Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:22, 3. 10. 2018.

| Društvo

Ekolozi tvrde da se u zaštićenom delu Stare planine seče šuma, nadležni kažu sve legalno

Autor:Ljubomir FilipovIzvor:Južne vesti
Pored puta brojna oborena stabla
Pored puta brojna oborena stabla; foto: Udruženje "Temska"

Dok u Udruženju "Temska" iz Pirota kažu da je na prostoru Arbinja, strogom rezervatu prirode na Staroj planini u toku brutalna seča najkvalitetnijih šuma, u Javnom preduzeću "Srbijašume" tvrde da u strogom rezervatu nema seče, niti je bilo, te da je na širem lokalitetu koji se naziva Arbinje dozvoljena seča šuma saglasno sa planskim dokumentima iz šumarstva i iz oblasti zaštite prirode.

Arbinje je rezervat prirode sa najočuvanijim smrečevim šumama, tresavskim šumama i endemskim vrstama, a stanište je velikog tetreba i mrkog medveda.

Predsednik Udruženja "Temska" Milan Đorđević kaže da se zakon ne poštuje nego se prirodno blago devastira i uništava.

Oni koji bi to trebalo da štite po zakonu rade suprotno i uništavaju vrednosti zbog kojih su ovi prostori zaštićeni. Civilizacije koje su uništavale svoje šume nestale su zajedno sa svojim šumama i rekama - kaže Đorđević.

Arbinje-Stara-planina,-foto-udruženje-Temska U Zavodu se slažu sa nadležnima u "Srbijašume"; foto: Udruženje "Temska" Dodaje da je da na ovom izuzetno vrednom prostoru zavladala grupa “domaćih plaćenika” koji sede u udobnim foteljama, po svojim kancelarijama u institucijama i ustanovama.

Suočeni smo s brutalnom stranom neoliberalizma koji ne vidi prepreke poput zaštićenih prirodnih vrednosti već samo vidi izazove i mogućnosti. Nerazumno uništavanje prirode popločano je dokumentima koje olako daju domaći plaćenici. To su oni koji sede po kancelarijama i daju “papire” za uništavanje zaštićenih prirodnih dobara - objašnjava Đorđević.

Kako kaže Zavod za zaštitu prirode Srbije je taj koji daje uslove pod kojima se nešto može raditi u zaštićenim prirodnim dobrima, a on je, po njemu, široke ruke kad je davanje saglasnosti na radove i intervencije u zaštićenim prirodnim dobrima.


"Srbijašume": Arbinje nije kategorisano kao specijalni rezervat prirode.

Uredbom iz 2009. godine Arbinje nije više strogi rezervat prirode, kažu u JP Srbijašume, već se samo deo nalazi u stepenu zaštite.

Po staroj klasifikaciji lokaliteti Tri čuke i Smrče su bili u strogom režimu zaštite, a sada su objedinjeno nalaze u prvom režimu zaštite. Sada se samo deo Arbinja nalazi u tom režimu, dok se ostatak nalazi u II i III režimu zaštite - kažu u JP Srbijašume.

Oni tvrde da na lokalitetu koji je pod strogim režimom zaštite prvog stepena nema seča, niti ih je bilo.

Fotografije koje ste nam prosledili odnose se na širi lokalitet koji se naziva Arbinje i tu je dozvoljena seča šuma saglasno sa planskim dokumentima iz šumarstva i iz oblasti zaštite prirode - navode oni.

Dodaju da na području Arbinja nije bilo nelegalne seče šume. Posečena-stabla,-foto-Udruženje-Temska Posečena stabla; foto: Udruženje "Temska"

Posečena stabla su od ovogodišnje seče i lagerovana su pored puta kako bi mogla da se utovare i transportuju. Pojedinačno potpuno suva stabla ostaju u posebnim delovima šuma (sastojinama) radi gnežđenja ptica i očuvanja biodiverziteta - navode nadležni.

Objašnjavaju da su na lokalitetu Arbinje jasno obeležene granice lokaliteta prvog stepena zaštite i da su one lako uočljive.

Granica prve zone zaštite obeležena je žutom linijom debljine 5 cm i ova linija se iscrtava kako po stablima drveća tako i po kamenju. Osim toga postavljene su žute table na kojima piše naziv lokaliteta. Sa sigurnošću tvrdimo da je na terenu sve obeleženo u skladu sa propisom, a u to se posetioci mogu uveriti pod uslovom da se jave našim čuvarima koji bi im pokazala željene lokalitete - zaključuju u JP Srbijašume.


Zavod za zaštitu prirode: Nema nelegalne seče

Sa tvrdnjama JP Srbijašume slažu se i u Zavodu za zaštitu prirode koji kažu da su njihovi službenici bili na terenu ovih dana i da nisu uvideli nikakvu nelegalnu seču šuma.

U jednom delu Arbinja koji je u prvom stepenu zaštite je strogo zabranjena seča šuma i odgovorno tvrdimo da je tamo nema. U II i III režimu zaštite je dozvoljena seča - objašnjavaju u Zavodu.

Nadležni kažu da je u delovima Arbinja dozvoljena seča Nadležni kažu da je u delovima Arbinja dozvoljena seča, foto: Udruženje "Temska" Kažu da su tamo videli stabla koja su prethodnih godina posečena, a da se sada radi samo izvlačenje. Ono što je posečeno ove godine, kako tvrde, u potpunosti je legalno.

Srbijašume ima planove u skladu sa režimima zaštite. Određeno gazdovanje je dozvoljeno u II i III režimu, potrebno je obratiti pažnju na granice, ali nisu svi upoznati sa šumarskim oznakama - dodaju u Zavodu.

Zaključuju da je seča tamo dozvoljena, ali ne na način kao u nezaštićenim područjima, već je ona drastično manja.

Podsetimo, veliki broj građana tvdi da je nelegalna seča šuma svakodnevnica u pirotskom kraju, a do sada je otkriveno tek 25 slučajeva nelegalne seče, dok je protiv 16 osoba podneta prijava.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Čapa iz sokaka

    21:49 // 3. 10. 2018.

    Tako je Dalmacija, tačnije lanac Dinarida, sa jadranske strane do danas, a i zauvek, postala kamenita golet. Nekada su tu bile bujne šume, ali su ih Mlečani nemilosrno sekli i pravili brodovlje za svoju moćnu trgovačku mornaricu. Mlečani su uništavali tuđe šume (mada su Dalmaciju smatrali svojim posedom), a mi uništavamo naše. Dakle, istorija nas uči da ničemu ne može da nas nauči.

  • Ica

    15:14 // 3. 10. 2018.

    Nedavno sam bio u poseti Brlogu. Jedan neobelezen kamion (cak nema ni tablice) ode od sela uzbrdo nekoliko puta dnevno i spusti po 10-15 stabala do sela, gde drugi kamion preuzme. Radnici nisu u uniformama niti imaju bilo kakvu zastitnu opremu. Neznam sta bi drugo ovo moglo da bude nego divlja seca i kradja stabala.

  • Nišlija pre svega

    14:31 // 3. 10. 2018.

    ograničena seča ne bi bila problem kada bi nekome palo na pamet da sadi novo drveće, pa da za koju deceniju opet ima šta da poseče. Ovako, secite dok ima, a posle kukala vam majka.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.