Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:36, 14. 5. 2015.

| Ekonomija

Četvrtina radnika u Srbiji radi "na crno"

Autor:M. VučićIzvor:Južne vesti
gradjevinskiradnik-flickr
Neprijavljeni radnici nemaju mogućnost da zaštite svoja prava (foto: pixabay.com)

Iako podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je krajem 2014. godine čak četvrtina od 2 i po miliona zaposlenih u Srbiji radila na crno, iz Inspektorata za rad kažu da je u poslednjih godinu dana tek svaki deseti radnik zatečen na radnom mestu bio neprijavljen.

Građevinski radnik Goran M. iz okoline Niša ima 49 godina, a od svoje 20. godine je “na skeli”. Iako je čitavog života, kaže, radio skoro svakodnevno, nema ni dana radnog staža, a samim tim ni uslova za penziju.

Celog života sam radio na crno kod raznih poslodavaca kojima nije ni na pamet padalo da me prijave, niti sam ja tražio, jer onda ne bih ni radio. To jeste sezonski posao, ali ja i dan-danas ne potpisujem nikakav ugovor kada krenem da radim, tako da celog života imam i veliki problem da naplatim ono što sam zaradio i da ostvarim bilo kakva prava. Nevidljivi smo za zakon i prepušteni da se sami snalazimo - kaže Goran.

Naš sagovornik je sasvim sigurno jedan od skoro 600.000 ljudi koji, ako je verovati Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku s kraja 2014. godine rade na sivom tržištu, što je skoro četvrtina od 2.5 miliona zaposlenih u Srbiji. U regionu južne i istočne Srbije, pak, od oko 500.000 zaposlenih, preko 140.000 njih je “neformalno zaposleno”.

konobar-vikipedija I ugostiteljski radnici često rade na crno (foto: wikipedia.org)Prema rečima profesora niškog Ekonomskog fakulteta Bobana Stojanovića, siva ekonomija je najrazvijenija upravo u oblasti građevinarstva, ali i svim drugim uslužnim delatnostima, ugostiteljstvu, trgovini gde se zarade uglavnom isplaćuju “na ruke”.

U Ministarstvu rada, međutim, imaju nešto “pozitivniju” statistiku. Direktor Republičkog inspektorata za rad Bojan Jocić navodi da je u prethodnih godinu dana 240 inspektora pojačalo kontrole u toku kojih su ustanovili da je od svih radnika zatečenih na radnim mestima tek svaki deseti bio neprijavljen.

Ne kažem da je to realni udeo neprijavljenih radnika, to je samo statistika iz naših kontrola. Međutim, u velikom broju tih kontrola otkrili smo nešto preko 9.000 radnika "na crno", nakon čega je 8.000 prijavljeno. Upravo to je naš cilj - da radnike prebacimo iz nelegalnih u legalne tokove, da pomognemo i njima i onima koji legalno posluju, a samim tim i punimo budžet - kaže Jocić.

U Inspektoratu kažu da je u poslednjih godinu dana pri inspekcijskim kontrolama zbog rada na crno doneto preko 13.000 rešenja o otklanjanju uočenih nepravilnosti, oko 400 rešenja o zabrani rada, oko 5.000 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i podneto 58 krivičnih prijava.


Kako uvesti rad u legalne tokove?

nacelnik Načelnik Nišavskog upravnog okruga Aleksandar Cvetković (foto: nis.okrug.gov.rs)Prema ocenama nadležnih, iako je tačan broj neprijavljenih radnika nemoguće precizirati upravo zbog ilegalne prirode sivog tržišta, svi se slažu u oceni da rad na crno, kao i svi drugi oblici sive ekonomije, u Srbiji predstavljaju veliki problem, jer se, kažu, čak trećina svih poslova obavlja nelegalno, dok je u zapadnoj Evropi taj broj upola manji.

Rad na crno je toliko uzeo maha kod nas da se često dešava da čak i kada je recimo opština investitor, izvođač radova dovodi i upošljava neprijavljene radnike - kaže načelnik Nišavskog okruga Aleksandar Cvetković.

I dok u Inspektoratu za rad smatraju da je “najbitnije uticati na svest ljudi da se suzbijanjem sive ekonomije pomaže radnicima, privredi i državi”, stručna javnost se slaže u oceni da bi jedan od konkretnih i efikasnijih metoda bio i smanjenje visokih poreza i doprinosa za zaposlene.

Naime, na platu zaposlenog od 25.000, poslodavac mora da plati oko 15.000 dinara državi na ime raznih nameta, zbog čega se, prema ocenama, mnogi odlučuju da radnike i ne prijave kako bi uopšte mogli da posluju.

​J​užne vesti će se u narednom periodu baviti problemima sive ekonomije i ilegalne trgovine.

Kolika šteta se nanosi građanima Srbije i državi? Koliku štetu trpe proizvođači? Kako je suzbiti? Kakva je praksa država EU u ovim oblastima?

Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, predstavnici institucija, kompanija...

Pokušaćemo da kroz seriju različitih priča prikažemo stavove građana sa juga o ovim temama, kao i to šta oni misle da će nam ulazak u EU doneti.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • shaft

    15:19 // 14. 5. 2015.

    Dobro,dosli ste do egzatnih podataka,sto ne uradite nesto-to vam je posao?Bla,bla,bla...

  • Milivoje Zivanovic

    13:16 // 14. 5. 2015.

    Spustiti poreze na doprinose jer drzava uzima 70% sto nije normalno.Da bi svi radili legalno moraju da regulisu poreske stope jer drzava zivi od gradjanskih para a ne od jake privrede i proizvodnje.

  • Dosta je bilo - Niš

    13:13 // 14. 5. 2015.

    Treba:
    1. Uvesti progresivni porez - niži na niske plate, viši na više
    2. Ukinuti parazitski sistem gde su neki zaštićeni od naplate poreza - svi moraju biti jednaki pred poreskom službom!
    Toliko.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.