Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:50, 27. 2. 2019.

| Društvo

Toplički ustanak u niškom kraju: Odmazda i gušenje ustanka

Autor:Aleksandar DinčićIzvor:Južne vesti
1280x0-Toplicki-ustanak-foto-Arhiv-Jugoslavije
Pećanac na posleratnom osvećenju zastave na Kosovu i Metohiji; foto: Arhiv Jugoslavije

Ustanici koji su krajem februara 1917. krenuli u oslobađanje južnih krajeva, a početkom marta i stigli do Niša doživeli su pravu odmazdu od strane okupatora pod komandom pukovnika Aleksandra Protogerova. Istoričar Aleksandar Dinčić, u svom trećem delu o ovom istorijskom događaju piše da je Protogerova vojska ostala upamćena kao “kaznena ekspedicija”.

Prva ustanička puška opalila je 24. februara, a već narednih dana su se Nišu približavali ustanici iz okolnih opština sa idejom konačnog oslobiđenja.

Austrougari i Bugari su nekako odbijali napade, a odmazda je započela nakon dolaska pojačanja, ali i novog zapovednika oblasne komande, pukovnika Protogerova.

Stari komita je napomenuo austrijskom konzulu Kolrusu u Nišu da neće birati sredstva da stanovništvo smiri. Tako da njegove pripremljene trupe, koje su bile jačine jedne kombinovane divizije ništa dobro nisu obećavale. Odmazda je krenula iz Niša, 8. marta u 7 časova - piše Dinčić.

Niška sela sa leve i desne obale pretresali su 25. dragomanski puk i nešto opolčenaca.

Izveštaji govore da je već prvog dana napada razoružano područje opštine Vrtiške. Da bi smirili ustanička dešavanja na Kalafatu i Bajtarici, jedna ojačana četa iz 25. puka istog dana upada u sela Donjomatejevačke, Gornjomatejevačke i Kameničke opštine.

Streljano je 15 meštana Gornjeg Matejevca. Neko je nesrećne ljude oklevetao da su išli na Vinik da bi javljali kad vojska kreće iz Niša. Prilikom povratka iz svrljiškog kraja, 25. dopunski bataljon je preko Gojmanovačke padine došao i u sela koja leže u dolini Toponičke, a u to vreme Miljkovačke reke.

Negde su isticane i bele zastave, pa su meštani bili pošteđeni ubijanja.

U Kravlju su streljani srpski opštinski službenici, dok su šestorica odvedena u Bugarsku, gde su i umrli. Iz samog sela odvedeno je u internaciju 20 muškaraca. U Miljkovcu je ubijeno 4, dok je u internaciji ili od posledica prebijanja umrlo takođe 4. U Paljini su streljani Mita Bojković i Kosta Marković, kojima su pretresu nađene puške. U Bugarskoj su umrla četvorica, dok je jedan umro od posledica prebijanja u samom selu.

U pojedinim selima zabeležena su i nečovečna mučenja. Ovo su radili opolčenci. Ljudima su vezivali ruke na leđa pa ih srmoglavce besili za drveća dok ne priznaju šta staršije od njih traže. Nekima je stavljana slama na grudi a potom potpaljivana. Uglavnom su primenjivana batinanja motkama i vrljikama i šibanja mokrim konopcima - piše istoričar.

7-Izvestaj-o-napadu-na-nemacki-voz-u-maju-1917 Izveštaj o napadu na nemački voz; foto: Vojni arhiv u BeograduNi žene nisu ostavljane na miru, ali su od sramote odbijale da podnose prijave. Pored mučenja, mrcvarenja i ubijanja, vojnici su kupili sitnu i krupnu stoku, žito i ostalo.

Posle rata je podneta prijava da je u Niškom srezu oduzeto 307 ovaca, 43 vola, 16 svinja, čak 331.939 kg ječma i dr. U Nišu su okupatori oduzeli 6.686 pari opanaka, 783 bivolske kože iz Aleksandrije, 470 kaputa, 299.185 kg pšenice itd.

