Već četvrtu godinu zaredom je IREX Indeks održivosti medija u Srbiji niži od onog iz 2000. godine, koji se smatrao najgorim. Ipak, pad u poslednjih godinu dana je najdrastičniji do sada. Po trenutnom stanju održivosti medija, među zemljama gde se to meri, iza Srbije su u Evropi i Evroaziji još jedino Turkmenistan, Uzbekistan, Azerbejdžan i Kazahstan.
Evropski parlamentarac iz Švedske Jasenko Selimović ocenio je da Srbija „samo tone“ kada je reč o slobodi medija. Ipak, Selimović odbacuje glasine da Evropska unija toleriše pritiske vlasti na medije zarad „rešenja kosovskog pitanja“.
S obzirom na to da u Kikindi, kako kaže glavni i odgovorni urednik nedeljnika „Kikindske“ Željko Bodrožić, nema prave opozicija, vlast u novinarima vidi svoje oponente. Zbog toga, dodaje, ne biraju sredstva i načine kako bi “ugasili” „Kikindske“.
Mladi novinari imaju energiju koja možda starijim novinarima već nedostaje da bi se nosili sa izazovima koje donosi svakodnevno izveštavanje u Makedoniji. Međutim, ostalo je pitanje koliko mladi ljudi žele da rade kao novinari u Makedoniji.
„Stvarnost kako ju opisuju novinari je jako udaljena od životne realnosti velikog dijela njihove publike“, rekao je medijski znanstvenik Michael Haller sa Sveučilišta u Leipzigu.
Za razliku od Francuske ili Nemačke gde se lažne vesti plasiraju uglavnom na internetu ili manjim medijskim kućama, kako kaže direktorka Regionalne balkanske istraživačke mreže Marija Ristić, u Srbiji i uopšte na Balkanu lažne vesti emituju javni servisi i veliki privatni mediji. Na srpskim televizijama, kaže Ristićeva, svakog dana se emituje preko 50 % lažnih vesti.
Novinarska i medijska udruženja oštro protestuju, jer je Opštinsko veće u Topoli preinačilo predlog komisije za ocenjivanje projekata, podnetih na Konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja iz budžeta ove opštine u 2018. godini. Traže da se doneto rešenje o raspodeli para poništi.
Novinarska i medijska udruženja smatraju da je Nacrt Strategije razvoja javnog informisanja do 2023. godine, koji bi, prema najavama Ministarstva kulture i informisanja, uskoro trebalo da uđe u javnu raspravu – nelegitiman dokument, izrađen bez učešća relevantnih predstavnika struke i civilnog društva, a kao najbolji izlaz predlažu formiranje nove radne grupe.
U Bosni i Herceogini kampanja za izbore koji će se održati u oktobru ove godine je uveliko počela još prije nekoliko mjeseci. Shodno tome, uzavrela atmosfera potpomognuta velikim problemima u vodećoj bošnjačkoj partiji, iznjedrila je mnoge političke kombinacije koje su ranije bile nazamislive.
Do Brisela dopiru glasovi o gušenju medijskih sloboda u Srbiji, navodi potpredsednica delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom Dubravka Šuica. Ako srpska vlast sama ne unapredi slobodu medija, moraće to da uradi u procesu pridruživanja, kao uslov za ulazak u EU, tvrdi Šuica.
Ovih dana čak dve poreske kontrole „češljaju papire” „Južnih vesti“, a u poslednjih pet godina ovaj niški portal poreska inspekcija posetila je još tri puta. Zaposleni u ovom mediju su ubeđeni da su česte kontrole, koje u velikoj meri ometaju njihov rad, osveta lokalnih vlasti zbog kritičkog pisanja. „Jasno je da na prvom mestu postoji interes da se utvrdi ko to nas, kako i zašto finansira, pod velom neke teorije zavere ili izdaje“, kaže za „Raskrikavanje“ direktor „Južnih vesti“ Vitomir Ognjanović.
Prošle sedmice u Kinoteki Makedonije je održana manifestacija „Precool mi je“, na temu učešća mladih u medijima. Omladinski savet Ambasade SAD zajedno sa Udruženjem Racio, u nizu događaja „Hajde da pričamo“ je inicirao razgovor o isključenosti mladih ljudi iz medija, problemu nedostatka medijske pismenosti i kako to prevazići.
Način izveštavanja o “slučaju Savamala” je u direktnoj vezi sa tiražom, vrstom i uređivačkom politikom dnevnih novina, pokazalo je istraživanje organizacije Civil Rights Defenders. Što je tiraž veći, to je izveštavanje medija pristrasnije, objektivnost manja, a krističnost prema vlasti najmanja, tvrde autori istraživanja.
Korak po korak, napad po napad, to je jasna poruka svim kritičarima šta ih sljeduje ukoliko dovedu u pitanje centre moći.
Nakon sukoba sa jednim od lidera albanske partije, koja je deo vladajuće većine, policajka je sa povredama završila u bolnici. Dok se povređena žena ne oglašava, političar tvrdi da je sukob bio samo verbalni, a MUP da se policajka sama povredila tako što je udarila u kamion. Izveštavanje makedonskih medija o ovome, otvorio je debatu o načinu na koji mediji prate međuetničke sukobe.
Odlazeći komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks je, nakon svoje posete zemljama Balkana, u intervjuu za Balkanpres ponovio svoj stav da je neophodno da politički i javni funkcioneri javno i jasno osude sve napade na novinare.
Prije nekoliko dana odjeknula je vijest kako je pretučen novinar Nedžad Latić. Do javnosti su odmah dospjele i fotografije, od kojih je u javnost puštena očita povreda glave. Latić je dobio više udaraca u tijelo, prema izjavi koju je dao. Od tog trenutka javnost se zainteresirala za slučaj, a skoro svaki korak u cijeloj situaciji pokazivao je rasulo sistema u BiH.
Alternativne radio stanice u Makedoniji izgleda da postoje samo zbog entuzijazma ljudi koji gravitiraju oko njih. Ono što je zajedničko za tri radio stanice kojima je ovaj tekst posvećen jeste težnja za programom avangarde i kvalitetom koji nije široko prihvaćen od javnosti. Voditelji na ovim radijima su bez izuzetka dobrovoljci.
„Atmosfera koja je stvorena u Srbiji jasno govori da će se u toj zemlji desiti sledeće ubistvo novinara“, rekao je Metju Karuana Galicija, malteški novinar i sin nedavno ubijene istraživačke novinarke i blogerke koja je radila na dokumentima objavljenim u okviru projekta „Panamski papiri“.
S izvjesim kašnjenjem za svijetom na Balkanu se u posljednje vrijeme društvene mreže sve češće uzimaju kao relevantan medijski izvor. Tako se preskonferencije političkih stranaka često čitaju iz facebook statusa političkih protagonista koji na svojim ličnim/javnim profilima iznose viđenja o nekoj društvenoj pojavi.