Aja Sofija dočekala hiljade muslimanskih vernika na prvoj molitvi posle 86 godina

Veliki broj muslimanskih vernika okupio se ispred Aja Sofije u Istanbulu gde je održana prva molitva otkako je pretvorena iz muzeja u džamiju posle 86 godina.

Ova građevina stara 1.500 godina, koja je deo svetske baštine Uneska, postala je muzej 1934. godine.

Ali početkom ovog meseca, turski sud poništio je muzejski status Aja Sofije, navodeći da njegovo korišćenje kao išta drugo osim džamije „nije pravno moguće“.

• Erdogan potpisao ukaz – Aja Sofija se pretvara iz muzeja u džamiju
• Pobednik izbora u Turskoj: Erdogan je loš gubitnik
• Crkva u Berlinu otvara vrata muslimanskim vernicima

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan tada je najavio da će ovo svetski poznato mesto biti korišćeno kao džamija za molitve petkom od 24. jula.

Oko hiljadu ljudi koji su prošli bezbednosne kontrole je ušlo u objekat, dok su ostali mogli da se mole napolju.

Odluku da se pretvori u džamiju kritikovali su politički i verski lideri širom sveta.

Aja Sofija je sagrađena kao pravoslavna hrišćanska crkva i prvi put je pretvorena u džamiju posle osmanskog osvajanja devet vekova kasnije.

Iako je bilo velikog uzbuđenja kako se masa kretala ka građevini koja je na Uneskovoj listi kulturne baštine, nisu svi bili zadovoljni.

Sekularna opoziciona stranka koja vodi Istanbul opisala je potez pretvaranja Aja Sofije u džamiju posle 86 godina kao politički, a ne religijski.

U susednoj Grčkoj, koja obeležava 26. godišnjicu povratka demokratskog sistema, premijer Kirjakos Micotakis uputio je javnu poruku žalosti milionima sunarodnika koji su vernici Grčke pravoslavne crkve.

Promena statusa Aja Sofije nije znak snage turske, već dokaz njene nemoći, poručio je Micotakis.

Ispred Aja Sofije

Nejran Elden, BBC Turska

Desetine hiljada muškaraca i žena čekalo je na poziv za molitvu – a mnogi su došli iz drugih turskih gradova.

Vernici su zauzeli mesta na travi ili trotoaru. Srećnici su našli hlad pod drvetom.

Obezbeđenje je bilo gusto raspoređeno po istorijskom poluostrvu u Istanbulu, a policijski kordon je u jednom trenutku probilo na desetine vernika.

Grupa muškaraca mahala je turskim zastavama i uzvikivala Alahu Akbar (Bog je najveći).

Iako je značajan deo turskog društva kritikovao pretvaranje u džamiju, ispred nje su se osećale emocije i entuzijazam.

Žena stara 45 godina rekla je da je oduvek volela Aja Sofiju kao muzej, ali da je „mislila da je to hladna zgrada“.

Sada je bio trenutak da Turska još jednom dokaže koliko je nezavisna, dodala je.

„Čekali smo ovaj trenutak od detinjstva.“

• Migranti i Balkan: Jesu li strahovi od nove izbegličke krize opravdani
• Ko prodaje oružje Turskoj
• „Mog sina su toliko mučili da je izgubio razum“

Kako je bilo unutra?

Tokom propovedi, Ali Erbas, predsednik Uprave za verska pitanja Turske podigao je mač, jasno aludirajući na Osmanlijsko carstvo.

„Sultan Mehmed Osvajač posvetio je ovu veličanstvenu građevinu vernicima da ostane džamija do Sudnjeg dana“, kazao je Erbas misleći na cara koji je u 15. veku osvojio tadašnji Konstantinopolj, a današnji Istanbul.

U televizijskom obraćanju u četvrtak, guverner Istanbula Ali Jerlikaja pozvao je one koji dolaze na molitve petkom da ponesu „zaštitne maske, molitveni tepih, strpljenje i razumevanje“ jer se primenjivati mere za sprečavanje širenja Kovida-19.

Dodao je da će na licu mesta biti zdravstveni radnici.

