Niški snimatelj u penziji slavi sedamnaesti rođendan

Da se ranije na rođendan mnogo drugačije gledalo nego danas, da u njegovoj porodici to nije bio poseban dan, kako za svoj rođendan nikada nije imao tortu - priča niški snimatelj u penziji Boško Stojković, jedan od retkih koji su rođeni 29. februara.

Kada nije prestupna godina čestitke dobija 28. februara. Danas ga na rođendan podsećaju prijatelji i porodica, a kaže da ga je ranije pamtio po Olimpijskim igrama.

Kako se njegov rođendan pada na svake četiri godine, po tom brojanju ima 17 godina, a ne 68. Kaže da se oseća još mlađe, kao petnaestogodišnjak.

Ja još uvek nisam punoletan, imam 17 godina, ali se još dve godine osećam mlađe. Stvarno se u duši tako osećam, šuntav jesam, nema druge, jedino na takav način možeš da izbegneš svu ovu situaciju - kaže Stojković.

Poreklom je iz Karlovca u Hrvatskoj, živeo je i u Zagrebu, a ratno stanje 90-ih ga je dovelo u Niš. U to vreme porodica je imala važnu ulogu, rođendanu se nije pridavao veliki značaj, a kako kaže Stojković retko da ga se i sećao.

U mojoj porodici to nije bio poseban dan, ne sećam sa da li sam slavio i punoletstvo, nikada nisam imao tortu, otac mi je bio vojno lice i rođendan u to vreme nije bio toliko interesantan, naročito za mene koji sam imao svake četvrte godine, pa se zaboravi i da sam rođen- priseća se Stojković.

Dodaje da je danas situacija mnogo drugačija, da se od rođendana prave čitavi događaji koji treba da izazovu neku važnost.

Čudo jedno rođen 29. februara, tada to nije bilo tako, dan kao svaki drugi i meni je to ostalo, a da sad imam 20 godina bilo bi, možda, drugačije - kaže slavljenik.

Pošto se u njegovoj kući rođendan nije slavio, jedino pamti situaciju kada je na taj dan bio dežuran u vojsci.

Da li su rođeni 29. februara posebni?

Za ljude koji su rođeni 29. februara smatra se da su drugačiji, izabrani i srećni, ali Stojković nije saglasan s tim. Sada se bavi slikarstvom; foto:T.T.

Čitao sam nešto kako su to posebni ljudi da imaju nešto što kažu ono od Boga, ali i da su šuntavi na neki način, jedino prihvatam to da su, baš tako, šuntavi na neki način. Za sve su sposobni, a ni za šta nisu, sve znaju da rade a ništa ne znaju, nemaju upornost- poručuje Stojković.

To što se bavi amaterski slikarstvom ne smatra da ga čini posebnim, jer jedini kriterijum za nečiji rad koji prihvata je vreme. Dodaje kako ne zna po čemu bi on bio poseban u odnosu na neke druge ljude koji su rođeni nekog drugog datuma i da ga prijatelji nisu gledali tako, već im je samo bilo čudno što je rođen baš tog dana.

Malo je rođenih 29. februara, većina u svom okruženju nema te poznanike, a kamoli da retki pronađu retke. Međutim, Stojković priča o slučajnosti koja se desila u kafani.

Znam jednoga čoveka, upoznao sam ga pre 4 godine u kafani koji je isto rođen 29. februara. Neko me je zvao telefon, trebalo je da dam neke podatke, pa je pitao za datum rođenja i ja kažem 29. februar. Tada me je pogledao čovek koji je sedeo preko puta i pitao isto pitanje, ja sam ponovio i on kaže pa i ja sam tada rođen. On nije iz Niša, mislim da je sa Kosova. Posle smo malo popili i proćaskali. Nikada ga posle nisam video, to je bila slučajnost- navodi Stojković.

A on će današnji rođendan provesti radno kao i svake četvrte godine, a kaže da kada bi mogao da bira kada će da se rodi, bilo bi mu potpuno svejedno.