Srbija, propaganda i bleja

Autor

Gordana Čomić

Generalna sekretarka Demokratske stranke.Potpredsednica Skupštine Srbije.

Propaganda je laganje, dignuto na nivo politike, omamljuje iluzijama, kreira stvari kojih nema, nikad ih nije bilo i ne bi ih bilo bez propagande.

Zašto ljudi vole propagandu?

Pa, lepa je, slatka, zavodljiva, šapuće vam na uvo baš sve što želite da čujete, ulizuje se vašim niskim strastima, neguje vaše zablude, pomno sve vreme mereći jeste li potpuno izgubili dodir sa stvarnošću.

Isti je princip propagande kojom se prodaju proizvodi i kojom se prodaje politika.

Primeri:

1) sredstva protiv ćelavosti ili za mršavljenje. Da stvarno ima ikoje, postojalo bi samo to jedno, a ne hiljade sa istom porukom kako će vas učiniti kosatim ili mršavim;

2) kreme protiv bora, koje obećavaju zategnutu, mladalačku kožu slikama žena koje i inače imaju takvu kožu. Da je išta istina i vi bi izgledali isto;

I za svaku poruku, većina ljudi će reći „ma, ima tu nešto… da ja ipak probam“

U toj rečenici je srž političke propagande, emocionalna je, kupuje vaše niske strasti s jedinim ciljem da se u vama javi „ma, ima tu nešto …“ i da ona počne da caruje, praveći samo štete i stvarajući zarobljeno društvo u raljama iluzija.

Takva je naša Srbija, samo propaganda i bleja.

Šta je sve prodavala politička propaganda u Srbiji, zašto je vazda imala mnogo kupaca i kakve nam je sve štete nanela?

Primeri:

1) Srbija nije učestvovala u ratovima devedesetih

Lupetanje koje je jako dugo tvorilo zvaničnu propagandu kojom je poricano da ljudi ginu, da su ranjeni, nestali, da se troši državni budžet na ratne potrebe, da se čine ratni zločini, da ima paravojski, kriminalaca, da svet koji donosi odluke o nama ne kupuje tu propagandu. I danas kad postavite pitanje „koje ratove devedesetih je Srbija izgubila, a u kojima pobedila?“ često ćete dobiti odgovor „nije učestvovala“.

2) Nije bilo ratnih zločina, to svi lažu zato što mrze srpski narod

Lupetanje koje traje poricanjem proverljivih činjenica, lupetanje koje su smislile hulje zato što su izabrale ubijanje nenaoružanih ljudi, pa kad je trebalo da za svoja nedela odgovaraju onda su zakmečali za lažima koje bi izbrisale njihova krvava dela počinjena jer su tako izborom nečoveštva sami odlučili, a s nasiljem prema svakome ko bi ponudio proverljive činjenice umesto te propagande. I ta propaganda ima dosta kupaca i imaće ih.

3) Postoje dve Srbije – jedna dobra, jedna loša

Lupetanja iz neznanja, jer svakoj propagandi treba crno-bela slika, „mi i oni“, „dobri i loši“ i prihvatanjem takve slike čini se usluga opštem laganju, jer takva propaganda sprečava dijalog i razvoj, truje institucije i medije, zarobljava celo društvo u limbu nadom „da će oni DRUGI“ nekako nestati, pa ćemo konačno svi fino živeti jer će biti JEDNA Srbija i ta propaganda ima dosta kupaca u OBE (sic!) Srbije, ona je zlatan mehanizam za lenjost duha, za sprečavanje svakog pokušaja kojim prestajemo da ogovaramo svoje probleme i konačno počnemo stvarno da ih rešavamo.

Kako kruniti svu tu propagandu i bleju?

Dijalogom o činjenicama, strpljivo i koliko god treba dugo.

Ne može drukče.