Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

15:48, 9. 3. 2018.

| Društvo

Srbija postaje migrantsko društvo, potrebna drugačija strategija za izbeglice

Autor:V. MilićIzvor:Južne vesti
Divljana Migranti
Svega oko 500 izbeglica tražilo azil u Srbiji; Foto: JV/J. Adamović

Izbeglice, kojih je u Srbiji od 2014. godine mnogo više, osećaju se izolovano, smatraju ljudi koji su bili u kontaktu sa njima. Centri u kojima su smešteni na jugu Srbije su daleko od naselja, što je uzrok ovakve situacije. Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da kulturni obrasci koji važe u Srbiji treba da se promene i da građani moraju da budu spremni da prihvate izbeglice ali i emigraciju svojih potomaka, jer postaje migrantsko društvo.

Ljudi koji dolaze u Srbiju, iako je ona u njihovoj svesti samo tranzitna zemlja, smatra Janjić, treba da budu sagledani i kroz ekonomsku politiku, odnostno da se u izradi nove migracione strategije uzmu u obzir kao radna snaga. Debata izbeglice Strategija upravljanja migracijama važi do ove godine, potrebno je da nova sagleda izbeglice drugačije; Foto: JV/V. Milić

Strategija mora da obuhvati prihvat ljudi, snimanjem potrebe Srbije za radnom snagom. Znam da nije popularno. Da ljudi kada nema posla ili i sami hoće da odu dalje, dolazak svakoga ko konkuriše za radna mesta smatraju kao veliku opasnost, ali je Srbija suočena sa tim da mora da donese jednu strategiju koja će sagledati problem migranata, imigranata pa i emigranata iz svih aspekata - od kulture do ekonomije - smatra Janjić.

On dodaje da bi trebalo da se menjaju kulturni obrasci, koji su nastali u zatvorenom sistemu, kakav je vladao u Srbiji.

Jako je važno da građani pa i država na migrante reaguju kao deo svakodnevnog života, ako se otvaramo ka EU, ako se globalizujemo, ako želimo nove fabrike i nova radna mesta moramo pripremiti naše ljude na konkurenciju, a moramo i nas kao roditelje pripremiti da će i naša deca odlaziti. To je novi fenomen koji će promeniti malo kulturne obrasce, koji su ipak iz perioda onog zatvorenog zaštićenog društva, koji je možda imao iluziju o stabilnosti, a život se odvija u nestabilnosti - dodaje.

Novinarka Jelena Đukić Pejić, koja se bavila problematikom izbeglica smeštenih u centrima na jugu Srbije - u Dimitrovgradu, Pirotu, Divljani, Preševu, kaže da ti ljudi žive izolovano od domaćeg stanovništva, uprkos tome što im je potrebno da budu među ljudima.

Oni žele da ih ne zaboravimo. Mnogo dece se nalazi ovde bez porodice, a žive u nekom svom svetu, ne mešaju se sa lokalnim stanovništvom - kaže Đukić Pejić.

Ova novinarka je aktivno uključena u pomaganje izbeglicama kroz projekat “Saznaj i izrazi se” Medijskog istraživačkog centra, u okviru koga se organizuju radionice kroz koje migranti uče koje institucije države su im na raspolaganju, kao i kako da konzumiraju medije, i prate šta o njima izveštavaju.

S druge strane, vedriju sliku donosi Ivan Topalović koordinator projekta "Podrška obrazovanju dece izbeglica i migranata kroz formalne i neformalne obrazovne aktivnosti u školskim upravama Niš i Leskovac". On kaže da deca u Srbiji dobro razumeju i prihvataju vršnjake koji su migrirali iz svojih država. Međutim, problem nastaje kada se izbeglice susretnu sa institucijama sistema - školstvom, zdravstvom…

Tek kada su u Pirotu deca migranata krenula u školu, ljudi su shvatili da su oni tu i počeli da nude pomoć. Ali oni u školama i bolnicama, reagovali su svakojako - od razumevanja, do mržnje i straha. Dok su deca postidela sve jer su prihvatila svoje vršnjake - kaže Topalović.

Na debati "Savremeni izazovi interkulturalizma - ratovi i migracije", analitičar Janjić iz Foruma za etničke odnose rekao je i da Niš dosada nije bio ruta za prolazak izbeglica, ali da svi indikatori govore da bi najveći grad na jugu Srbije mogao da bude na putanji migracija.

Dodaje da je Srbija dobro prihvatila izbeglice, koje čak i nisu želele da se zadrže ovde, zbog toga što je imala iskustva u ratnim migracijama. Kaže da je bilo svega oko 500 zahteva za azilom, ali da je dobro što je država shvatila da je propustila da zadrži obrazovane i kvalifikovane ljude.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • dzoni

    10:19 // 12. 3. 2018.

    Ja se u svojoj zemlji osećam otuđeno-odbačeno a kamoli oni.

  • Krsto

    03:22 // 11. 3. 2018.

    Pa što ih ne dovedete u gradove da žive,da vide u kakvoj sirotinji žive Srbi,Ako je dotle došlo da beže da bi živeli ovde onda ih pustite,i tu dečicu malu u pravi vrtić i prave škole a ne pod neki šator,ljudi su neka dođu među narod.Nemoj da me neko pogrešno razume naša zemlja je dar prirode ali su nam uništili ekonomiju i vaspitanje i tradiciju a sada koliko smo sami doprineli tome...

  • Срба

    21:53 // 10. 3. 2018.

    А, ја, рецимо, НЕ ЖЕЛИМ да Србија нити постаје нити постане друштво миграната..... јел’ обраћа неко пажњу на такве ставове аутохтоног становништва ове државе??

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.