Aleksandar Nakić

U Srbiji se vlast održava tako što proizvodi haos, a zatim se nudi kao jedina normalna alternativa. I dok nam iz dana u dan pomeraju granice prihvatljivog, mi se, gotovo instinktivno, trudimo da ostanemo normalni. Često čujemo rečenicu da smo „nenormalan narod koji ne zaslužuje ništa bolje“. Ona zvuči kao cinična dosetka, ali zapravo otkriva […]

Vraćao sam se iz protestne šetnje u večeri u kojoj smo obeležili 11 meseci od pada nadstrešnice. Po kiši koja je planirala još malo da zamrači tih par depresivnih dana. Više ljudi je, ipak, čini mi se, šetalo u tržnom centru u blizini naše povorke. Utrčao sam da kupim upaljač, a tamo su, pod veštačkim […]

On godinama igra Davida. Sam protiv svih: opozicije, stranaca, tajkuna, izdajnika. On – mali, ranjivi, pravedni. Oni – veliki, zli, moćni. Samo, problem je što to nije tačno. On i njegova kamarila nisu David, oni su Golijat. Onaj najgori: umorni, dekadentni, osioni i sit svega osim vlasti. Ali paradoksalno, u jednoj stvari je ovog puta […]

“Neki ljudi vide stvari kakve jesu i pitaju se: ‘Zašto?’ Ja sanjam o stvarima koje nikada nisu bile i pitam: ‘Zašto da ne?’“ Reči Bobija Kenedija koje mi godinama odzvanjaju u glavi. Razumeo sam šta je mislio kada ih je izgovarao i sa kojim ciljem, ali…  U našem društvu, u kom smo svi odavno odustali […]

Te 1997. godine imao sam 12 godina i prvi put u svom životu sam glasao – olovkom koju su mi vrlo rado ustupili moji duboko razočarani roditelji. 88 dana su pre toga stajali su na kiši i snegu sa stotinama hiljada ljudi na, do tada najvećim studentskim i građanskim protestima, izborivši se za oslobođenje 13 lokalnih samouprava, nakon čega je sujeta opozicionih političara i […]

Ne obraćam se ovim tekstom studentima. Oni znaju šta rade. Obraćam se svima ostalima i sebi. Ovi redovi su proizvod misli glave koja je, kao i mnoge druge, bila zbunjena u periodu nakon protesta u Beogradu. Perioda u kom se dogodilo dosta toga i puno ničega. U periodu zatišja pred neki novi početak. Ili pred […]

Tog 15. marta 2003. gledajući masu ljudi koja je ispraćala Zorana Đinđića ka Aleji velikana, u prenosu koji je, zadržavajući suze prenosila Bojana Lekić – novinarka koja ga je toliko puta ranije opravdano kritikovala i preispitivala, često sedeći naspram njega u emisijama u kojima se on branio, a ona kao i svaki istraživački novinar ispitivala, […]

Tog jutra trebalo je da krenem ka Beogradu na najavljeni skup na Slaviji. Nevoljno, prehlađen, bez saputnika, bez jasnog cilja, uz savete da možda i ne moram da idem – jer su već krenuli da hapse ljude. Ipak, nešto mi je govorilo da ne smem to da propustim i da će posle 10 godina sličnih […]

Zamislite da vam neko kaže: „Sve što ste ikada doživeli – svaki trenutak vašeg života, svaki izbor, svaka radost i svaka patnja – ponavljaće se beskonačno puta. Sve što sada radite, radićete opet i opet, zauvek.“ Upravo je to suština Ničeovog mita o večnom vraćanju – koncepta po kom se čitav kosmos, sa svim svojim […]

Na pitanje – „šta da radimo i da li i za koga da glasamo“ čak ni na dan prethodnih izbora nisam imao jasan odgovor. Ipak, glasao sam jer Niš volim više od sopstvene intuicije. U danima i mesecima posle nije nam mnogo stvari jasnije, lutamo svi zajedno, građani, opozicija. I možda bismo lakše podneli lutanje kad bismo znali šta nam je krajnji cilj.

“Izgubili su izbore, ali nema šanse da nam daju pobedu.” Ovako je započeo i završio analizu izbora u Nišu jedan dobar majstor, još bolji čovek, prijatelj. I to je to. To je kraj te priče. Kraj mogućnosti da ovaj grad proba, samo proba, da bude tihi plamen slobode ostatku Srbije. I možda još važnije – da njegova deca, kao i beogradska, imaju besplatne udžbenike. Ne, to je kraj. Sad će letovanja, evropsko prvenstvo u fudbalu, probali smo – nisu dali, će istrpimo. Pokušao sam da mu objasnim zašto ne moramo, ali i njemu i samom sebi sam zvučao previše ostrašćeno.

Postoji taj jedan prećutni stav dela građana ove zemlje koji kao da kaže: dobro, ako vam je toliko stalo do vlasti – vladajte. Ako ćete da lažete na svim svojim televizijama – okej lažite svoje biračko telo, mi ionako znamo istinu. Ako ćete da kradete izbore – okej punite te kutije lažnim listićima, mi ćemo ionako da pošaljemo našu decu u inostranstvo. Radite šta hoćete, ako vam je baš toliko stalo. Samo nam ne dirajte našu udobnost, naša mala putovanja i uživanja, naše porodice i brzi internet.