Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

13:35, 25. 2. 2019.

| Društvo

Toplički ustanak u niškom kraju: Zamah ustanka i napad na Niš

Autor:Aleksandar DinčićIzvor:Južne vesti
mapa
Plan ustanika; foto: printscreen

Prva ustanička puška protiv okupatora u Prvom svetskom ratu planula je 24. februara 1917. godine, a ustanički talas ka Nišu, u danima koji slede, dolazio sa nekoliko strana. Najviše, kako piše istoričar Aleksandar Dinčić, iz Topličkog kraja, gde je i bio epicentar samog ustanka, ali i iz Svrljiga i Aleksinca, a planula je i zaplanjska puška. Ovo je drugi deo priče o ustanku sa početka 20. veka, a treći i poslednji deo, biće objavljen narednih dana.

Narodni ustanak počeo je borbom kod Bojnika, kao i u Kosanici. Kosta Pećanac, ispod jedne kruške, iznad sela Momčilova, istog dana potpisuje proklamaciju kojom se narodu objavljuje početak opšteg ustanka. Kako je pisala dr Božica Mladenović, bio je to jedini ustanak na teritorijama okupiranim od trupa Centralnih sila u Velikom ratu.

Ustanički plamen u niškom kraju, jednom delu tadašnjeg Niškog sreza, dolazio je sa više strana.

Najpre iz svrljiškog kraja, pošto su se ustanici spuštali sve do Gramade i Kalafata i samim tim dizali sela Donjo i Gornjomatejevačke, Kameničke i Knezselske opštine. Sa istoka se ustanak širio delovanjem Pirotskog komitskog odreda profesora Jovana Radovića. Njegovi ustanici su dobili naredbu da ruše prugu u Sićevačkoj klisuri i pokvare električnu centralu kod Ostrovice kako bi se stvarala panika u gradu. Najveći talas pristizao je iz Topličkog okruga – epicentra samog ustanka - piše Dinčić.

Naročito su ustankom bila obuhvaćena sela Novoselske, Gornjomeđurovačke i Malošiške opštine. Ovde su zabeležene i najteže početne borbe, naročito na Kurvingradu (između Malošišta i Klisure). Najznačajni događaj u Niškom srezu za vreme ustaničke ofanzive i širenja komitske države jeste napad na predgrađe Niša (Crveni krst) u noći između 3. i 4. marta.

Austrougari su ovaj napad smatrali opsadom varoši. Nastala je panika, hitno su tražena pojačanja iz Sofije i Beograda, a već sutradan došlo je do masovnih hapšenja i zatvaranja građana.

Niški neprijateljski garnizon spasili su topovi, ali i četnička neodlučnost za jači napad. Pećanac će u svom posleratnom izveštaju zapisati da je naredio samo demonstrativno delovanje kako bi se neprijatelju odvukla pažnja i da je ustanike zaustavio na železničkoj stanici Crveni krst. Niš su napali ljudi Milana Dečanca, koji su širili ustanak u Aleksinačkom pomoravlju. Uspeli su da se prebace preko Južne Morave kod Mezgraje. Prikupljajući usput nove ustanike i konje, stižu u Donji Komren.

Vrlo brzo su pobunjena i sela Humske opštine (Hum, Rujnik, Donji i Gornji Komren, Brenica i Leskovik). Svim kmetovima izdato je najstrožije naređenje da se „ljudi ne razilaze i red po selima u dobro čvrstome stubu od sviju nesreće otklanjaju, na sahat i po javljaju, i ustašima leba dovukuju“.

Nastupilo je veoma loše vreme, sa kišom. Zatim je usledio napad na Crveni krst. U napadu na grad ustanici su koristili i jedan top koji je bio zakopan na Humskom groblju.


Počinje progon u gradu

Bugari su na početku ustanka u Nišu držali četiri čete iz 11. opolčenskog puka, koji je mobilisao dobrovoljce, jednu četvrtinu konjičkog eskadrona, trupe iz podoficirske škole kapetana Šarankova i posadne garnizonske snage sa nešto topova i aeroplana na aerodromu – ukupno oko 700 ljudi. Ovo su bile male snage da se suprostave novom napadu ustanika.