U pretresima po niškom kraju nisu učestvovali nemački i austrougarski vojnici.

Međutim, u maju je bio napadnut nemački voz u Sićevačkoj klisuri, dok su neki vojnici i ubijeni. To je izazvalo nove bugarske pretrese i represalije, pa su tada streljani i meštani Malče, Gornje Vrežine, Jasenovika, Vrela, Sićeva, Jelašnice i Ostrovice.

U Zaplanju su represalije bile još veće. Ovde je nastupala kaznena ekspedicija pukovnika Zlatanova koja je došla iz Puste Reke. Prema podacima vodećeg zaplanjskog istraživača Mateje Cvetkovića, Bugari su streljali veliki broj zarobljenika na mestu “Krivulje“ u ataru sela Stupnice - piše Dinčić.

Veliku štetu pretrpele su i škole kojih je bilo ukupno 9. Okupatori su ih smatrali pobunjeničkim štabovima. Stolovi, klupe i stolice korišćeni su kao drva za potpalu, dok su prozorska stakla, vrata, ploče, oluci, peći i ormani odnošeni neznano kud.

Učitelji Vladimir Jančić (Ćelije) i Đorđe Popović (Veliki Krčimir) umrli su od posledica mučenja. Seoski kmet Luka Ljubenković javno je streljan ispred crkve u Gornjem Dušniku jer je kao narodni vođa bunio susedna sela (Sopotnicu, Ovsinjinac, Donje Dragovlje i Kaletinac).


Streljanja i vešanja u Tvrđavi

28. marta, pa 5. juna, objavljena je amnestija i oproštaj za predaju i pokajanje. Međutim, narod nije okupatorima verovao. Gušenje narodnog ustanka još uvek nije bilo završeno. Razbijene ili skrivene ustanike, naročito vojvode i četovođe, trebalo je zarobiti ili prinuditi ih na predaju uz pomoć kontračetničkih snaga.

Tako je 15. avgusta 1917. godine u Nišu bugarski vojvoda Tane Nikolov formirao jednu takvu četu, koja je brojala 100 ljudi. Krenula je u Toplicu i Kosanicu i dovela mnoge ustanike prema kojima nije bilo milosti.

U septembru je otpočeo rad Prekog suda. Streljanja su počela. Uplašeni od smrti i nadi da je izbegnu, neki su priznavali i više nego što se od njih tražilo. Teretili su svoje saborce, otkrivali jatake, baze i sl. Ali, to su bili izolovani slučajevi.

U oktobru je počelo streljanje vođa ustanka zatočenih u zatvoru u Tvrđavi. Ćelije u koje su bili zatvoreni bile su jedva metar do metar i po široke i dugačke, a u nekima je bilo po dva tri zatvorenika. Prozora nije bilo već su samo na vratima bile rupe velike tek toliko da se kroz njih ruka provuče.

Gotovo svake večeri od 21 do 23 sati Bugari su iz ćelija izvlačili zatvorenike, izvodili ih do kapije, koja vodi u Gradsko polje i tu pored kapije, u udubljenjima sa strane, streljali ih. Komandant zatvora je bio kapetan Anastas Jezdimirov. Rumuni, koji su kao ratni zarobljenici zatočeni u Tvrđavi i korišćeni kao radna snaga protestvovali su zbog ubijanja Srba, ali na to se okupatori nisu osvrtali - piše Dinčić.


Pogubljen i Pećančev jatak

8-Pismo-Jovana-Jelica-Djordju-Koprivici Pismo Jovana Jelića Đorđu Koprivici; foto: Centralni državni istorijski arhiv u SofijiPored mnogih drugih, na poguljenje je odveden i četovođa Jovan Jelić iz Mehane kod Kuršumlije. Kada je Pećančev avion sleteo u Mehanu, odmah ga je Jelić prihvatio i skrivao. Uskoro mu postaje glavni čovek, kasnije i organizator. Vidno se istakao u ustanku, bio je ranjen i potom se skrivao sve do predaje. Za istoriju je ostalo sačuvano njegovo pismo. Nije iz četničkih dana već nakon zarobljavanja.

