Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:46, 13. 12. 2018.

| Društvo

Ekološka udruženja investitoru: Dokažite da vam profit nije važniji od prirode

Autor:Ljubomir FilipovIzvor:Južne vesti
Sve veći otpor gradnji MHE
Sve veći otpor gradnji MHE, foto: Lj. F.

Inicijativa Odbranimo reke Stare planine i još 22 udruženja i društava za zaštitu prirode iz cele zemlje uputili su otvoreno pismo Veri Ristić i firmi Eko Global kako bi im skrenuli pažnju na katastrofalne posledice izgradnje mini-hidroelektrana po reke, biljni i životinjski svet, ali i po i stanovništvo Srbije.

Oni smatraju da je firma Eko Global Ristićeve, koja je u javnosti poznata i kao tašta Novaka Đokovića, bila pionir među investitorima u mini-hidroelektrane u našoj zemlji, uključujući takozvane "Verine đerdane" na reci Vlasini, te da ignorisanje posledica koje ima izgradnja MHE može naruštiti ugled vlasnice, kao i same firme.

Pokazalo se da su projekti malih hidroelektrana u Srbiji devastirajući po životnu sredinu, da ne poštuju osnovne uslove neophodne za opstanak živog sveta i da značajno narušavaju kvalitet života ljudi u naseljima kroz koja reka prolazi - stoji u pismu.

Ukazali su na nekoliko činjenica, koje su po njima, poražavajuće i pozvali ih da kroz svoje dalje odluke dokažu da im lični profit nije važniji od prirode koja pripada svima. Posebno su se dotakli teme kako se izgradnjom MHE uništavaju reke, što doprinosi iseljavanju stanovništva sa sela.

Uvođenjem reka u cevi, u potpunosti se narušava izgled sela i onemogućava bavljenje poljoprivredom, pa tako naša sela osim što su siromašna postaju rugobna i mučna za život. Ovime se ljudima šalje poruka da je najbolje da se iz njih isele - navodi se u jednoj od tačaka u pismu.

Takođe, osvrnuli su se na činjenicu da se mini-hidroelektrane grade na malim planinskim rekama i potocima, da je Srbija najsiromašnija zemlja Balkana po pitanju domicilnih površinskih voda i da izgradnja dodatno ugrožava zaštićene vrste životinja. Utiče i na stvaranje klizišta, seku se šume, a samo stanovnici koji žive u područjima gde se grade znaju kako im je to promenilo živote.

Komentar o činjenicama iz otvorenog pisma novinar Južnih vesti potražio je od firme Eko Global, ali se niko nije javljao na telefone, a takođe nema ni odgovora na pitanja koja su poslata mejlom.

Među potpisnicima ovog pisma su i Udruženje ribolovaca Srbije, Vojvođanska zelena inicijativa i mnoga druga udruženja, grupe građana koje se bave zaštitom životne sredine.

Podsetimo, Inicijativa ORSP predala je nedavno 10 zahteva u vezi zabrane izgradnje mini-hidrocentrala predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić.

Poznati srpski muzičar Nikola Vranjković pozvao je aktiviste da se bore da se ova država zaduži i da se od tog novca poruše sve do sada sagrađene mini-hidroelektrane.

Nedavnim amandmanom na rezoluciju o napretku Srbije ka EU, Evropski parlament je pozvao Vladu Srbije da usvoji neophodne mere za očuvanje zaštićenih područja, posebno u pogledu razvoja hidroelektrana u osetljivim područjima kao što je Park prirode Stara planina.

Iako nisu tema lokalnih skupština, poslednji događaji u vezi sa izgradnjom MHE na Staroj planini i u selu Rakita, bilu su na dnevnom redu Evropske energetske zajednice, sa kojom Srbija ima potpisan sporazum o proizvodnji struje iz obnovljivih izvora.

Dokumenti za preuzimanje

  1. Otvoreno pismo ekoloških organizacija (preuzmi) - 234.06 KB
Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Lesnik

    11:33 // 14. 12. 2018.

    Ovi su gori od ekipe odbranimo aerodrom. Zena kad procita pismo ima se isplace i da osustane od svega. Ne radi se to tako vec kramp, lopata, pa i bager...

  • Jaćim Milunović

    14:06 // 13. 12. 2018.

    Neće niko odgovoriti, jer nisu oni mladi gorani, već kapitaliti čiji je smisao delovanja PROFIT.
    Dobro su smislili to da po zlu poznat termin kapitalista, zamene mladim i još nekompromitovanim INVESTITOR.
    Kao mi investiramo u razvoj, a profita ako bude. :)

  • ZAŠTO ZADUŽIVATI DRŽAVU? NEKA RUŠE O SVOM TROŠKU.

    11:17 // 13. 12. 2018.

    Tokom rata u Hrvatskoj, mnogi su sebi dozvolili
    da izgrade privatna pristaništa za čamce i glisere.
    Sve to je kao i ovde bilo po "zakonu".
    Ovde čim nešto nije izvodljivo promeni se zakon,
    donese se odluka i legalizuje se ono sto je do
    juče bilo nelegalno.
    Međutim čim su odluke preispitane, odmah su
    poništene i graditelji su morali rušiti objekte i
    ukloniti šut o svom trošku.
    Tako se štiti priroda.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.