Apolo: Sletanje na Mesec promenilo je naše živote na osam načina

„Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“.

Čuvena izjava Nila Armstronga tokom prvog sletanja na Mesec 20. jula 1969. godine dovodi se u direktnu vezu sa naučnim i tehnološkim uspehom, koji ovih dana puni 50 godina.

Međutim, to je bila prekretnica i za naše svakodnevne živote.

Procenjuje se da je projekat Apolo, koji bi u današnjim vrednostima koštao oko 200 milijardi dolara, napravio iznenađujuće pomake i u oblastima za koje niko ne pretpostavlja.

Pogledajte neke od njih.

• Srbin koji je poslao čoveka na Mesec
• Sletanje na Mesec – teorije zavere i istina
• Sletanje na Mesec: Šta se zaista dogodilo i zašto je važno

1. Raspremanje postalo mnogo manje komplikovano

Bežični aparati postojali su i pre Apola, ali su zahvaljujući toj misiji postali onakvi kakvim ih poznajemo.

Američki proizvođač Blek end deker, na primer, imao je već 1961. u ponudi usisivač bez kabla.

Ali je ova kompanija za potrebe NASA-e napravila poseban uređaj da bi prikupila uzorke sa satelita.

Znanje koje je bilo potrebno za razvoj ove tehnologije i baterija omogućilo je kompaniji Blek end deker da napravi čitav spektar novih aparata, uključujući i prvi bežični usisivač 1979.

Dastbaster je prodat u preko 150 miliona primeraka za 30 godina.

2. Unapređeno je merenje vremena

Tačnost je bila ključna tokom sletanja na Mesec – delić sekunde mogao je da znači život ili smrt astronautima.

Zato ne čudi što je NASA tražila najtačnije satove koje je mogla da nabavi za kontrolu misije.

Rešenje je nađeno u unapređenoj verziji kvarcnih satova, koji imaju odstupanja od jednog minuta za godinu dana.

Ironično, slavu su odneli mehanički ručni satovi „stare škole“ koje su nosili Armstrong i njegov drugar u šetnji po Mesecu Baz Oldrin.

3. Dali su nam čistiju vodu

Tehnologija prečišćavanja vode koju su koristili u letelicama Apola, danas se primenjuje za ubijanje bakterija, virusa i algi u vodenim izvorima.

Program je imao pionirski poduhvat koji nije koristio hlor za dezinfekciju vode, već jone srebra.

Danas to ima široku primenu u bazenima i fontanama širom sveta.

4. Dobili smo otporniju obuću… zahvaljujući posebnim odelima

Astronauti i dalje nose odela dizajnirana 1965. koja su štitila misiju Apolo tokom odlaska na Mesec.

Ipak, tehnologija je inspirisala proizvođače obuće – sportska obuće je postala fleksibilnija i otpornija na udare.

Poslednjih nekoliko decenija to je hit na tržištu.

5. Nezapaljivi materijal koji je korišćen u svemiru danas se upotrebljava na Zemlji

Vatra je uništila Apolo 1 tokom probne vežbe 1967. i usmrtila tri astronauta, potpuno poremetivši američki svemirski program.

Takođe, podstakla je NASA da napravi novu vrstu nezapaljive tkanine koja se sada dosta koristi na Zemlji.

U stvari, sistem hlađenja koji je korišćen za hlađenje astronauta tokom lansiranja – danas pomaže raznim ljudima, uključujući pacijente sa multiple-sklerozom, pa čak i konjima.

6. Razvijena tehnologija koja može da spasi život srčanim bolesnicima

Ugrađeni defibrilatori, uređaji koji se na dnevnom nivou koriste kod lečenja osoba sa poremećenim srčanim ritmom, prvobitno su razvijeni zahvaljujući napretku NASA u razvoju tehnologije minijaturnih kola.

Za razliku od defibrilatora koje su koristile hitne službe, ove minijaturne verzije mogu da se ugrade ispod kože pacijenata i da nadgledaju ritam srca.

Odstupanja se ispravljaju elektronskim impulsima.

Prva verzija je korišćena osamdesetih.

7. Obroci su postali kompaktniji

U pohodu na Mesec, NASA je morala da razmišlja o uštedi prostora i održi letelice što je moguće lakšim.

To je, pored potreba za očuvanjem, dovelo do istraživanja hrane za misije Apolla.

Za razliku od kratkih prethodnih letova iz programa Merkjuri i Gemini (1961-66), misije na Mesec trajale su do 13 dana u svemiru.

Rešenje je bilo u procesu sušenja zamrzavanjem, u kome se voda ekstrahuje iz sveže kuvane hrane na veoma niskim temperaturama – da biste to jeli, samo dodate toplu vodu.

Bilo je dobro za Nila Armstronga, a bilo je dobro i za generacije planinara i kampera – pogotovo zato što se može kupiti za nešto manje od četiri dolara.

8. Dali su nam spasilačko ćebe

Svemirsko ćebe je naziv za sjajni izolator koju koristi svemirska agencija za zaštitu letelica Apolo od toplote Sunca.

Izgledalo je kao da je svemirski brod delimično omotan limenom folijom, ali je na tom principu napravljeno ćebe koje i danas viđamo.

Izrađen od plastike, filma i aluminijuma, ovaj pokrivač danas ne štiti samo astronaute.

Tehnologija NASA je korišćena za stvaranje toplotnih prekrivača za hitne slučajeve, koji se koriste u spasilačkim i humanitarnim misijama.

Oni su takođe jako prisutni tokom maratona jer su korisni u zaštiti trkača na duge staze od hipotermije.

Bolnice redovno koriste ovu svemirsku tehnologiju za poboljšanje uslova za pacijente i osoblje.