Morao je da ga napiše i potpiše kako bi se i neke druge četovođe predavale. Vojvodi Nikolovu se takođe predao i četovođa Jovan Bulajić. Bio je srpski narednik i već prvog dana ustaničkih borbi na putu Žitni Potok-Prokuplje potukao je bugarsku grupu od dvadesetak vojnika.

Nakon sloma ustanka, nastavlja ratovanje. U borbi protiv austrougarskih vojnika kod Draguše (20. jula) bio je takođe ranjen. Predao se u Rači po saznanju da mu je porodica uzeta u taoštvo. Obojica su osuđeni na smrtnu kaznu i istog dana streljani.

Od Prekog suda pogubljena su i dvojica sveštenika. Prvi je Dimitrije Dimitrijević (Pop Mita Komita), kapelan grgurski, koji je uspeo da pobegne iz bugarskog ropstva i odmah stupi u akciju uz četnike Pećanca. Bio je vojvoda Jablaničkog odreda, a zarobljen je kada je prenosio poverljivu arhivu i izveštaj za Solun. Drugi streljani sveštenik bio je protoprezviter Vladimir Gregović, koji je takođe dospeo u tvđavski kazamat - piše istoričar.

Ustanici su bili streljani na Bubnju kao i Kalač brdu.

Skoro 100 ustanika i civila bilo je streljano ili obešeno u Tvrđavi za vreme rada Prekog suda. Posle rata, postavljene su dve spomen ploče sa 33 imena ustanika, ratnih zarobljenika i civila, za koje su podatke dali rodbina ili preživeli učesnici.


Ustanak ugušen u krvi

9-Ekshumacija-posmrtnih-ostataka-pored-zatvora-u-Tvrdjavi Ekshumacija posmrtnih ostataka u Tvrđavi; foto: Album des crimes BulgaresToplički ustanak je ugušen u krvi. Poput 1690. godine, kada “Ćuprilić uze Niš na veru od Nemaca, ali s prevarom iseče sve Hristijane, a Nemce otpusti“, zatim: 1737, 1809, 1821, 1835 i 1841. godine - Niš i okolna sela pretrpeli su nova velika stradanja usled neprijateljske odmazde.

Usmrćeno je 417 lica oba pola (ubijeni, poginuli kao ustanici i umrli u bugarskoj internaciji ili od batina).

U čitavom Niškom srezu nastradalo je 785 lica. Iz Niša je poginulo 19 muškaraca u ustaničkim redovima ili su kao zarobljenici streljani u Tvrđavi, dok je 80 Nišlija stradalo nakon interniranja u bugarske logore ili od mučenja po zatvorima.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • КОСАНИЧАНИН

    10:24 // 28. 2. 2019.

    Толике жртве напаћеног и изнуреног Српског народа ,као оно закољи коња за кило меса.Могло је то да се боље изведе,а неда једни другима забијамо клинове.Зашто устанак није предводио неко из Топлице.Ко је у ствари био Коста Пећанац.Кога је одредио и зашто даон буде вођа устаника.Нека већ неко једном открије истину и позадину свега o Устанку.Коме су требале толике жртве.Докле Срби да гину улудо ДОКЛЕ

  • nisliski mohikanac

    11:59 // 27. 2. 2019.

    treba svi da procitaju a narociti oni sto jure da uzmu bugarski pasos I lazno se kunu da su bugari.sta su tek radili po Toplici nego zabacena sela

  • ИСТИНА НА ВИДЕЛО

    11:40 // 27. 2. 2019.

    Топлички устанак је види се у крви угушен.Аутор текста морао би да нам да објашњење шта је предходило наведеном устанку и шта се крило иза завесе са Костом Пећанцем.По чијој је наредби именовани отишао у погранична села са Бугарско и тамо урадио шта је урадио,без и мало самилости према томе и после тога шта ће чекати јадни Српски народ,коме су своје вође увек долазиле главе својом лудом политиком.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.