Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

00:48, 30. 5. 2012.

| Istražujemo

Niški mediji pod kontrolom vlasti?

Autor:Predrag BlagojevićIzvor:Južne vesti
toplana ntv

Kroz skrivene ugovore, potpisane bez tendera i kriterijuma gradska vlast u Nišu medijima godišnje isplaćuje stotine miliona dinara, pokazalo je istraživanje Južnih vesti.

"Više ne postoji medij iz kojeg građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije, jer pod snažnim pritiskom koji stiže iz političkih krugova, mediji prećutkuju događaje ili o njima izveštavaju selektivno i nepotpuno” – Ovo piše u prvom pasusu Izveštaja o pritiscima i kontroli medija u Srbiji, koji je septembra 2011. godine objavio Savet za borbu protiv korupcije.

Na samom početku pomenutog Izveštaja piše da i se iz prikupljenih podataka “može zaključiti da se nad medijima u Srbiji vrši snažan politički pritisak, zbog čega je nad njima uspostavljena potpuna kontrola”.

Niški mediji za poslednje 4 godine potpisali su sa predstavnicima raznih državnih institucija ugovore vredne oko 300 miliona dinara, što predstavlja skoro 30 posto ukupnih zbirnih prihoda NTV, Narodnih novina, TV Belle Amie, Zone, TV5 i Kopernikusa.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović kaže da u uslovima tranzicije i osiromašenog tržišta sa jedne, i prevelikog broja medija sa druge strane, država, opština ili grad, postaju glavni mecena. tre Vukašin Obradović, foto: Medija centar Beograd Obradović dodaje da lokalni vlastodršci, zahvaljujući nedovršenoj privatizaciji, praktično upravljaju, pre svega, regionalnim i lokalnim televizijama, postavljaju na rukovodeća mesta poslušne stranačke kadrove i neposredno kontrolišu uredjivačku politiku tih medija.

- To im, međutim, nije dovoljno pa su konfigurisali takav sistem podela para namenjenih informisanju gradjana koji ima za cilj da i ono malo preostalih medija na posredna način dovedu u zavisnički položaj. Deleći novac poreskih obveznika bez javnog konkursa, jasnih kriterijuma i nezavisnih komisija, nudeći pride i ugovori sa javnim preduzećima, oni jasno stavljaju do znanja da će biti finansirani samo podobni mediji koji imaju “konstruktivan” pristup prema lokalnoj samoupravi. Vrhunski cinizam u svemu tome je što je vlast svesna da mediji ne mogu bez pomoći lokalne samouprave da opstanu na osiromašenom tržištu I koriste tu situaciju da potpuno neutrališu “neposlušne” redakcije - kaže Obradović.

Obradović zaključuje da je krajnji ishod je vidljiv u većini gradova u Srbiji i da opstaju "samo oni mediji koji pristanu da budu oglasne table lokalnih samouprava".


Kako?

crveni krst “Ugovor o pojačanom medijskom praćenju” neizostavni je dokument koji sa velikim brojem niških medija imaju potpisan skoro sva javna preduzeća, ustanove i opštine u tom gradu. Ovaj formalno javni dokument zapravo je javna tajna, s obzirom da podatke o njemu nije moguće pronaći ni u jednom jedinom zvaničnom izveštaju, niti na sajtovima.

Tim izumom mediji se obavezuju da prate aktivnosti čelnih ljudi ovih po pravilu “jakih” preduzeća, koja vode najistaknutiji partijski funkcioneri.

Ovim ugovorima, do kojih su Južne vesti došle pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, iako to nigde to ne piše, zapravo se mediji obavezuju da o svojim “klijentima” izveštavaju afirmativno. Dalje, to znači da je i kritičko izveštavanje veoma ograničeno, a svako kršenje ugovora može da znači "za taj medij više nema novca iz gradske kase".

I urednici i novinari potvrđuju da pritisak postoji, a koliko je problem veliki i kako se manifestuje pokazuje i to što o ovoj temi ne žele da govore otvoreno, uz navođenje imena.

Urednik jedne regionalne televizije pojašnjava da generalno “nije zabranjeno da se prave i negativni TV prilozi”, i kao primer navodi kad deo grada ostane bez vode ili grejanja, ali da se tada očekuje “da to ne bude udarna vest”.

- Desilo se da smo mi pripremili prilog o štrajku zaposlenih u jednoj zdravstvenoj ustanovi. Njihov direktor je zvao i pitao o zbog čega izveštavamo o tome kad imamo ugovor sa njima! Na kraju, dogovor je bio da priču emitujemo, ali u drugom delu večernjih vesti, odnosno da joj ne pridajemo veliki značaj.

