Amazonija gori, ali mnogo više požara u Angoli i Kongu


Fire and back of fireman

Getty Images

Silovitost požara u Amazoniji izazvala je zabrinutost širom sveta ali, i pored protesta, ima i onih koji se pitaju kakva je situacija u drugim delovima sveta – a odgovori su iznenađujući.

Mnogi su posegli za mapom požara širom sveta koju iz dana u dan oosvežava NASA. Kada se pogleda mapa od nedelje, 25. avgusta, vidi se da mnogo više požara plamti na teritoriji centralne Afrike.

Samo tokom dva dana protekle nedelje, u Angoli je zabeleženo oko tri puta više požara nego u Brazilu, pokazuju podaci koje je agencija Blumberg dobila od analitičke meteorološke kompanije Veder Sours (Weather Source).

U Angoli je zabeleženo 6,902 požara, dok je u susednoj Demokratskoj Republici Kongo dokumentovano 3,395, u poređenju sa 2,127 vatrenih stihija u Brazilu.

Ovi podaci su šokirali brojne korisnike Tvitera.

Jedan tviteraš iz Brazila je optužio francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je požar u Amazoniji opisao kao „međunarodnu krizu“, da zanemaruje ono što se dešava u Africi.

Makron je u ponedeljak najavio da će lideri G7 – Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država – odvojiti 22 miliona dolara za pomoć u borbi protiv požara u kišnim šumama Amazonije.

Kasnije je skrenuo pažnju javnosti i na požare u Africi.

„Šume gore i u podsaharskoj Africi“, napisao je u tvitu.

Makron je dodao da „razmatra mogućnosti pokretanja slične inicijative“ u podsaharskoj Africi poput ove najavljene za Amazoniju.

Na mapi koju prikazuje NASA ne mogu da se vide ključni detalji – da li požari bukte na poljima ili u šumama i koliko su snažni.

Posmatrači ukazuju na slične požare pre dve godine za koje je iz agencije kNASA rečeno da su navodno namerno podmetnuti.

Mnogi veruju da su poljoprivrednici sasekli biljke i rastinje, te ih zapalili da bi raščistili zemlju za sadnju.

Ova poljoprivredna strategija, poznata kao „seci i pali“, izaziva velike kontroverze i ekolozi upozoravaju da može dovesti do nestanka šuma, erozije tla i gubitka biodiverziteta.

Međutim, to je najjeftiniji način da se raščisti zemljište, ali i metoda uništavanja biljnih bolesti, dok se pepeo smatra hranljivim za biljke koje će biti zasađene.

Zato je paljenje polja i dalje popularno među poljoprivrednicima.

Do paljenja dolazi svake godine pre sezone kiša koja će u Angoli i Kongu početi za oko mesec dana. Možda je to deo objašnjenja zašto požari u ove dve afričke zemlje nisu privukli toliko pažnje.

Komentari (0)

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Preostalo Vam je još karaktera.


Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.