U brojnim opštinama na jugu izbori za mesne zajednice – u doba SFRJ značajne, sada na margini

I dok sada malo ko zna ko vodi mesnu zajednicu, kada su izbori za članove njenog saveta, značaj ovog oblika upravljanja polako se „vraća“ sa buđenjem zborova građana. U više gradova i opština na jugu raspisani su izbori za mesne zajednice, a profesorka Pravnog fakulteta Maja Nastić objašnjava da se ovaj one kod nas posmatraju kao ostavština jugoslovenske prošlosti, iako je podopštinska uprava danas aktuelno pitanje u evropskim okvirima.

Dok su izbori za savete mesnih zajednica nedavno održani i Doljevcu i Kuršumliji, u Žitorađi će biti održani 18. maja, u Beloj Palanci 25. maja, a u Dimitrovgradu i Vranju 1. juna.

Izlaznost na ovim izborima je uglavnom mala, jer nedovoljan broj građana i zna da se oni održavaju. Informacije o tome uglavnom se objavljuju u zvaničnim dokumentima, poput službenih listova.

Tako su poslednji godina kandidati uglavnom samo članovi vladajuće stranke, pa su, recimo, krajem prošle godine u Prokuplju građani u 68 od 69 izbornih jedinica mogli da glasaju isključivo za listu Srpske napredne stranke pod sloganom „Aleksandar Vučić – Prokuplje ne sme da stane“. To je rezultiralo time da su naprednjaci ti koji jedini imaju predstavnike u mesnoj zajednici.

Slično je bilo i u Pirotu gde su od 65 mesnih zajednica, u samo 11 postojale dve opcije na glasačkom listiću, kao i u Leskovcu – od 139 biračkih mesta, na 135 je u ponudi bila samo lista SNS.

Profesorka Pravnog fakulteta Maja Nastić kaže da to da li će mesne zajednice biti ispostava gradske ili opštinske vlasti, zavisi od toga ko je učestovavo i pobedio na ovim izborima.

To jeste u najvećem broju slučajeva vladajuća stranka ne samo na opštinskom već i na republičkom nivou, ali imate primer npr. opozicione mesne zajednice u Leskovcu na čijem čelu je dr Aleksandar Rangelov. Dakle, i grupe i građana mogu da se kandiduju i da pobede na ovim izborima – objašnjava Nastić.

Objašnjava da se mesne zajednice kod nas posmatraju kao ostavština jugoslovenske prošlosti, ali da je podopštinska uprava danas aktuelno pitanje u evropskim okvirima.

Mesna samouprava omogućava najširi oblik participacije građana u obavljanju poslova od lokalnog značaja, ukljućujući i neposrednu komunikaciju sa institucijama lokalne samouprave. Mesna samouprava i mesne zajednice mogu se posmatrati u funkciji razvijanja svesti o pripadnosti zajednici i podsticanja građana da preduzmu odgovornost za doprinos koji daju javnom životu u svojoj lokalnoj zajednici – kaže profesorka Nastić. 

Podseća da su mesne zajednice uvedene Ustavom iz 1963, ali su Ustavom SFRJ iz 1974. godine dobile na značaju.

One tada postaju obavezni oblik organizovanja građana na teritorijalnom principu i postaju osnova jedinstvenog sistema samoupravljanja i vlasti radničke klase i svih radnih ljudi. Njihova svrha je bila ostvarivanje zajedničkih potreba u oblasti izgradnje i uređivanja naseljenog mesta, prostornog i urbanističkog planiranja, stanovanja i komunalne delatnosti, dečje, socijalne i zdravstve zaštite, zaštite i unaprđenja čovekove životne sredine, organizovanja i zaštite potrošača … – objašnjava profesorka.

Iako u formalnom smislu mesne zajednice još uvek postoje, one više nisu ono što su bile tada. Više nisu regulisane Ustanov, već Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Nemaju više ni svoje predstavnike u skupštini Opštine, već su to sada isključivo odbornici.

Inače, izbori za savet mesne zajednice sprovode se po pravilima neposrednog i tajnog glasanja na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava, u skladu sa aktom o osnivanju mesne zajednice. Izbore za savet mesne zajednice raspisuje predsednik skupštine opštine, odnosno grada.