Udruženje novinara Makedonije (ZNM) objavilo je izveštaj o pokazateljima stepena slobode i sigurnosti novinara medija u decembru 2017. U izveštaju se navodi da je prošle godine, od septembra 2016. do kraja avgusta 2017. godine, nasilje nad novinarima u Makedoniji nastavljeno gotovo isto kao i prethodnih godina.
„Gomilanje tužbi ministra i kontroverznog biznismena Nenada Popovića protiv informativnog portala KRIK predstavlja politički pritisak na ovaj medij i sredstvo njegovog finansijskog iscrpljivanja“, saopštila je koalicija novinarskih i medijskih udruženja nakon što je ministar Popović predao i četvrtu tužbu protiv KRIK-a.
„Sloboda medija u mnogome ostaje na željama“, ocenjuje šef Delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Srbijom Evdard Kukan u intervjuu za Balkanpres mrežu. Istovremeno, Kukan je kritikovao civilni sektor i medije u Srbiji, zaključujući da često „nisu realni“.
U društvima Balkana, a gdje spada i BiH, religija je neodvojiv dio društvenog i privatnog života i kreira, kao i rekreira, društveno aksiološko polje. Analogno tome, zastupljenost religije u medijima je velika, ali i ideološki selektirana. Tako religija u medijima zaprima dosta prostora isključivo po uslovima koje žele religijske institucije za sebe.
Kako se društvo menja sa razvojem tehnologija, mediji se saočavaju sa izazovom da drže korak sa vremenom. U našem bliskom susedstvu, Srbiji i Hrvatskoj, neki portali su već prilagođeni modernim vremenima i obezbeđuju finansije za svoj rad putem online pretplate svojih čitatelja.
Kraj godine i početak tekuće u BiH obilježilo je nekoliko samoubistava osoba raznih godišta, polova i životnih preokupacija. Mediji su navedene slučajeve objavili kao dio crne hronike. S obzirom na upadljivost navedenih slučajeva suicida, nametnulo se i pitanje tretiranja problema suicida u bosanskohercegovačkom društvu.
Čini se da su lažne vesti postojale oduvek, kao u staroj priči kada je mali čobanin, da bi se zabavljao, lagao seljake da su ga napali vukovi, a onda kad je stvarno bio napadnut, oni mu nisu verovali.
Zajedno s Ivančićem i Dežulovićem, Predrag Lucić je 1980-ih u Feralu počeo stvarati novinarstvo kakvo, ne samo na ovim prostorima, ranije nije postojalo. Bilo je to istinoljubivo, pošteno i drčno novinarstvo, koje nije dozvoljavalo da se činjenice savijaju pod bilo kakvim utjecajima.
Nakon perioda u kome su novac pretežno zarađivali od reklama, sve više medija širom sveta podršku traži od svojih čitalaca, a pozitivna su i iskustva iz Srbije. Time se, smatraju stručnjaci, ne umanjuje samo mogući uticaj oglašivača na uređivačku politiku, već se značajno uvećava poverenje čitalaca u takve medije.
Nakon što su se nedavno “digle iz pepela” i počele da rade kao portal, „Vranjske“ se i dalje suočavaju sa pretnjama i pritiscima, kaže njihov novi urednik Saša Stojković, ali ističe da novinari i pored toga nastavljaju da rade profesionalno, ne bi li građanima Vranja bilo bolje.
U domen medijskog izvještavanja spadaju i teme koje zahtijevaju podrobniji stav, a ne tek puko informisanje o događaju – mišljenje je koje zastupaju brojne organizacije za zaštitu žena od rodno zasnovanog nasilja. Iako se u prvi mah može činiti da se time narušava neutralnost novinarske pozicije, argumenti koje su ponudili aktivisti i stručnjaci o ovoj temi daju drugačiji uvid.
Dugogodišnja dopisnica iz Brisela i slovenačka poslanica u Evropskom parlamentu Tanja Fajon ističe da je sloboda medija na Zapadnom Balkanu ozbiljno ugrožena, o čemu svedoče ekonomski i politički pritisci na novinare i slučajevi ubistava koji još nisu rešeni.
Proteklih nekoliko dana bilo je burno u bosanskohercegovačkim medijima. Presude iz Haškog tribunala okupirale su javni prostor, pa se ostale vijesti nisu probijale u prvi plan. Takvo što uvijek može biti indikativno u BiH, jer je prošlost pokazala da bi u takvim situacijama političari donosili neke nepopularne zakone, povećavali sebi plate ili čak vršili kriminal.
Kako žive i rade novinari u Makedoniji? Sa kojim se izazovima susreću i koliko su funkcioneri spremni na saradnju, govorio je Vlado Apostolov, novinar iz Makedonije.
Fejsbuk stranica neprofitnog hrvatskog portala Lupiga, koji promoviše ljudska prava i slobodu govora, blokirana je nakon što su je ultradesničari lažno prijavljivali administratorima te društvene mreže da promoviše fašizam, saopštila je redakcija ovog uglednog medija.
Makedonska radio televizija je najmanje gledana u 2017. godinu, pokazuje analiza koja je uradila Agenija za audiovizuelne medijske usluge. Ali to nije iznenađenje. znajući stanje u kom se MRTV nalazila prošlih godina. MRT tone u dugovima, a i učestvovanje na Eurosongu je bilo dovedeno u pitanje.
Digitalizacija se više i ne spominje. Najčešća vijest koja dolazi iz Javnog servisa je vijest o novom štrajku sindikata. Jedina drugačija informacija nije bila ništa bolja. BHRT je upao u aferu neemitiranja intervjua sa Sebijom Izetbegović, suprugom Bakira Izetbegovića.
Govor mržnje, za one koji ga praktikuju, je skoro uvek smatran slobodom izražavanja. Govoru mržnje bi trebalo da se posveti jednako pažnje kao slobodi govora, baš zbog njegove razorne snage.
Iako se Vlada Srbije obavezala da štiti novinarsku profesiju potpisavši preporuke Saveta Evrope, ona radi potpuno suprotno, kazao je generalni sekretar Evropske federacije novinara Rikardo Gutierez. On je čak kazao da, za razliku od Bosne, srpski političari aktivno rade protiv medijskih sloboda.