Visoki porezi i birokratija „guraju“ privatnike u kriminal

Rad na crno, izbegavanje plaćanja poreza i nelegalna trgovina neki su od oblika sive ekonomije koju i sama država Srbija “podstiče” visokim poreskim nametima i komplikovanim procedurama za dobijanje dozvola i druge potrebne dokumentacije.

U prilog ovim tvrdnjama ide i istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) iz maja prošle godine, koje je pokazalo da se zbog obimne dokumentacije i spore administracije na građevinsku dozvolu u Srbiji u proseku čekalo 17 meseci.

Iako bi ovo trebalo da se promeni primenom novog Zakona o planiranju i izgradnji koji predviđa dobijanje dozvole na jednom šalteru za najviše mesec dana, ljudi se, smatraju ekonomisti, često odlučuju da “izbegnu” komplikovane procedure, i to ne samo za građenje.

Novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Anđela Milivojević, govoreći o istraživanju ilegalne eksploatacije šljunka u Srbiji, navodi primer čoveka koji je samoinicijativno krenuo u eksploataciju nakon što je 8 meseci čekao dozvolu koja nikako nije stizala.

Izgubio je strpljenje i počeo da vadi šljunak bez dozvole. Naravno, odmah je došla inspekcija i on je osuđen. I tako imate situaciju da zbog čekanja na dozvole i složene procedure, država sama gura preduzetnike u kriminal – kaže ona.

Da država lošom ekonomskom politikom sama pravi ambijent za kršenje zakona, potvrđuju i ekonomisti. Često se dešava, prema njihovom mišljenju, da zbog visokih poreza na doprinose i druge namete, poslodavci izbegavaju da prijave radnike.

Na primer, kako objašnjavaju neki niški preduzetnici, na platu zaposlenog od 25.000, poslodavac mora da plati oko 2.300 dinara poreza na platu, oko 9.000 za penzijsko i invalidsko i 3.500 za zdravstveno osiguranje, što znači da oko 15.000 dinara po zaposlenom ide državi.

Ovako visoko poresko opterećivanje rada svakako destimuliše poslodavce. To nije opravdanje za nelegalno poslovanje, ali svakako jeste problem koji država mora da reši reformom poreske politike – kaže Boban Stojanović sa Ekonomskog fakulteta.

Zbog visokih nameta, ali i niske svesti građana o neophodnosti plaćanja poreza, sivo tržište neprijavljenih radnika “cveta”, kako objašnjava ovaj profesor.

On napominje da je zbog loše ekonomske situacije i velike nezaposlenosti, posao u sivoj zoni često jedini do koga ljudi mogu doći, pa je jedan od retkih pozitivnih efekata sive ekonomije upravo mogućnost da i na tom tržištu neko zaradi. Međutim, problem je što neprijavljeni radnici, kako kaže, ne mogu da ostvare i zaštite svoja prava.

Čak trećina transakcija u Srbiji se, kaže Stojanović, odvija u ilegalnim tokovima, bilo da se radi o neplaćenom PDV-u, porezima, nelegalnom uvozu i izvozu, unutrašnjoj trgovini ili radu na crno.

Zaštiti prava radnika i potrošača i novac vratiti u budžet, tvrdi ovaj ekonomista, moguće je samo sistemskim menjanjem ambijenta za poslovanje smanjivanjem nameta, pojednostavljivanjem procedura, ali i dovođenjem investicija i boljim radom inspekcija, a ne samo kažnjavanjem prekršioca zakona.