5-Todor-Paligoric Todor Paligorić, otac Mihaila Mike Paligorića, interniran u slivenski logor u kojem je umro; foto: Istorijski arhiv Niš

Prva pojačanja počela su da dolaze 4. marta. Pristigla su dva nemačka bataljona iz Makedonije, jer četnici nisu uspeli da sruše prugu kod Vranja. Zatim je stigao i 25. dragomanski puk iz Prve sofijske divizije. Sa naraslim snagama započelo je treće veće interniranje gradskog stanovništva. Nakon što su se ustanici povukli i odustali od novog napada, nemački i bugarski vojnici prisiljavali su sumnjive, uglavnom punoletne muškarce, da uzimaju najpotrebnije stvari i izlaze iz kuća. Na železničkoj stanici kompozicije su već čekale spremne - opisuje niški istoričar.

Nišlije su u najvećem broju internirane u Gornje Paničerevo, Sliven i Plovdiv. U slivenskom logoru uslovi su bili zadovoljavajući.

6-Mestani-Kravlja-koji-su-internirani Meštani Kravlja koji su po potrebi prebačeni u radnu komandu u Hajdunanašu (Mađarska); Arhiv SrbijeKomandant logora, poručnik Savov, bio je veoma raspoložen prema Nišlijama i imao je običaj da im poruči: „Niko nije kao Nišlija“. Ovi bi mu odgovarali: „Mi smo orni, ratoborni i zadovoljni“. Niš je na početku rata, bez priliva izbeglica, imao 25.500 stanovnika. Nakon silnih ratnih iskušenja, pomora pegavca i drugih zaraznih bolesti, povlačenja vojske, u maju 1916. godine, bilo je 22.866 stanovnika, a nakon završetka ustanka, po podacima holandskog Crvenog krsta, oko 12.000. Demografska gubici bili su vidljivi, ali isto tako i teror.

Na primer, iz jednog izveštaja saznaje se kako je 137 porodica iz Niša i okoline uspelo pobeći u martu 1917. godine. Spas od progona našle su na području anektiranom od Austrougara i Nemaca. Bugarska komanda je odmah poslala dopis Vojnom guvernmanu u Beogradu tražeći da se se begunci vrate.


Zaplanjska puška je takođe planula

U Zaplanju, takođe teritoriji Niškog sreza, ustanak se uglavnom širio preko Babičke gore i Seličevice. Međutim, ustanici iz belopalanačkog i lužničkog kraja prelaze na tradicionalno hajdučku Suvu planinu i podižu na oružje sela Velikorčimirske, Velokovrtopske, Donjodušničke i Prokopokutinske opštine. Bilo je dosta ustanika iz donjeg (od Donjeg Dušnika do Prve kutine) i gornjeg Zaplanja (od Donjeg Dušnika do Ravne Dubrave) koji su stajali u vezi sa ljudima profesora Radovića, Milinka Vlahovića i Koste Pećanca.

Najteža borba vođena je 25. marta 1917. godine na mestu „Drmin dol“, između Ličja i Ravne Dubrave sa daleko nadmoćnijim snagama potpukovika Mihajlova - piše Dinčić.

Ustanici su bili poraženi i razbijeni. Približno tada Bugari su uz pomoć Austrougara i Nemaca uspeli da uguše ustanak. Zatvor u Tvrđavi nastavio je da se puni i nakon interniranja niškog stanovništva. Počeli su dolaziti i meštani okolnih sela nakon kaznenih pohoda.

Treći i poslednji tekst o Topličkom ustanku u niškom kraju, čitajte sutra na Južnim vestima.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • aasss

    22:28 // 25. 2. 2019.

    Izvinjavam se neistomišljenicima, ali o Kosti Pećancu nemam lepo mišljenje. Svi znamo da je ustanak ugušen, ali malo ko zna da je zbrisao i odmah potom preko Besne kobile preveo svoju grupu i napravio revanš-užaš u tada Bugarskom Bosilegradu. Istoričari, izvolite malo o ovome pričati. Samo spominjemo naše žrtve, što je OK, ali hajde da vidimo šta smo mi drugima činili.

  • xyz

    15:35 // 25. 2. 2019.

    A sto godina kasnije...

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.