Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:19, 22. 12. 2016.

| Kultura

Vranje Borinog doba opstaje kroz pesmu i živi kroz tradiciju (video)

Autor:D. T, B. R.Izvor:Južne vesti

"Ovo je Vranje"

Retko gde duh stare Srbije može da se oseti dobro kao u Vranju. Spoj orijentalnog i evropskog, istoka i zapada primećujete na svakom koraku. Srdačno gostoprimstvo i vranjanski govor ono je što daje dušu rodnom mestu Bore Stankovića.

Naš poznati pisac živeo je u jednoj od najstarijih ulica, koja sada nosi ime po baba-Zlati uz koju odrastao. Njegova rodna kuća pre pola veka postala je muzej.

23. marta 1876. godine ovde je rođen Borislav Stanković. Imao je i mlađeg brata Timotija, ali je on umro u drugoj godini. Kada je Bora imao samo pet godina, 1881. umire njegov otac, nakon dve godine i majka, tako da je on ostao sam i živeo je sa svojom baba Zlatom - kaže Dragana Dekić, kustoskinja muzej–kuće Bore Stankovića.

Crkva-Svetog-Nikole Crkva svetog Nikole; foto: JVKuća Bore Stankovića zadržala je svoj autentični izgled sa kraja 19. veka. Kako izgledaju njeni minderluci za sedenje i bakarno posuđe koje se koristilo samo u vreme praznika možete videti u video-reportaži Južnih vesti. U baba-Zlatinoj sobi čuva se njen krevet i razboj, a u središnjem delu kuće, gde je nekada bilo ognjište - Borini porodični originali.

Motive za svoja najpoznatija dela, dramu „Koštana“ i roman „Nečista krv“, Bora je čuo u dugim razgovorima sa baba-Zlatom.

Za glumca Dragana Stankovića, vranjanski dijalekt i Mitketovi monolozi iz Borine „Koštane“ su prava inspiracija. Dragan je ulogu Mitketa igrao više od hiljadu puta. U "Koštani" glumi od 1976. godine.

Ako kažem da me u Vranju prepoznaju kao Dragan Mitke, možete da prosudite koliko je to značajna uloga za moju karijeru. Nekako me prati ta uloga - priča Stanković.

Beli-most-1 Beli most jedan od simbola Vranja; foto: JVBora je gimnaziju pohađao u zgradi koja se zove Pašin konak. Objekat je još 1765. godine izgradio Raif beg Džinić. Čine je dve zgrade: selamluk i haremluk. Konak je otkupio vladika Pajsije i od 1881. godine ovde su bili gimnazija, opština, a sada je tu Narodni muzej. Tu se čuva oko 30000 vrednih eksponata. U prizemlju su izložene  seoske nošnje, ali i gradske nošnje koje su nosili najbogatiji Vranjanci.

Naručivano je uglavnom po zanatskim centrima od Skoplja do Prištine, Đakovice, pa čak i do Carigrada, pošto su to bile žene i ćerke bogatih trgovaca koji su putovali i tamo nabavljali tu garderobu. Ona nije nošena svakodnevno, nego je to nošnja koja se oblačila u svečanim prilikama: kad se ide u crkvu, na svadbu, kad su izlazili iz kuće da budu viđeni - objašnjava Iva Laković, kustoskinja i etnolog.

Konak je jedan od najstarijih i najvrednijih objekata orijentalne arhitekture u Srbiji. U njemu je izložen salon iz 1909. godine koji je kupljen u Beču kao miraz jedne gospođe koja se udala u poznatu vranjsku gradsku familiju Stajić i spavaća soba iz 20-ih godina 20. veka. U Vranju i u Srbiji je nekada bio običaj, kad se rodi žensko dete, da se za nju, odnosno za buduću familiju u koju će ući, priprema miraz. U Konaku se zbog toga i čuva takozvana „devojačka soba“ u kojoj je prikazana devojačka sprema.

Hamam Hamam još očuvan; foto: JVZgrada načelstva Okruga vranjskog, staro tursko kupatilo Hamam i Crkva Svetog Nikole prepoznatljivi su objekti u Vranju. Beli most, koji je izgrađen 1844. godine, kao simbol grada nalazi se i na grbu Vranja. Govori o tragičnog ljubavi turkinje Ajše i srpskog pastira Stojana.

Poslednje reči prelepe Ajše bile su da od para koje su njeni roditelji spremali za miraz njen otac izgradi ovaj most. Otac je ispoštovao njenu poslednju odluku i ovaj most je sagrađen 1844. godine. Na njemu se nalazi natpis na arapskom jeziku koji kaže: „Čuvaru, posreduj za prelpu i dobru Ajšu, kako bi se okajali gresi nje i njenih roditelja - priča Dejan Tasić, direktor Turističke organizacije Vranja.

Vranjski melos nadaleko je poznat. Najveći promoter muzike ovog kraja bio je čuveni pevač Staniša Stošić. Zbog toga su mu zahvalni Vranjanci pre 4 godine podigli spomenik ispred Pašinog konaka. Vranjanska narodna pesma upisana je u registar nacionalnog kulturnog nasleđa.

Ima neko i bitniji od Staniše, a to je Stana Avramović Karaminga. Mnogi ne znaju ko je ona. To je žena koja je ispevala pesmu “Dimitrijo, sine Mitre” i zaslužna je za očuvanje najvećeg broja starih vranjskih pesama - kaže Branimir Stošić, pevač izvornih narodnih pesama.

I sam Branimir Stošić pokušava da sačuva muziku ovog kraja, i to kroz desetine trajnih snimaka za arhiv Radio Beograda. Na ovaj način želi da, kao i ostali poznati pevači izvornih pesama iz Vranja, da svoj doprinos da se ove vredne pesme sačuvaju od zaborava. 

Ova video-reportaža nastala je uz podršku Grada Vranja.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.