čak i u Srbiji!Znate li ko je Hitleru rekao NE i nije hteo da isporuči Jevreje!Naravno niko i ne zna!Samo bugarski car Boris I …i niko više!Ozimić,možda
Deda mi je pričao da je ’42, došla naredba da se životi Jevreja moraju braniti po svaku cenu!