Ovi ugovori najčešće se potpisuju na maksimalno godinu dana, pa na taj način političari imaju i mogućnost ucenjivanja medija oko produžetka saradnje.

Međutim, prema nepotvrđenim informacijama bilo je i suprotnih situacija.

- Televizija je napravila prilog čiji je cilj očito bio da nas “ocrne”. Pustili su i neku anketu gde su ljudima postavili takvo pitanje da su odgovori bili čak i veoma neprimereni za javno objavljivanje. Pozvala sam televiziju i tražila urednika. Međutim, moj poziv prosledili su kod direktora Marketinga koji se izvinio, a onda me kao usput pitao kada ćemo da produžimo ugovor sa njima, pošto je stari istekao mesec dana ranije – tvrdi PR jednog javnog preduzeća, takođe tražeći anonimnost.

Jedna od retkih koja je pristala javno da komentariše situaciju je direktor TV Zone Nela Lukić.

- Ja nemam problem sa time kako se koji medij finansira i odakle. Ono što je meni problem je kakva je uređivačka politika naspram tog finansiranja? Pitanje je da li smo za novce koje je dobio bilo ko od nas, dužni da pišemo hvalospeve o ljudima od kojim smo ih dobili. Ili, moramo da poštujemo svoju novinarsku zakletvu i izveštavamo građane onako kako jeste. Nisam mala da verujem da postoji sloboda medija, ali treba se imati mera - kaže Lukić.

Petar Jeremić Petar Jeremić; foto: Medija centar BeogradDa finansiranje medija bez jasnih kriterijuma "u velikoj meri utiče" na uređivačku politiku slaže se i potpredsednik Udruženja novinara Srbije Petar Jeremić. On podseća da je Medijskom strategijom predviđeno da novac raspodeljuje nezavisna komisija, na osnovu projekata od javnog interesa.

- Znači, da ne može gradonačelnik ili gradsko Veće da dele novac kako im se svidi i da onog momenta kada im se ne svidi izveštavanje nekog medija, da samo ukine taj novac koji je dodelio. Ovo bi bilo takozvano "projektno finansiranje", na određeni vremenski period tako da u slučaju da se vlastodršcima ne svidi pisanje medija, oni jednostavno ne bi mogli da ukinu to finansiranje. Tako bi mediji bili zaštićeni bar od tog ekonomskog pritiska - kaže Jeremić.

Inače, kod javnih preduzeća i opština prosečan iznos ugovora je oko 40.000 dinara mesečno. Ako se ima u vidu da je prosečna neto plata zaposlenih u niškim medijima 20-25.000 dinara, pod uslovom da su regularno prijavljeni, sa plaćenim porezima i doprinosima, poslodavca oni mesečno koštaju upravo oko 40.000 dinara.

To znači da uz 5-6 potpisanih ugovora prosečan dnevni list ili regionalna TV stanica pokriva plate skoro celoj redakciji.


Ko daje, a ko prima novac?

Niški mediji najviše novca iz javnih budžeta dobijaju iz gradske kase, odnosno od gradonačelnika.

kjh Podaci o vrednosti potpisanih ugovora za 2008, 2009, 2010. i deo 2011. godine - Zbirno (Grad, pojedine Opštine, preduzeća,..)Samo u 2008, 2009, 2010. i delu 2011. godine prema potpisanim ugovorima Grad je medijima namenio najmanje 240 miliona dinara. Na drugom mestu po iznosu nalaze se niške opštine koje u proseku potpisuju ugovore na po 5 miliona godišnje, a zatim slede velika javna preduzeća kao što su Naissus i Toplana.

Prema dokumentaciji koju smo sakupili, najviše novca poreskih obveznika, više od 160 miliona dinara, otišlo je Javnom preduzeću “Niška televizija”, kome je taj novac predstavljao čak 60% ukupnih prihoda!

Osim od Grada, NTV dobija novac i od većine niških opština i javnih preduzeća, a u proseku svaki ugovor je vredan oko 450.000 dinara godišnjem nivou.

Nažalost, koliko je novca NTV ukupno dobila od javnih preduzeća i ustanova nismo uspeli da utvrdimo. Iako je reč o javnom preduzeću, čiji je osnivač Grad i koje se očito najvećim delom finansira upravo novcem građana, direktorka NTV Dragana Nikolić (URS) odbila je da nam dostavi te podatke.

