Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

12:12, 26. 12. 2018.

| Društvo

Pirotski kej sagrađen kao odbrana od poplava, sada oaza u centru grada

Autor:Ljubomir FilipovIzvor:Južne vesti
Kej ponos svih Piroćanaca
Kej ponos svih Piroćanaca; foto: TO Pirot

Ove godine obeleženo je 95 godina od izgradnje i formiranja pirotskog keja koji je zaštitni znak Pirota, a za njegovu izgradnju najzaslužniji je bio rođeni Užičanin i profesor fizike u pirotskoj Gimnaziji Velimir Vukićević. Da bi dobio današnji izgled potrudio se 1933. godine tadašnji predsednik Opštine Svetozar Misirlić na čiju inicijativu je zasađeno drveće na vrhu nasipa koje je lično zalivao.

Zaštitni znak Pirota i ponos svih Piroćanaca sagrađen je iz nužde. Svaki put nakon velikih kiša, Nišava bi se izlivala i najviše bi poplavila tijabarski deo grada koji je nešto niži od pazarskog. Regulacija korita je bilo jedino rešenje, a nakon velike poplave iz 1922. godine pristupilo se izgradnji.

Kej je počeo da se gradi 1923. godine, na inicijativu tadašnjeg ministra pošte i telegrafa, koji je ujedno bio i profesor u pirotskoj Gimnaziji Velimira Vukićevića. Izlivanje Nišave, pogotovo na desnoj obali je bio razlog da se podigne bedem koji će kasnije postati kej - kažu u Istorijskom arhivu Pirota.

Rođeni Užičanin Vukićević je od 1906. počeo da radi kao profesor fizike u Pirotu, odakle je i počeo svoju političku karijeru, najpre kao poslanik Pirotskog okruga, a kasnije i kao ministar građevine, a potom i pošte i telegrafa. Inicijator regulacije Nišave bio je Užičanin Inicijator regulacije Nišave bio je Užičanin; foto: Istorijski arhiv Pirota

Kratko je bio i predsednik Vlade, a nakon početka izgradnje keja, postojala je inicijativa opštinske vlasti da se kej nazove po njemu, bila je i odluka, ali taj naziv nikad nije zvanično usvojen. Postoje neke naznake da se danas to ispravi i da se kej zvanično nazove Veljin kej, ali je za sada to daleko od realizacije - kažu u Arhivu.


Sađenje lipa na nasipima

U gradnji keja učestvovali su meštani, oni imućniji trgovci i zanatlije dali su priloge za izgradnju, a drugi su pomagali u radovima. Gradnja keja odvijala se u etapama, a sledeća značajna godina bila je 1933. kada su zasađene lipe na nasipu. Tada je dobio pravu formu keja, kakvu ima danas.

Lipe su zasađene u vreme kada je predsednik Opštine bio Svetozar Misirlić, te se njegovo ime vezuje za današnji izgled keja. Stariji Piroćanci se sećaju da je sa svojom ženom svako veče zalivao drveće zahvatajući vodu iz Nišave - kažu u Arhivu.

Istoričarka Radnila Vlatković kaže da je u sadnji i zalivanju lipa učestvovao i ondašnji sajdžija i juvelir Božidar Mišić. Lipe se nalaze i na levoj i desnoj obali Nišave u 2 reda, a između njih je danas uređeno šetalište. Ove godine obeležena 95-godišnjica od početka izgradnje Ove godine obeležena 95-godišnjica od početka izgradnje; foto: Istorijski arhiv Pirota

Sa regulacijom se krenulo još 1900. godine, a plan regulacije je napravio izvesni inženjer Matejić. Malo je poznato i gotovo nigde nije zapisano da je Mišić svakog dana nakon zatvaranja radnje odlazio i iz jezera kraj današnjeg stadiona zahvatao vodu i zalivao tek zasađene lipe - kaže Vlatkovićeva.

Početkom ovog veka Kej je dodatno sređen, šetališta su popločana kaldrmom koja je vađena iz ulice Nikole Pašića. Ulica je asfaltirana, a kaldrma iskorišćena za ulepšavanje keja koji je i osvetljen i predstavlja omiljeno šetalište svih Piroćanaca.


Kej bez betona

Za razliku od drugih krajeva u Srbiji i na Balkanu, ovaj u Pirotu odlikuje prirodni izgled. U samom centru grada je ogromna zelena površina koja je pogodna za šetnju, trčanje i igranje dece.

Uređene su trim staze za rekreativce, ali njih koriste i pirotski sportisti koji neretko kondicione pripreme počinju upravo na keju. Staze su različitih dužina sa urađenim metražama i stanicama za vežbanje, sa vratilima, klupama i gredama. Uređene trim staze i stanice za vežbanje Uređene trim staze i stanice za vežbanje; foto: Lj. F.

Kej je trenutno dugačak oko 1,5 km, a namera Grada je da se dodatno uredi i poveća, kažu u Turističkoj organizaciji.

Ove jeseni urađeno je dodatno pošumljavanje između Golemog mosta i Gazele, a u planu za narednu godinu je da se on dodatno proširi kod Železničkog mosta, ali i kod gradskog kupališta, te bi sa tim proširenjem dostigao dužinu od oko 3 km.

Pirotski kej sagrađen kao odbrana od poplava, sada oaza u centru grada

Ovaj tekst je nastao uz podršku Grada Pirota.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • ivan

    14:55 // 27. 12. 2018.

    Oaza u pustinji sistemske korupcije, to je opis Keja i Pirota.

    • PirgoSS

      20:31 // 27. 12. 2018.

      Pirot od papira.

  • odseljeni Pirocanac

    12:41 // 26. 12. 2018.

    Pirote,rodni gradu,obozavam te.Sto li odoh,pitam se?
    Kej,Tijabara,divna hrana,mentalitet,neverovatan jezik,...
    Sve obozavam,ljude najvise.

    • Boni

      13:49 // 26. 12. 2018.

      Pirot je postao Patkovgrad gde ako nisi Vasicev ne mozes ni kvitar da budes. Imas srece sto si otisao pa ne moras da pristajes na ponizenja.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.