U sklopu priprema za molitve na pod je postavljen tirkizni tepih, a hrišćanske relikvije navodno su prekrivene belim zavesama ili zaklonjene osvetljenjem.

Unutar kupole su postavljene skele kada su građevinski radnici došli da preurede unutrašnjost drevne zgrade. Do petka su skele u velikoj meri pokrivene crvenim pločama.

Među hrišćanskim mozaicima za koje se očekivalo da će biti zaklonjene tokom muslimanske molitve bio je mozaik Device Marije i Isusa iz devetog veka unutar apside.

Zašto je Erdoganov potez bio kontroverzan?

Islamističke grupe i pobožni muslimani u Turskoj dugo su tražili da Aja Sofija opet postane džamija, ali sekularni članovi opozicije su se protivili tom potezu.

Kada je predsednik Erdogan 10. jula objavio odluku da to uradi, naišla je na velike kritike.

• Da li se Nutela pravi od lešnika koje beru deca
• Mačke Istanbula i korona virus

Papa Franja je odgovorio da je „mislima u Istanbulu“, dodavši: „Mislim na Aju Sofiju i jako patim.“

Vaseljenski patrijarh Vartolomej I, arhiepiskop Carigradske patrijaršije, upozorio je da će prenamena zgrade „razočarati milione hrišćana“ i slomiti ova dva sveta.

I patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej pozvao je turskog predsednika Erdogana da odustane od odluke o pretvaranju u džamiju i kao „jedino i pravedno rešenje“ naveo očuvanje statusa muzeja.

Svetski savet crkava, međunarodna ekumenska organizacija koja broji 350 članica, pozvao je da se odluka poništi, rekavši da će izazvati podele.

Iz Uneska je saopšteno da duboko žale zbog ove odluke, koja je dodatno podstakla tenzije sa susednom Grčkom, domom miliona pravoslavnih vernika.

• U Egiptu otvoren najveći pravoslavni hram na Bliskom istoku
• Nekoliko vekova kasnije: Šta je Srbima sve ostalo od Turaka

Ali predsednik Erdogan je branio odluku, ističući da je zemlja ima pravo na nju.

„Nakon 86 godina, Aja Sofija će ponovo služiti kao džamija, na način na koji je Fatih, osvajač Istanbula, naznačio u svom delu“, rekao je.

Dodao je da će zgrada ostati otvorena za sve muslimane, nemuslimane i strane posetioce.

Deo turske javnosti je Erdoganov potez dočekao sa skepsom.

Ali Babakan, nekadašnji Erdoganov saradnik, rekao je da je Aja Sofija „sada postala tema kako bi se zataškali drugi problemi u Turskoj“.

Orhan Pamuk, pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, ranije ovog meseca je u izjavi za BBC rekao da je ovo poruka svetu da Turska više ne želi da bude sekularna država.

On je kazao i da su milioni ljudi u Turskoj bili zadovoljni statusom Aja Sofije kao muzeja.

Istorija Aja Sofije

Građevina se nalazi u istanbulskom okrugu Fatih, na zapadnoj obali Bosfora, s pogledom na luku Zlatni rog.

Složena istorija Aja Sofije počela je pre skoro 1.500 godina, kada je vizantijski car Justinijan 537. godine sagradio ogromnu crkvu.

Tokom 1453. godine, u razarajućem napadu za Vizantiju, osmanski sultan Mehmed II Osvajač pokorio je Istanbul (ranije poznat kao Carigrad), a Aja Sofija – pravoslavna hrišćanska katedrala – pretvorena je u džamiju za molitve petkom.

Spolja su dodata četiri minareta, a ukrašene hrišćanske ikone i zlatni mozaici prekriveni su pločama sa arapskom verskom kaligrafijom.

Nakon vekova u srcu muslimanskog osmanskog carstva, građevina je 1934. godine pretvorena u muzej u želji da Turska postane sekularna.

Od tada je Aja Sofija postala jedno od najpopularnijih turističkih mesta u Turskoj, sa više od 3,7 miliona posetilaca prošle godine.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk