Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:00, 23. 12. 2019.

| Društvo

"Šušenicijada" podstakla Dimitrovgrađane da nastave tradiciju svojih predaka

Autor:Ljubomir FilipovIzvor:Južne vesti

Piroćanci imaju kačkavalj i peglanu kobasicu, Belopalančani banicu, Babušničani vurdu, a Dimitovgrađani šušenicu - dimljeno svinjsko meso. Proizvođači imaju različite, ali opet slične recepte kako se pravi čuveni proizvod ovog kraja. Iz Opštine najavljuju da je potrebno postaviti standard kako bi geografski zaštitili svoj proizvod.

Šušenica brend Dimitrovgrada Šušenica brend Dimitrovgrada; foto: Lj. F.

Sve opštine u Pirotskom okrugu imaju gastronomske manifestacije posvećene prepoznatljivom proizvodu iz svog kraja, a u tome se ne razlikuju ni u Dimitrovgradu.

Svi gastronomi znaju za sušenicu koju u Dimitrovgradu zovu - šušenica, a svi gotovo znaju način njene pripreme. Kvalitetno meso koje po nekoliko dana stoji u salamuri je osnov, ali i način na koji se ono kasnije dimi u specijalno izgrađenim pušnicama, koje su ranijih godina sva seoska domaćinstva imala.

Vremenom, odumiranjem sela, smanjio se broj ljudi koji, makar za svoje potrebe, na ovaj način krajem godine priprema meso za zimu, ali je gastronomska manifestacija Dani caribrodske šušenice naterala ljude da obnove tradiciju svojih predaka i da svoj proizvod prezentuju i prodaju kupcima.

Goran Rančev proizvodi šušenicu više od 20 godina, a svih 5 godina učestvuju i na gastronomskoj manifestaciji.

To je porodična tradicija koju produžavam, jer je deda držao mesare, pa sad i ja održavam. Od samog početka sam učesnik manifestacije. Može da se živi od proizvodnje, ali isključivo kao porodičan biznis, da se cela porodica okrene proizvodnji resursa, svoje stoke, da može da pravi, ne samo šušenice, već i recimo kobasice. Da se ceo ciklus zaokruži od uzgoja do krajnjeg proizvoda - kaže Rančev.

Količine koje on proizvodi, dodaje, sve uspe da proda. Ne samo za vreme trajanja manifestacije, već i pre i nakon nje. Nekada svako domaćinstvo imalo pušnicu, sada sve manje Nekada svako domaćinstvo imalo pušnicu, sada sve manje; foto: Lj. F.

Neke količine radim i za kafanu u Beogradu čiji je vlasnik moj prijatelj. Proizvodim za sebe, prijatelje i kad bude manifestacija. Iz godine u godinu se situacija poboljšava. Gastro-turizam je porastao, proizvod se traži, ne samo od turista iz Bugarske - kaže ovaj proizvođač.

Sa njim se slaže i Aleksandar Spasov koji 3 godine učestvuje na popularnoj Šušenicijadi, a ove godine osvojio plaketu za "naj-blagu šušenicu". Za razliku od Rančeva koji svinjsko meso nabavlja od, kako kaže proverenih domaćina iz jednog knjaževačkog sela, Spasov sam uzgaja svinje i eventualno, ako zafali količina, dodatno kupuje.

Proizvodimo i domaće kobasice, slaninu i čvarke. Mušterija ima u Dimitrovgradu, ali šaljemo i u druge gradove. Sa sinom radim zajedno, mi smo i lovci, pa kad bude ulova dimimo i meso divlje svinje, koje je takođe fantastično - kaže Spasov.


Proces spremanja - svako ima neku svoju tajnu

Recepti su slični, ali svako od proizvođača ima svoj način pripreme. Dok Rančev za dimljenje koristi isključivo šljivovo drvo, Spasov koristi i bukovo, a ove 2 vrste drveta se najčešće koriste. Kamen se često menja Kamen se često menja; foto: Lj. F.

Meso se ostavlja prvo da odstoji u salamuru oko 10 dana. Svakog danas se preređuje, okreće, da bi meso u celoj svojoj masi primilo so. Onda ide na dimljenje oko 5-6 dana. Dimi se danju, pa se vetri preko noći na hladnom vazduhu. Koristim isključivo šljivovo drvo, ali može i buka. Pušnica u kojoj dimim ima filter od kamena koji sakuplja čađ. Vrši se, naravno, i provetravanje - priča Rančev.

On kaže da boja dimljenog mesa zavisi isključivo od drveta, te da šljivovo drvo daje specifičnu aromu i crvenu boju mesa.

Bitno je da se ravnomerno dimi, da se dim rasporedi paralelno po celoj zapremini pušnice. Kod nas je tradicija da je ložište izvučeno, pa kroz tunel dim ulazi u šušnicu. Ide kroz filter od kamena i vrši se etažno dimljenje. Pušnica bude na više nivoa, 2 ili 3 - objašnjava Rančev.

Obojica proizvođača se slažu da je najbolje imati svoju sirovinu, uzgajati svinje, jer se tada garantuje da se životinje hrane domaćom hranom i zrnevljem, da šetaju, a ne da žive samo u boksu.


U planu zaštita geografskog porekla šušenice

Sa teritorije opštine Dimitrovgrada već postoji jedan proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom, reč je o staroplaninskom kačkavalju koji pokriva područja Dimitrovgrada, Pirota i Knaaževca, a iz lokalne samouprave najavljuju da bi i šušenica trebalo da se zaštiti.

Aleksandar Igov iz poljoprivredne stručne službe kaže je potrebno da se šušenica standardizuje i da se proizvod definiše. Aleksandar Rančev sa svojom porodicom ove godine osvojio prvu nagradu na sajmu Aleksandar Spasov sa svojom porodicom ove godine osvojio prvu nagradu na sajmu; foto: Lj. F.

Imamo manifestaciju i proizvod, međutim treba da se tačno definiše kakav je to proizvod, da nema odstupanja. Način pripreme, veličina, svi parametri pri proizvodnji - kaže Igov.

U radnom telu koje će formirati lokalna samouprava naći će se predstavnici proizvođača, prerađivača, stručne službe i opštine, kako bi se dogovorili i ustanovili standarde kako bi se, kako kaže Igov, tačno znalo šta je caribrodska šušenica.

Staroplaninski kačkavalj je zaštićen kao proizvod geografskog porekla. Kao služba radimo oko 4 godina na zaštiti meda, kako bi se i on zaštitio. Namera je da bude staroplaninski med, ali da se zahvati što šire područje - objašnjava Igov.

Iako dimitrovgradski kraj nije poznat po čuvanju svinja, iako sirovina nema dovoljno u Dimitrovgradu, na sajmu svake godine bude oko tridesetak proizvođača, a oni sve svoje proizvode prodaju.

Kupci su mahom turisti iz Bugarske, ali poslednjih godina sve više ih je i iz drugih zemalja.

Činjenica da je proizvod tražen, da tršišta ima i da je cena stabilna tera sve više ljudi sa teritorije ove nerazvijene opštine da se vrate poljoprivredi i da ne proizvode sušeno svinjsko meso samo za svoje potrebe, već da svoj proizvod ponude i kupcima.

Ovaj tekst nastao je uz podršku Opštine Dimitrovgrad.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Slavisa

    15:51 // 23. 12. 2019.

    Dimitrovgrad ima kackavalj i to bolji od Pirotskog

  • Zahav

    12:11 // 23. 12. 2019.

    Tovje ta kultura za koji se borimo. Čvarci, pihtije, banice. To je put u zlatno doba.

  • Bob Zivkovic

    10:19 // 23. 12. 2019.

    kada je manifestacija?...datum...vreme?

    • Sandra

      11:52 // 23. 12. 2019.

      Sredinom novembra, uvek je subotom

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.