Turističko obeležje Vranja

VRANJE - Turci su Vranjancima u nasleđe ostavili brojne građevine Hamam, Pašine konake, nekoliko mostova i česmi koje su značajan deo istorije grada, ali i turistička atrakcija.

Svi ovi spomenici kulture vrlo su specifični, ne samo po specifičnim arhitektonskim rešenjima, već i zbog brojnih legendi i priča koje se pokoljenjima unazad prepričavaju i prenose, kako kakav vid usmene zaostavštine.

Od brojnih postojećih građevina domaće i inostrane turiste najviše fascioniraju priče o Belom mostu i česmi Đerenka. Zbog ova dva spomenika često se za Vranje kaže da je srpska Verona.

Beli most je spomenik velikoj ljubavi između Selim-begove kćeri Ajše i čobanina Stojana, koji je prema jednom od predanja svakog jutra pevajući pored Selim-begove kuće terao stado na pašu. Iz svoje sobe, iza zavesa, posmatrala ga je Ajša i zaljubila se u njega. Vranjskom čaršijom je ubrzo počela da se prenosi priča o ljubavi između lepe i Ajše i čobanina Stojana. Tako dođe glas i do ušiju Selim-bega, koji je, takođe, primetio da mu se kćer iskrada iz kuće. Jednog dana pođe on za njom i pored potoka pronađe zagrljene Stojana i Ajšu. Razjaren, uperi pušku u Stojana, ali ga Ajša zakloni svojim telom. Metak je pogodio Ajšu, a kada je Stojan video da je njegova ljubav mrtva oduzeo je sebi život. Beli most je Selim-beg podigao na mestu pogibije dvoje zaljubljenih 1844. godine. Na njemu i danas stoje table sa turskim i arapskim natpisom koji u prevodu glasi “Ovaj most podiže hanuma Ajša da joj Bog oprosti njene grehe i grehe njenih roditelja”.

Nedaleko odatle, nalazi se još jedan simbol nesrećne ljubavi, česma Đerenka. Legenda kaže da se Turčin Đerđelez, poznatiji kao Đera, zaljubio u lepu, crnokosu Vranjanku. Ona je, pak, svaki dan prolazila pored njegove kuće, silazeći do obližnjeg izvora kako bi natočila vodu. Turčin je bio opsednut lepom Vranjankom i svuda je govorio kako će ona jednog dana biti Đerenka. Pripovedači kažu da je Turčin jednog dana, iznenada ugledao devojku kako se vraća sa izvora i uhvatio oko pasa, ona se izvila i od straha pobegla. I nikada više nije prošla tim putem. Nakon nekoliko godina on je slomljenog srca otišao iz Vranja, a njegovi prijatelji su u spomen njegove velike i neuzvraćene ljubavi na mestu izvora podigli česmu koju su nazvali Đerenka. Ona i danas postoji, ali sve više podleže zubu vremena.
Amam ili Tursko kupatilo je sagrađen krajem 17. veka. Ovakvom autentičnom građevinom iz turskog doba mogu se pohvaliti još samo Skoplje, Sarajevo, Beograd i Prizren. Građen je od tesanog kamena i opeke, a sastoji se od svlačionica, mesta za kupanje - halvata i rezervoara za vodu - hazisa. Na krovu, prekrivenim ćeramidom, je pet kupola sa staklenim okulusima, preko kojih se osvetljava unutrašnjost. Poznavaoci književnog dela Bore Stankovića pamte da se baš u tom amamu kupala njegova najslavnija junakinja Sofka, a Stanković je to verno opisao u knjizi „Nečista krv“. „Starije žene se tu kupaju, masiraju, mirišu i savetuju. Tu je i baba Simka, čuvena trljačica, Sofki, trljajući je i kupajući je, davala mađije, čari za muža pred prvu bračnu noć“, zapisao je Bora Stanković. A pre i posle Sofke, ovde su se kupale mnoge žene. Bilo je tako sve do 1942. godine, kada je staro tursko kupatilo prepušteno nebrizi.

Poseban deo istorije Vranja čine Pašini konaci. Nalaze se u srcu grada i sastoje se iz dve velike građevine na sprat. Pašine konake je gradio Rauf-beg Džinoli, a završeni su 1765. godine. U njima je simetričan raspored po desetak prostorija i u prizemlju i na spratu. Zdanje u kojem je se danas nalazi Narodni muzej zove se "Selamluk" i u njemu je bio smešten beg Džinoli. Drugo zdanje služio je za stanovanje njegovih žena i zove se "Haremluk". Sada je “Haremluk“ nacionalni etno restoran koji svojim izgledom i autentičnošću fascionira posetioce.

Danas su svi ovi objekti, uglavnom, pod zaštitom Zavoda za spomenike. Za njihovo ozbiljnije restauriranje hronično nema para, ako izuzmemo Beli most koji je pre par godina obnovljen i restauriran u potpunosti, ostali objekti su prepušteni sami sebi. Hamam je jednom prilikom počeo da se renovira, ali zbog nedostatka sredstava taj posao nije priveden kraju, Đerenka služi za pisanje grafita, a deo Pašinog konaka “Selamluk”, počeo je da se urušava. Ipak i u takvom stanju, turisti veruju u večnu ljubav ako pređu sa voljenom osobom preko Belog mosta, devojke da će ukoliko se umiju na Đerenki biti fatalne za svoje momke, a nema onoga koji se u Haremluku bar za trenutak nije osetio kao Paša.