Da stvar bude gora, Nikolić nije ovo učinila ni nakon što je Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić doneo obavezujuće rešenje i naložio joj da u roku od 3 dana to učini! Kako je Južnim vestima potvrđeno u Šabićevom kabinetu, izdata je "Saglasnost na izvršenje", pa se uskoro očekuje da bude izrečena novčana kazna.

dragana Nikolic Dragana Nikolić, direktor NTV; fotografija sa skupa o Medijskoj strategiji; foto: MC NišNa raspravi o Medijskoj strategiji, održanoj krajem novembra u Nišu, Nikolić je pojasnila da traženi podaci nisu dostavljeni jer "NTV nije dobio nikakav pismeni zahtev", ali zatim iznela i ocenu da je reč o "poslovnim tajnama".

- Pravnica naše kuće je dobila meilom, mi smo taj podatak prosledili pre par dana. Prema tome, ne radi se o ovde o nameri skrivanja podataka, to znaju svi u Nišu. Prema tome ne znam zašto bismo mi Južnim vestima prosledili sve naše ugovore koje imamo. To su, ipak, neke poslovne tajne koje ne treba da otkrivamo. Na kraju zašto bismo mi sve naše poslovne, marketinške ugovore prosleđivali Južnim vestima? - izjavila je Dragana Nikolić na tom skupu.

Njena izjava tada je izazvala burnu reakciju predstavnika novinarskih i medijskih udruženja NUNS, ANEM i Lokalpress, a Nikolićeva je ubrzo zatim napustila skup.

belami Međutim, ako se iz statistike izuzme ovo javno preduzeće, više od 2 trećine ostatka novca po ugovorima namenjeno je Narodnim novinama (najmanje 55 miliona) i televiziji Belami (najmanje 10 miliona), čiji je direktor jedan isti čovek, Vidosav Radomirović.

TV Zona se nalazi na 3. mestu sa ugovorenih 11.4 miliona dinara. TV5 ima ugovore vredne 8.5 miliona, a slede ih agencija Infobiro sa oko 7 i TV Kopernikus sa oko 4.5 miliona dinara.

Ovako velika, a pri tom nesrazmerna novčana izdvajanja iz budžeta grada, sigurno su u velikoj meri uticala na stanje na tržištu, odnosno finansijsku situaciju u samim medijima.

O tome možda najbolje govori podatak da su TV5 i TV Zona u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji, a da su ostali i bez velikog broja veoma kvalitetnih kadrova.

tv5 Žiro račun Televizije 5 u neprekidnoj je blokadi od sredine maja prošle godine. Zbog duga od oko 16 miliona dinara početkom marta ove godine Komercijalna banka zatražila i otvaranje stečaja. U toku je postupak pred Trgovinskim sudom u Nišu.

U gotovo identičnoj situaciji je i TV Zona. Od ove televizije “Direct media” od februara 2012. godine potražuje 18 miliona dinara. Ipak, izvršenje je, na zahtev beogradskog preduzeća odloženo za 8. avgust.

Osim toga, dokumentacija do koje su došle Južne vesti pokazuje da Grad ovoj televiziji nije isplaćivao čak ni novac koji je bio predviđen ugovorom. Zbog toga je Zona aprila i oktobra 2011. godine tužila Grad zbog dugova od 650 hiljada i 1.2 miliona dinara. Da stvar bude gora, oba puta dug je naplaćen prinudnom naplatom, što znači da gradski čelnici suštinski nisu želeli da postupe čak ni po presudama suda!

Direktor TV5 Vladimir Gogić izuzetno je nezadovoljan raspodelom novca iz gradskog budžeta.

- Mi ne tražimo pomoć od grada i države. Tražimo da omogući jednake uslove, da se ne bi narušavao princip konkurencije. Samim tim što favorizuju pojedine medije, zapravo narušavaju konkurenciju i tržište - kaže Gogić.

Kao poseban problem Gogić podvlači problem sa naplatom novca po ugovorima, odnosno da Grad potpiše ugovor, ali kasnije ne isplaćuje ugovoreni novac.


Krši se i zakon

Lokalna samouprava u Nišu, kao i većina javnih preduzeća i dalje odbijaju da sprovedu preporuku novinarskih i medijskih udruženja po pitanju finansiranja medija, pa i samu Medijsku strategiju. Ovim dokumentom koji je usvojila Vlada Srbije, imeđu ostalog je predviđena raspodela novca isključivo »sa precizno definisanom procedurom i kriterijumima i otvoreni pod nediskriminatornim uslovima“.

narodne novine Međutim, i pored toga, u Nišu je i dalje na snazi „Odluka o informisanju javnosti“ koju je aprila 2008. godine usvojila odlazeća vlast (DSS-SPS-URS-NS). U toj odluci, koja ima samo 4 člana, definiše se obaveza gradonačelnika da sa Narodnim novinama potpiše ugovor o informisanju Nišlija. Nisu definisani kriterijumi, niti bilo koji drugi detalji.

