Gordana Čomić

Hteli bi i mit i moderno i dijalog i mržnju i Rusiju i Evropu i disciplinu i šlamperaj i kritiku i samovolju i razvoj i stagnaciju – sve bismo to najradije nekako zajedno smešali da sve postane bolje, a da se ništa ne menja. Inat sebi na štetu. Zato radije bežimo iz Srbije u taj isti evropski način života jer ga nemamo kod kuće i jer nećemo dijalog o tome a KAKO da ga imamo.

Kada bi, kao u onom vicu, svima nama sad stigao kelner s čuvenim pitanjem „šta smo imali?“, pa da naplati, šta bi bio naš odgovor?

U toj rečenici je srž političke propagande, emocionalna je, kupuje vaše niske strasti s jedinim ciljem da se u vama javi „ma, ima tu nešto …“ i da ona počne da caruje, praveći samo štete i stvarajući zarobljeno društvo u raljama iluzija.