Upravo pozivajući se na taj dokument gradonačelnik Miloš Simonović (DS) pravdao je izdvajanje ogromnog novca za finansiranje rada ovog privatnog preduzeća. Ipak, bitno je pomenuti da gradonačelnik nije tako ažuran u sprovođenju svih skupštinskih odluka. Primer bi mogla da bude odluka Skupštine o izgradnji nove sportske hale, umesto čega je odlukom gradskog Veća ipak rekonstruisana hala Čair.

Vredi pomenuti i da je novac koji je samo iz budžeta Grada Niša isplaćen Narodnim novinama u 2011. godini predstavljao bezmalo polovinu njihovih ukupnih prihoda!

Da problem sa finansiranjem medija iz javnih budžeta postoji ne samo u ekonomskom, već i pravnom domenu, potvrđeno je izveštajem Državne revizorske institucije.

Revizori su utvrdili da je gradonačelnik prekršio brojne zakone jer je ugovore potpisivao bez sprovedenog tendera. Zbog toga su podnete i prekršajne prijave.

Ali, ni pored inicijative koju su podržali NUNS, UNS i Lokal press, i gradonačelnik i predsednik Skupštine grada Mile Ilić (SPS) odbili su da predlože promenu sporne Odluke o informisanju javnosti.

Gradonačelnik Niša Miloš Simonović odbio je da razgovara sa novinarima Južnih vesti o ovoj temi i pruži odgovore na pitanja u vezi sa finansiranjem medija.


Ovaj tekst realizuje se u okviru projekta "Veća transparetnost lokalnih samouprava – pravo građana, obaveza države", koji finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u okviru projekta Podrška civilnom društvu.

Sadržaj publikacije je isključiva odgovornost medija i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Jelena

    10:57 // 5. 6. 2012.

    Mene konkretno bas briga ko finansira medije u gradu... Vise me interesuje zasto se na tim medijima ne daju naj novije vesti iz nisa i okoline?
    Zasto su im na sajtovima udarne vesti od pre nedelju dana, zasto ne mozemo da znamo koje su ulice zatvorene zbog radova, zasto nigde nismo mogli da nadjemo informaciju o polu maratonu koji je odrzan pre neki dan, zasto se pusta jedna ili dve potpuno nebitne informacije svakog dana...

    Da li se u gradu stvarno nista ne desava ili je to jednostavno neprofesionalizam i lenjost novinara...

  • Besna

    18:26 // 4. 6. 2012.

    Interesantno da ste gospodine urednice bas Vi objavili ovakav tekst. Samo ste sebe zaboravili da dodate na listu da vidimo ko se to nalazi na broju 1. Juzne vesti su stranacki prebojene i to je jasno svakom ko je iole upuceniji u postojanje struja u okviru iste partije Ds. To sto ste pristalica jedne a ne i druge strane ne znaci da niste stranacki opredeljeni. Ovaj komentar nece osvanuti ali se nadam da ce Vas bar iznervirati kao sto ste Vi mene ovim tekstom, gde po svom dobrom straom obicaju pljujete po drugima koa da ste Vi jedini ispravni a daleko ste od toga svetlosnu godinu

  • Seka Nikolić

    19:28 // 31. 5. 2012.

    Dragana Nikolic je dovoljno zagorcavala zivot ljudima u Narodnim novinama,odaakle je metlom oterana.Toliko zla u jednoj onolikoj zeni,pa to svet nije video. Koliko je suza proliveno zbog nje, koliko je ljudi ostalo ugrozenog i ostecenog zdravlja,kolikima je zavukla ruku u dzep!I , pored svega, nju n eko i daalje stiti, forsira...kome je ovo zlo vise potrebno, to niko ne zna. Steta, nekada je bila dobar novinar i lepa zena.

    • Seka

      18:36 // 1. 6. 2012.

      Koliko vidim po glasanju za komentare, sira porodica Dragane Nikolic raspolaze sa jedno 15 kompjutera...toliko dislajkova nekako mogu da namaknu.Ako se broj minuseva poveca od granice snova, 25, mora da su poceli da se sluze komsijskim...ali se i dalje nije javio niko, sa bar jednom lepom recju za nju....neke stvari su ipak nemoguce

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.